ПАЛАНАЧКЕ НОВИНЕ

Први број изашао је 8. децембра 2006. године. Директор и уредник Дејан Црномарковић.

ДРУГИ ПИШУКоментар

ТАОЦИ КОШМАРА 2 (Вешањем ПРОТИВ Вучића)

Написати ишта о постизборном – предапокалитичном Прљанковилу је заиста тешко. Та ветрометина, на којој су се судариле заблудне идеологије, економска и свака друга девастација ове средине, одлив становништва и досељавање неких других, апатија и летаргија, град и село, примитивизам, који је истребио господственост, као и сијасет других фактора, не слути на добро.

Но ето, дође нам канцелар – кандидат, изабрани Председник.

По први пут у историји.

Не, није дошао да се захвали на гласовима – ни са чим оправданим, нити је дошао да отвори неки нови погон, који би упослио макар део незапослених у најгорој Општини (по свим показатељима, а и по њему) васколиког СНСбистана, већ је дошао да умоли сироте раднике, да се више не вешају ПРОТИВ њега и удели им неку цркавицу, да преживе до неког другог црног петка. Наравно није издржао, а да се тиме не похвали медијима, а што ће имати за последицу, да ће се на исте намучене раднике обрушити повериоци, јер међу њима нема никога ко већ није презадужен до сад. Питање је хоће ли им ишта и остати од те Вучићеве цркавице, али бар ће моћи да се вешају ПРОТИВ њега раздужени. Неки се можда и не раздуже, а таквима тек нека је Бог у помоћи, кад им већ ова милост господара није била довољна.

Шта тек рећи о изборним резултатима!?

Најблаже речено – депримирајуће. Компромитована опозиција никако да се консолидује, јер им народ још није опростио све оно из претходног периода, а они аутистични и неспремни да се бар прочисте, већ настављају са истим људима и истим – аутодеструктивним путем. Гледам друге градове и општине, протесте, неке људе који у својим срединама имају много мање разлога да буду незадовољни, али опет се боре и види се неки идеал, нека позитивна енергија.

Не, код нас тога нема.

Нема ко ни да протестује.

Још увек има више оних који би пре протестовали против злих #жутаћа и #црвендаћа и оптуживали их да су упропастили Општину, неголи против ових #наПРДњака, који су неСНСпособни да се изборе са нагомиланим дуговима, комуналним проблемима, разореном путном и другом инфраструктуром, а камоли са имплозијом амбиција сопствених кадрова, поделама, свађама, па и тучама, фракцијашењем и шоу програмом „Ко више воли Вучића?“.

А знате ли колико га воле?

Ето, таман да му се попну на леђа и да се дочепају власти и ни литар воде више, ни метар тротоара или асфалта више. Добро, мало и да се возе општинским аутићима, успут и намире кадрове страначким запошљавањем или директним уплатама са блокираног општинског рачуна. Ако то није довољно, ту је Хелга! Центар за социјални рад само штанцује једнократне социјалне помоћи за намиривање страначких фанатика, а потписује их овлашћено лице, којем и поред скупштинске одлуке Министарство није одобрило ни понижавајући статус В.Д.-а, пошто су већ два конкурса за директора поништена. Но, има и горих лудила и то на свим пољима; нешто јесте затечено, али доста тога је и стечено.

Има ли нечега иза хоризонта или ће нас све ово одвести право преко истог у нову провалију?

Иако често понављам своју досетку, да се предивна птичурина Феникс може дићи само из пепела, а никако из фекалија, у овој фекалној мочвари нема ко ни ватру да запали.

Нема те енергије.

Ова тактика снисходљивог понашања локалних власти према централи, престоничким политичарима, према разноразним координаторима-губернаторима и министрима постаје, најблаже речено – меланхолична. Чак и ако сам у неком тренутку видео неки трачак оптимизма, првенствено због младих људи, то се изгубило. Као да су и њих убили у појам и шутнули у матрикс колективне свести „преспоро, све слабије, све горе“ и то тако мора. Заиста више не видим ни сврху. Ови несрећни радници из Гоше се побунише, усред кампање, песница у ваздух и ето – добише бар нешто, а локална власт се не буни, ћути, послушна је и не добија ништа!? Пробајте, питајте суграђане: коме је боље данас неголи пре годину дана? Никоме, изузимајући пар партијски запослених, који опет или не примају ништа, па туже такође или су срећни само зато што су ту – негде уз власт, па макар и за џабе радили, јер све је под неком блокадом.

И да; све ово није довољно за протест.

Лакше је обесити се.

Паланачки изум: вешањем ПРОТИВ Вучића!

 

(Преузето: Атаман Заглибљански))

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *