Vest godine

Iz godine u godinu, čini mi se da 31. decembar dolazi sve brže. Kao da je svaka godina sve kraća.

Da li su razlog tome decenije koje množim ili sve manje podnošljiva neizvesnost života u ovom delu Balkana?

Zapravo, isuviše dugo traje loše vreme. Počelo je još davne ’91. i ne prestaje.

Posle lažnih Dafiment i Jugoskandik banaka, vračara i vidovnjaka, samouzdizanja do nebesa, nadrilekara i poltronskih medija, građani Srbije počeli su da veruju i u politička i ekonomska čuda.

Naivnost, lakomislenost i kratko pamćenje okupirali su svest većeg dela nacije.

Jednostavno, političar se presvuče, izgovori slatku željenu laž i postane izbavitelj i svetac. Kada mu istekne „rok trajanja“ pojavi se sledeći, a on ode da se pripremi za naredno presvlačenje i tako…, ovih dvadeset i kusur godina presipamo svašta u svoje živote, koji neumitno prolaze.

Petooktobarski zanos veoma brzo pretvorio se u smrt poslednje nade.

Onog koji je, tih godina, počeo da nas popravlja, ubili smo na vratima Vlade.

U međuvremenu, bar 80 procenata populacije „preselilo“ se na Farmu, edukuje se uz Grand, veruje u Velikog brata i naručenu dnevnu štampu.

San svake druge „zavičajke“ je da se doseli u „veliki prljavi grad“ i uda za „bumbara“.

Čak i baba koja se češljala dok je gorelo selo, ovih dana mudruje po Ravnoj gori, briše i dopisuje istoriju Srbije.

Na nižem nivou, ovde u komšiluku, jedna neuka osoba, većeg broja cipela nego koeficijenta inteligencije, poigrala se zakonima ove države, a onda sve zvanične službe koje su joj na to ukazale proglasila korumpiranima i kriminalcima. Gebelsovom metodom, „stotinu puta ponovljena laž postaje istina“, baš onako kako danas u Srbiji „mali Perica“ zamišlja demokratiju, ta osoba počela je da veruje u svoju ličnu pravdu, i u to ubedila i mnoge „farmere“, pa čak i pojedine (kvazi) medije.

„Samo loše vesti su dobre vesti“, kaže u jednom trenutku glavni negativac, medijski magnat, koga će popularni agent 007 do kraja filma, naravno, srediti.

Ali takva je, na žalost, postala uređivačka politika većine štampanih ili elektronskih medija u Srbiji.

Crna hronika i masni abrovi gutaju se „kao alva“.

Uzgred, nedavno na konferenciji za štampu, u prisustvu petnaestak predstavnika „sedme sile“, ugledni lekar i izvanredan stručnjak u svojoj oblasti, pomenuo je kako je još u drugoj polovini 80-ih godina prošlog veka, prilikom nekog protesta zaposlenih zbog tadašnjih problema u zdravstvu, jedan lokalni novinar fotografisao doktore – buntovnike, a onda sliku predao policiji kao dokazni materijal.

Uštinuo sam sopstveni obraz i utvrdioA da sam potpuno budan, a onda u sebi ponovio ime koje je izgovoreno. Naravno, poznajem tog kolegu i nikada ne bih ni pomislio da je bio doušnik državne bezbednosti.

I to u ono vreme!

Ali, izdaleka sve izgleda drugačije…,

Zaista, „ne pada sneg da prekrije breg već da zveri pokaže tragove“.

Elem, na oproštaju sa tekućom godinom ne osećam nimalo tuge. Nema praznine koju stvara rastanak – zauvek.

Bila je dovoljno loša i neizvesna.

Baš kao i ona pre nje i sijaset predhodnih.

Bolje sutra, koje bi trebalo da počne krajem dolazeće 2014. godine, najavio nam je vicepremijer Aleksandar Vučić.

Suprotno tome, njegov ministar privrede Saša Radulović šalje nam poruku da će baš godina koja dolazi biti veoma teška, ali ako se svi žestoko potrudimo, eto boljeg standarda kroz nekoliko godina.

Ma, nije to ništa…

Bilo je sličnih bisera „za izvoz“.

Vest godine čuo sam pre dvadesetak dana, a ona glasi:

Vlada Srbije kupila je deset novih aviona za kompaniju „Air Serbia“. Avioni će našem avioprevozniku biti isporučeni između 2018. i 2020. godine.

Dejan Crnomarković