„Ljudska glupost i svemir su beskonačni…“
„Ljudska glupost i svemir su beskonačni, ali mislim da za ovo drugo nisam siguran“, rekao je Albert Ajnštajn, a ja i dalje ponekad „zalutam“ i poverujem u suprotno.
Pre nekoliko godina na roditeljskom sastanku u jednoj palanačkoj osnovnoj školi učiteljica je, govoreći o odličnom uspehu, posvećenosti i talentima jedne učenice, izgovorila i sledeću rečenicu:
-A da znate samo kako ona dobro imitira Seku Aleksić!
Učiteljica, kojoj je posao da obrazuje i vaspitava, koja ima veliki uticaj na budućnost svakog deteta kome predaje, upravo osoba koja bi trebala da usmerava najmlađe ka pravim i proverenim vrednostima, u ovom slučaju favorizuje klasičan primer šunda i prostakluka.
Palo mi je na pamet, i naježio sam se, šta li sve ta prosvetna radnica priča na časovima svojim đacima, ako joj se ovo „omaklo“ na roditeljskom?
Verujem da ne grešim ako smatram da posao učiteljice nije da učenicima nameće svoj muzički ukus i lične estradne favorite ili da javno podržava takve „kreacije“ svojih đaka. Jer, šta je sledeći korak na toj famoznoj lestvici njenih vrednosti, ako ne hvalospevi o „Farmi“, „Parovima“, „Velikom bratu“, „Grandu“, starletama i krimi-klanovima.
U zaključku ove priče ostavljeno je mesto za floskulu da se o ukusima ne raspravlja, ali, OSTAVITE SVOJU „HEPI-PINK KULTURU“ KOD KUĆE KADA KRENETE NA SVOJ VAŽAN I ODGOVORAN POSAO, UČITELjICE.
Elem, pomislio sam tada da smo dotakli dno, da ne postoji dalje, da je čak i glupost ograničena – i grdno pogrešio.
Ponekad namerno zaboravim da živim u Srbiji u kojoj je sve postalo moguće, i sve je vest – samo do sledeće vesti.
Namerno zaboravim da su ovde lopovi amnestirani, a s mržnjom se ukazuje na one koji obelodanjuju lopovluke.
Zaboravim da živimo u vremenu u kome i najveća laž postaje opšteprihvaćena istina ako je izgovara izabrani tribun (starešina, narodni vođa, demagog).
Ali evo nove priče…
Ovih dana u javnost je „iscureo“ papir sa dnevnim redom roditeljskog sastanka koji je održan u jednom Džudo klubu u Vršcu, na kome je poslednja tačka „Pomoć roditelja vezan za stranku SNS“ (preneto kako je napisano).
Politička poruka nepismenog autora (plasirana u sportskom kolektivu), koji je očigledno trener u tom klubu i, kao i učiteljica u prethodnoj priči, ima ogroman uticaj na vaspitanje generacija mladih, takođe govori o potpunom srozavanju društva u kome živimo.
Gledao sam i ranije kako pamet kažnjavaju prezirom…
Kako umnost i razum giljotiniraju čak i pred kamerama estradnih medija…
Ali nikada na ovako brutalan način nisam razumeo poruku onih koji bi da nam otmu sve ono što im ni po čemu ne pripada.
Zapravo, bila je to „kap koja je prelila čašu“ i pretvorila se u potop koji preti da nas odnese.
Hoćemo li im to dozvoliti?
Hoćemo li baš njima, kojima je lični ćar i blagodet jedina religija, prepustiti da kreiraju budućnost nadolazećih pokolenja?
