Smene i novinari

Posle smene ministra Bate Gašića, i direktora Bolnice, Gorana Bogdanovića, mnogi su pomislili da je u našoj zemlji konačno „proradila javnost“.

To bi značilo da je nastupila izvesna „demokratizacija“, koja garantuje smenjivost sa funkcija zbog ogrešenja o javni interes, i da u svemu tome bitnu ulogu igraju novinari, koji ono što je obavijeno velom neprozirnosti otkrivaju pred narodom, kao jedinim istinskim suverenom.

Ne delimo takav optimizam.

Ako Gašić  uopšte bude smenjen, to će, verujemo, biti još jedan pokazatelj demagogije srpskog premijera. Da nije tako, bio bi oteran sa mesta ministra mnogo ranije. Svi znamo zašto.

Što se tiče Bogdanovića, uveren sam da je nekome u Ministarstvu dosadilo da prima pritužbe i prijave. A i u medijima je bilo i komentara i pošalica, naročito posle zabrane akcije dobrovoljnog davanja krvi. Sve u svemu, Bogdanović, prema našem mišljenju, nije otišao zbog onoga što mu mediji, sindikati, njegove kolege i pacijenti stavljaju na teret. Verovatnije je da su njegovi zaštitnici odlučili da ga puste niz vodu štiteći sebe, iz straha da će zahvaljujući Bogdanoviću i sami dobiti neželjeni publicitet uoči izbora.

Sve to, u stvari, nije ništa novo. Ni neočekivano. Baš kao i horske osude Gašića koje na internetu prosipaju neki naprednjački botovi, koji su se, sledeći „liniju“, možda malo zaigrali. Uskoro ćemo na mreži čitati i prekore Bogdanovićevog direktorovanja. A autori će biti oni koji se nisu usuđivali ni da „lajkuju“ neki kritički osvrt na događaje u palanačkoj Bolnici.

Da se odmah razumemo: nemamo nikakve simpatije prema bivšem direktoru naše bolnice; prvi kritički tekst o Bogdanovićevim „reformama“ potpisao je, uostalom, upravo autor ovih redova, i zbog toga ostao bez jednog prijatelja, lekara. Isto tako, međutim, ne možemo da sa simpatijama gledamo na njegove današnje i buduće kritičare, koji su svojevremeno prelazili na drugu strane ulice, da ih neko ne bi uhvatio u istom kadru sa nama, koji zlomislimo protiv uvaženog doktora.

Nekima su bušili gume, kao direktoru „Palanačkih“, nekima su slate preteće poruke, a drugi su ćutanjem i udvorištvom stvarali pozicije i uživali beneficije. Setite se one konferencije za štampu na kojoj je Ivana Rašković, urednik „Nedeljnika“ prokazana kao klevetnik, zbog teksta u kome opisuje kako je dežurni ginekolog odbio da je primi, iako je bila „hitan slučaj“, zato što nije imala overenu knjižicu. Uostalom, pogledajte snimak…

Hoćemo da kažemo: ako posle Gašića ne budu proterani gašićevski maniri, ukoliko Bogdanovićev duh ostane u hodnicima palanačke Bolnice i posle njegove smene – ništa se u stvari neće promeniti. I dalje će biti licemera, apologeta, plašljivaca, i onih koji se uvek nađu da dosole, onda kada je dojučerašnji moćnik već razoružan i ponižen. Taj posao ne mogu da obave novinari. Potrebno je da i drugi posegnu za svojim dostojanstvom, da načela i principe pretpostave konformizmu.

Inače, džaba smo krečili.

Vladimir Đurđević