SVE ZA DOBROBIT PACIJENATA

Dr Nikola Ristić, v.d. direktora Bolnice

– Ne možemo samo da gledamo zdravstvenu knjižicu. Jasno je da nama novac daje RFZO, ali postoji onaj drugi deo priče, kome pripadaju lekari i medicinsko osoblje,  a to je da iza nas stoji Hipokrat. I zato za nas dva i dva nisu uvek četiri. Mi se upravljamo prema nekim ljudskim, socijalnim okolnostima – kaže dr Nikola Ristić, v.d. direktora palanačke bolnice

Iako je za vršioca dužnosti direktora Opšte bolnice «Stefan Visoki» izabran pre nekoliko meseci, jasno su vidljivi efekti rada dr Nikole Ristića, poznatog pedijatra, za koga su, kako ističe, pacijenti i Hipokratova zakletva na prvom mestu. Oseća se to od trenutka kada kročite u Bolnicu. Ni traga od one birokratske uniformnosti kakva je vladala pre nešto više od pola godine.

Doktora Ristića zatekli smo u velikom poslu, i ovaj intervju obavili posle svečanog uručivanja aparata za rano dijagnostikovanje oštećenja sluha kod beba, dara fondacije dnevnih novina Blic.

– Moramo da počnemo od opštih tema. Kako se ova teška situacija u opštini reflektuje na rad Bolnice?

Dr Ristić: Opština nije imala mnogo upliva u naš rad, budući da Bolnica pripada državnim, odnosno republičkim organima. Ako smem da kažem – na sreću. Zbog toga, barem do sada, nije bilo većih problema. I moji prethodnici su uglavnom imali kontakte sa predstavnicima Ministarstva zdravlja – kao što i ja sa njima imam redovne konsultacije, tako da nije bilo mnogo upliva opštinskih struktura u dešavanja u Bolnici. No, sigurno da je bolje kada možemo da sarađujemo sa lokalnom samoupravom, i da opština sa nekim svojim prerogativima stoji iza Bolnice, a pogotovu iza Doma zdravlja, čiji je osnivač. Još bolje je da Bolnica i Dom zdravlja sarađuju, što intenzivnije, jer je nezamislivo da budu na sasvim suprotnim stranama. Nisam se mnogo pojavljivao u medijima, ali je tadašnja direktorka Doma zdravlja imala nešto protiv moje izjave da je Bolnica svesno ili nesvesno preuzela neke uloge Doma zdravlja – a sve zarad dobrobiti pacijenata. Ja sam tada rekao da je Dom zdravlja u teškoj situaciji, samim tim što je u finansijskoj blokadi. Kada je zdravstvena ustanova u blokadi, ne može da diše, ne može da funkcioniše, odnosno ne može da na zadovoljavajući način obavlja sve ono što se očekuje od jedne takve institucije. Ipak, bez obzira na to ko je osnivač, mi smo se uvek trudili da našim sugrađanima pružimo zdravstvenu zaštitu, što je moguće brže i kvalitetnije, nezavisno od toga ko je u čijoj ingerenciji, ko upravlja Domom zdravlja, a ko Bolnicom.

– Prethodno pitanje postavio sam iz razloga što se pojavljuje jedan problem koji je u Palanci, u stvari, postao notoran. Mnogo ljudi, naime, nema overene zdravstvene knjižice. Ima i onih korisnika zdravstvene zaštite kojima i po godinu dana nije overena knjižica. I Bolnica, kao i Dom zdravlja, je u takvim slučajevima pokazivala razumevanje, i nastojala da zbrine sve pacijente, bez obzira na to da li imaju overenu zdravstvenu knjižicu, a to je, savako, poseban vid opterećenja.

Dr Ristić: Da, to je, kao što ste napomenuli, veliki problem u našoj opštini. Ne znam da li negde postoji sličan problem, barem u ovom obimu. Sigurno je da mi primamo sve pacijente koje svrstavamo u kategoriju hitnih slučajeva, bez ikakvih problema. A kada je reč o lečenju onih ljudi koji nemaju overenu zdravstvenu knjižicu, nastojimo da se dogovorimo sa preduzećem ili opštinom, zavisno gde pacijent radi – da oni pristanu da to plate. Od tog plaćanja često nema ništa, ali naš je primarni cilj da pacijent bude primljen, lečen, i po mogućstvu izlečen, ili da se uradi neka procedura koja je neophodna u njegovom daljem lečenju. Tu ne možemo da gledamo na knjižicu. Jasno je da nama novac daje RFZO, ali postoji onaj drugi deo priče, kome pripadaju lekari i medicinsko osoblje,  a to je da iza nas stoji Hipokrat. I zato za nas dva i dva nisu uvek četiri. Mi se upravljamo prema nekim ljudskim, socijalnim okolnostima. Tako mora da se radi, jer ne možete da dozvolite da neko ko je bolestan ne može da se leči. U takvim slučajevima, ne možete da stvar posmatrate materijalno-finansijki, po fondovskim zahtevima. Mi moramo da pružimo pomoć, i mi ćemo to uvek da činimo. Kako će to da se naplati, to je druga priča. Mi imamo u takvim situacijama pokriće da će organizacije ili ustanove da plate lečenje kada budu u mogućnosti. Ali, znate, nama nekoliko puta godišnje  dolazi inspekcija RFZO, i oni sve gledaju. Njima je bitno samo da li je knjižica overena ili nije. Mi, uslovno rečeno, pomoć koju pružamo pacijentima, «prikrivamo» kroz hitne slučajeve, na šta imamo pravo, i to se tako knjiži.

– U takvim slučajevima, pacijente, kojima je to potrebno, bez obzira na zdravstvenu knjižicu, šaljete i u ustanove tercijalne zdravstvene zaštite.

Dr Ristić: Jedan takav slučaj imali smo upravo danas. To mora da se reši, bez obzira gde pacijent radi i da li ima overenu zdravstvenu knjižicu.

– Na početku svoga mandata rekli ste da je ono na čemu treba raditi obnavljanje stručnog medicinskog kadra. Znamo da se lekari mogu zapošljavati samo po posebnoj dozvoli Ministarstva. Gde je najurgentnije, kom odeljenju ili službi su najpotrebniji lekari?

Dr Ristić: Najurgentnije je u urgentnoj službi. Tu rade mladi lekari, i ostvarena je dvadeset četvoročasovna pokrivenost, uz podršku specijalista koji dežuraju na odeljenjima. Ali, tu je traženo šest lekara specijalista, a u ovoj službi radi samo jedan specijalista urgentne medicine. Tu je najveći deficit. Inače, kada o tome govorimo, mislim da je raspoloženje sadašnjeg rukovodstva Ministarstva zdravlja, da se u ovde ponovo napravi zdravstveni centar…

– U koji bi ušli Bolnica i Dom zdravlja…

 Dr Ristić: Upravo tako. Mislim da bi zdravstvo Palanke time mnogo dobilo, kao što pokazuje iskustvo iz vremena pre devedestih. To bi donelo znatno olakšanje u funkcionisanju. Utakvoj situaciji mnogo bi bolje funkcionisala i naša urgentna služba. Mislim da bi hitna služba Doma zdravlja i naša urgenta služba mogle da budu jedinstvena služba, koja bi opsluživala ceo grad. Siguran sam da bi tada to funkcionisalo onako kako građani od nas očekuju. Jer, sada nešto u Domu zdravlja može da se uradi, nešto ne može, pa pacijenti te usluge traže kod nas, a nama zakon nešto dozvoljava a nešto ne dozvoljava. I onda su tu stalno neka prepucavanja, a zna se po čijoj je to grbači, ne zato što mi tako hoćemo, nego iz razloga što naše postupke određuju sfere ovlašćenja. Ovako bi zdravstvo Palanke bilo objedinjeno, oslobođeno političkih uticaja, a na korist pacijenata. Da ne govorimo o uštedama, kada je reč o nemedicinskom osoblju – jer sada imamo dva računovodtsva, majstore, vozače.

– Za vašeg madata od Ministarstva je konačno dobijena dozvola da se stomatološke intervencije za lica sa posebnim potrebama izvode u Bolnici, pod totalnom anestezijom. Oprema se i ordinacija, koja se nalazi na odeljenju Oto-rino-laringologije…

Dr Ristić: Da, odobrenje je konačno stiglo. Istina, ta inicijativa nije potekla od mene, već datira nekoliko godina unazad. Sada smo to konačno izgurali, jer bitno je odobrenje Ministarstva za sve što uvodite, i kao novu tehnologiju i kao novu proceduru. Mislim da sada ta ordinacija može da počne da radi.

– Pri kraju su i poslovi na novom Ginekološkom odeljenju, na četvrtom spratu. Kada se može očekivati otvaranje ovog odeljenja?

Dr Ristić: To se privodi kraju. Očekujem da će u toku naredne nedelje da se završi pod, a onda preostaje da montiramo svetiljke… Teško je otvaranje novog ginekološkog odeljenja vezivati ta neki konkretan datum, ali mislim – za par nedelja najviše bićemo u situaciji da otvorimo ovo odeljenje. Tada ćemo moći da obavimo i neke druge prepravke na prostoru gde je sada ginekološko odeljenje, da tu vratimo očno odeljenje, jer je tu i njihova operaciona sala – tako da će i oni imati bolje uslove, svakako bolje nego što ih imaju trenutno. Planiram još neke prepravke i premaštaje, ali biće prilike da posebno govorimo o tome.

– Na osnovu svega o čemu smo govorili, mislim da je sasvim jasno da su strahovi naših građana da će se ugasiti bolnica, ili barem neka odeljenja – neosnovani?

Dr Ristić: Bolnica će opstati u ovom obimu i sa ovim kapacitetom, s tim što se lično nadam da će biti formiran Zdravstveni centar, što će znatno poboljšati kvalitet medicinskih usluga. Aktuelno opštinsko rukovodstvo aktivno radi na ostvarenju višedecenijskog sna, izlaska naše opštine na auto-put. Kada to bude ostvareno, mi ćemo postati jedna od bolnica, zadužena za određeni sektor auto-puta, pa će sve priče o gašenju bolnice, ili sužavanju obima poslovanja, definitivno biti poslate ad akta.

– Bavite se pedijatrijom, direktor ste ove ustanove, uz to i odbornik u Skupštini opštine. Imate li slobodnog vremena?

Dr Ristić: Verujte, sve manje. Ja se i dalje bavim pedijatrijom. Manje ambulantnim radom, ali nastojim da pomognem mojim kolegama tako što dežuram. Evo, za nekoliko dana dežuraću 24 sata, a onda ću da nastavim da radim do 15 -16 časova ovaj posao. Jeste naporno. Ali, moja deca su već odrasla, imaju preko dvadeset godina, i ne nedostajem im mnogo. Zahvaljujući, dakle, i porodičnoj podršci, ja uspevam za sada da odgovorim svim ovim izazovima, i nadam se da će to i nadalje biti tako.

V.Đ.