Угледни хирург др Периша Јовановић на посланичкој листи СПС-а: ПОТРЕБНО НАМ ЈЕ ЈЕДИНСТВО ДА САЧУВАМО БОЛНИЦУ

-Делимо се на све могуће начине. Данас, у доба ове „демократије“ или „демонократије“, ми се делимо по партијској припадности. А нас у Паланци има све мање и мање. Да бисмо сачували Болницу морамо у оквиру тих партија, и у оквиру целе општине, да направимо неки консензус, шта је то око чега се сви ми који овде живимо слажемо, и шта је то што морамо да урадимо

Угледни хирург, др Периша Јовановић, један је најпознатијих лекара паланачке Болнице. Овај врстан хирург, који је у једном периоду био и директор Опште болнице „Стефан Високи“, у изборном материјалу СПС-а и као кандидат ове партије за посланика у Скупштини Републике Србије, обећава да ће ова значајна здравствена установа бити сачувана.

Ова порука, али и несвакидашње брза промена директора у Болници, повод су за овај разговор.

Паланачке: У јавности се спекулише да постоји опасност да, после Суда, наш град изгуби и Општу болницу. Има ли реалне опасности да се то догоди?

Др Јовановић: У тим се причама често претерује, али ја мислим да одређен степен опасности ипак постоји. Једноставно, Смедерево је нарасло на непостојећој челичани, коју у животу одржавају субвенције Републике – а то је повећало апетите тамошњих политичара. Све је то једна политичка прича, да пет и по хиљада ради и прима плату. Из буџета државе. Говори се о успешном граду и успешној градоначелници. Уколико Паланци дате новац из буџета, који се издваја за смедеревску челичану, и Паланка ће бити врло успешна. Својевремено, док је Паланка била јака, док је постојала „Гоша“, и у политичком смислу ми смо се успешно носили са Смедеревом. У тој политичкој трци, ми смо изгубили. Мање на плану привреде, а више на плану политике. У таквој ситуацији, нормално је да апетити Смедерева нарастају, и да, у том контексту, желе са ставе шапу и на Болницу „Стефан Високи“. Мислим да ни претходни директор Болнице није дошао сучајно. И да није случајно дошао из Смедерева, и то из опције која је на власти у Смедереву. За мене је мистериозно то што је овако брзо и изненада отишао.

Паланачке: Ако ствари тако стоје, шта треба урадити да би Болница била сачувана?

Др Јовановић: Да бисмо сачували Болницу, мислим да морамо да будемо апсолутно јединствени. Захваљујући таквом јединству, Болница у Паланци је и основана. Не знам да ли вам је познато, али Болници је, у време када је оснивана, „претио“ Младеновац. Колико ја знам ту причу, у то време су Младеновчани били веома политички јаки, због Кике и Драже Марковића.  Било је питање да ли ће болница бити у Паланци или у Младеновцу. У једном моменту, према ономе што сам ја чуо, Младеновчани су кренули у Паланку да скидају са зграде наше болнице врата и прозоре, како би их уградилу у зграду болнице у Младеновцу. Ако је прича тачна, а вреди је проверити, Боја Прокић, у бриџ-панталонама, са пиштољем за појасом, подигао је народ на ноге. Рекао је – ви не смете да дозволите да скидају врата и прозоре са зграде. Иначе, та је зграда још 1945. године пројектована као болница, а не као дом за незбринуту децу, како се то негде може прочитати – зидана по свим тадашњим правилима за изградњу болница. Народ се подигао на ноге, и ови из Младеновца су се вратили необављеног посла.

Паланачке: И нама је данас потребно да поново будемо јединствени, како бисмо сачували Болницу?

Др Јовановић: Апсолутно. Мислим да народ, а када то кажем мислим и на Плањане и на Паланчане, ако дође до сличне ситуације, мора да спречи да се из Болнице ишта изнесе, да не буде укинуто ниједно радно место.

Паланачке: Ни један апарат?

Др Јовановић: Наравно. Па знате колико смо тешко дошли до те опреме? Деведесетих година нисмо имали ништа од опреме. Једва смо набавили те апарате. У време док је директор био Милан Бркић, набављен је скенер, који је изузето моћна справа за дијагностику. За време када сам ја био на челу Болнице, дошло је триста хиљада евра, а од тога смо за 200 хиљада купили много опреме. Када је дошао Жељко Смиљанић на место вршиоца дужности директора, био је пријатно изненађен квалитетом опреме коју имамо.

Паланачке: Дакле, потребно је јединство. Да ли је то јединство могуће успоставити, за почетак, у самом колективу Болнице?

Др Јовановић: Ми Срби смо изузетно разједињен народ. Делимо се на све могуће начине. Данас, у доба ове „демократије“ или „демонократије“, ми се делимо по партијској припадности. А нас у Паланци има све мање и мање. Дај Боже да нас тренутно има преко 48 хиљада. А шездесетих година је шездесет и једна хиљада становника живела у нашој општини. Уз то, ми смо веома старо становништво. Просечна старост становника Паланке је преко 44 године. Далеко више људи умире, него што се рађа, а огроман број младих одлази у иностранство, због немогућности да овде квалитетно живе. И ми смо у готово безизлазној позицији. На све то, они малоборијни добро образовани и способни Паланачани налазе се у бројним партијицама, које су међусобно супротстављене. И зато, да бисмо сачували Болницу, морамо у оквиру тих партија, и у оквиру целе општине, да направимо неки консензус, шта је то око чега се сви ми који овде живимо – слажемо, и шта је то што морамо да урадимо. Уколико не желимо да угасимо светло у овој општини.

K.M.

БОГДАНОВИЋ ТУЖЕН ЗБОГ МОБИНГА

У Вишем суду у Пожаревцу у току је поступак, по тужби за мобинг, коју је, против Горана Богдановића подигао Владимир Милосављевић, специјализант хирургије.

Према речима др Перише Јовановића, најмање двадесет људи из паланачке Болнице, могли су да туже некадашњег директора, др Горана Богдановића, за мобинг.

– На жалост, само је Владимир Милосављевић, млади специјализант, смогао снаге да то уради. Њему је исплаћивано по три динара плате месечно. Свим силама се настојало најпре да овај младић остане без специјализације, а затим да се најури из Болнице – каже др Јовановић.