Ugledni hirurg dr Periša Jovanović na poslaničkoj listi SPS-a: POTREBNO NAM JE JEDINSTVO DA SAČUVAMO BOLNICU

-Delimo se na sve moguće načine. Danas, u doba ove „demokratije“ ili „demonokratije“, mi se delimo po partijskoj pripadnosti. A nas u Palanci ima sve manje i manje. Da bismo sačuvali Bolnicu moramo u okviru tih partija, i u okviru cele opštine, da napravimo neki konsenzus, šta je to oko čega se svi mi koji ovde živimo slažemo, i šta je to što moramo da uradimo

Ugledni hirurg, dr Periša Jovanović, jedan je najpoznatijih lekara palanačke Bolnice. Ovaj vrstan hirurg, koji je u jednom periodu bio i direktor Opšte bolnice „Stefan Visoki“, u izbornom materijalu SPS-a i kao kandidat ove partije za poslanika u Skupštini Republike Srbije, obećava da će ova značajna zdravstvena ustanova biti sačuvana.

Ova poruka, ali i nesvakidašnje brza promena direktora u Bolnici, povod su za ovaj razgovor.

Palanačke: U javnosti se spekuliše da postoji opasnost da, posle Suda, naš grad izgubi i Opštu bolnicu. Ima li realne opasnosti da se to dogodi?

Dr Jovanović: U tim se pričama često preteruje, ali ja mislim da određen stepen opasnosti ipak postoji. Jednostavno, Smederevo je naraslo na nepostojećoj čeličani, koju u životu održavaju subvencije Republike – a to je povećalo apetite tamošnjih političara. Sve je to jedna politička priča, da pet i po hiljada radi i prima platu. Iz budžeta države. Govori se o uspešnom gradu i uspešnoj gradonačelnici. Ukoliko Palanci date novac iz budžeta, koji se izdvaja za smederevsku čeličanu, i Palanka će biti vrlo uspešna. Svojevremeno, dok je Palanka bila jaka, dok je postojala „Goša“, i u političkom smislu mi smo se uspešno nosili sa Smederevom. U toj političkoj trci, mi smo izgubili. Manje na planu privrede, a više na planu politike. U takvoj situaciji, normalno je da apetiti Smedereva narastaju, i da, u tom kontekstu, žele sa stave šapu i na Bolnicu „Stefan Visoki“. Mislim da ni prethodni direktor Bolnice nije došao sučajno. I da nije slučajno došao iz Smedereva, i to iz opcije koja je na vlasti u Smederevu. Za mene je misteriozno to što je ovako brzo i iznenada otišao.

Palanačke: Ako stvari tako stoje, šta treba uraditi da bi Bolnica bila sačuvana?

Dr Jovanović: Da bismo sačuvali Bolnicu, mislim da moramo da budemo apsolutno jedinstveni. Zahvaljujući takvom jedinstvu, Bolnica u Palanci je i osnovana. Ne znam da li vam je poznato, ali Bolnici je, u vreme kada je osnivana, „pretio“ Mladenovac. Koliko ja znam tu priču, u to vreme su Mladenovčani bili veoma politički jaki, zbog Kike i Draže Markovića.  Bilo je pitanje da li će bolnica biti u Palanci ili u Mladenovcu. U jednom momentu, prema onome što sam ja čuo, Mladenovčani su krenuli u Palanku da skidaju sa zgrade naše bolnice vrata i prozore, kako bi ih ugradilu u zgradu bolnice u Mladenovcu. Ako je priča tačna, a vredi je proveriti, Boja Prokić, u bridž-pantalonama, sa pištoljem za pojasom, podigao je narod na noge. Rekao je – vi ne smete da dozvolite da skidaju vrata i prozore sa zgrade. Inače, ta je zgrada još 1945. godine projektovana kao bolnica, a ne kao dom za nezbrinutu decu, kako se to negde može pročitati – zidana po svim tadašnjim pravilima za izgradnju bolnica. Narod se podigao na noge, i ovi iz Mladenovca su se vratili neobavljenog posla.

Palanačke: I nama je danas potrebno da ponovo budemo jedinstveni, kako bismo sačuvali Bolnicu?

Dr Jovanović: Apsolutno. Mislim da narod, a kada to kažem mislim i na Planjane i na Palančane, ako dođe do slične situacije, mora da spreči da se iz Bolnice išta iznese, da ne bude ukinuto nijedno radno mesto.

Palanačke: Ni jedan aparat?

Dr Jovanović: Naravno. Pa znate koliko smo teško došli do te opreme? Devedesetih godina nismo imali ništa od opreme. Jedva smo nabavili te aparate. U vreme dok je direktor bio Milan Brkić, nabavljen je skener, koji je izuzeto moćna sprava za dijagnostiku. Za vreme kada sam ja bio na čelu Bolnice, došlo je trista hiljada evra, a od toga smo za 200 hiljada kupili mnogo opreme. Kada je došao Željko Smiljanić na mesto vršioca dužnosti direktora, bio je prijatno iznenađen kvalitetom opreme koju imamo.

Palanačke: Dakle, potrebno je jedinstvo. Da li je to jedinstvo moguće uspostaviti, za početak, u samom kolektivu Bolnice?

Dr Jovanović: Mi Srbi smo izuzetno razjedinjen narod. Delimo se na sve moguće načine. Danas, u doba ove „demokratije“ ili „demonokratije“, mi se delimo po partijskoj pripadnosti. A nas u Palanci ima sve manje i manje. Daj Bože da nas trenutno ima preko 48 hiljada. A šezdesetih godina je šezdeset i jedna hiljada stanovnika živela u našoj opštini. Uz to, mi smo veoma staro stanovništvo. Prosečna starost stanovnika Palanke je preko 44 godine. Daleko više ljudi umire, nego što se rađa, a ogroman broj mladih odlazi u inostranstvo, zbog nemogućnosti da ovde kvalitetno žive. I mi smo u gotovo bezizlaznoj poziciji. Na sve to, oni maloborijni dobro obrazovani i sposobni Palanačani nalaze se u brojnim partijicama, koje su međusobno suprotstavljene. I zato, da bismo sačuvali Bolnicu, moramo u okviru tih partija, i u okviru cele opštine, da napravimo neki konsenzus, šta je to oko čega se svi mi koji ovde živimo – slažemo, i šta je to što moramo da uradimo. Ukoliko ne želimo da ugasimo svetlo u ovoj opštini.

K.M.

BOGDANOVIĆ TUŽEN ZBOG MOBINGA

U Višem sudu u Požarevcu u toku je postupak, po tužbi za mobing, koju je, protiv Gorana Bogdanovića podigao Vladimir Milosavljević, specijalizant hirurgije.

Prema rečima dr Periše Jovanovića, najmanje dvadeset ljudi iz palanačke Bolnice, mogli su da tuže nekadašnjeg direktora, dr Gorana Bogdanovića, za mobing.

– Na žalost, samo je Vladimir Milosavljević, mladi specijalizant, smogao snage da to uradi. Njemu je isplaćivano po tri dinara plate mesečno. Svim silama se nastojalo najpre da ovaj mladić ostane bez specijalizacije, a zatim da se najuri iz Bolnice – kaže dr Jovanović.