POTOP I NOJE

Iako naslov našeg teksta nekoga može da asocira na političke prilike, danas nećemo ni reč o novoj Vladi, o prepotentnoj vlasti i impotentnoj opoziciji. Potop iz našeg naslova, dakle, ne treba da asocira na izborni „cunami“, nego na neposrednu, a sve veću opasnost od poplava.

I pre nego što je „Vodoprivreda“ iz Smederevske Palanke otišla u stečaj, od kako je ovo preduzeće privatizovano, evidentna je krajnja bezobzirnost i totalna nebriga kada je reč o održavanju korita reka u takozvaom branjenom području. Duž regulisanog toka Kubršnice, u čije sređivanje su utrošene velike pare, ponovo rastu vrbe i topole zagušujući uređeno rečno korito. Za godinu-dve, ako se ništa ne preduzme, protočnost ove reke ponovo će biti na nivou iz 1999. godine, kada je, da podsetimo, našu opštinu zadesila katastrofalna poplava. Tok Jasenice kroz područje grada danas je u mnogo gorem stanju nego pre petnaest godina, jer se korito ove reke na nekim delovima uopšte ne može videti od razgranate šume koja raste priobaljem.

Mogli bismo sada naširoko i nadugačko da raspredamo o tome ko je i iz kakvih pobuda uopše došao na ideju da privatizaciju nametne jednom uspešnom (državnom) preduzeću, koje je svojevremno istinski štitilo grad: bez obzira da li su uplate stizale iz nadležnog ministarstva, redovno su čišćena rečna korita, a izgradnja sistema za odbranu od poplava, koji je sada prepušten bujanju vegetacije, datira iz vremena pre „vlasničke transformacije“. Od takvog preispitivanja, razume se, nemamo ništa, a ovom prilikom zaobići ćemo i za ovu rubriku uobičajeno prokazivanje privatizacije kao rabote koja nije u intersu radnika (već, uvek, samo na korist kapitalista).

Opisana situacija nije osobenost samo našeg mesta, koje su proteklih petnestak godina, zahvaljujući proviđenju, zaobilazile velike padavine. Slično je, vidimo, diljem Srbije. I tamo rastinje sprečava brzo oticanje vode i smanjuje kapacitet rečnih korita, odvodni kanali su zapušeni, pumpe neispravne. Da bi sve ponovo bilo dovedeno u red potrebi su veliki novci, a svi mi, dabome, znamo za deficit u državnom budžetu.

Tako dolazimo do druge reči iz našeg naslova, imena biblijskog Noja. Od prirodnih katastrofa, poplava i suša, najzeda štetočina, od društvenih i ekonomskih opasnosti, više ne mogu da budu spaseni svi kojima je potrebno izbavljenje: arka je mala, a krokodila je mnogo. Nema dovoljno para za sva rečna korita, nedostaju finansijska sredstva za isplatu svih zarada, nemoguće je zaposliti sve kojima je posao potreban, poslati na lečenje u inostranstvo svakog bolesnika kome od toga život zavisi. U takvoj situaciji, razumljivo, zna se ko sigurno ulazi u arku, poznati su i Noje i njegova svita. Iz sive mase drugih kandidata za spasenje u arku će se probiti samo najjači ili najbezobzirniji. Kao u neka davna vremena, nema mesta za slabe, za umorne, jadne i nerazumne. Naravno, i oni moraju da pruže svoj doprinos: svoje čovekoljublje ili patriotizam treba da dokažu tako što će tiho napraviti špalir, propuštajući reprezentativne predstavnike svoje vrste da mirno uđu u svoje kabine, pre nego se vrate oblaci iza kiše. A ukoliko budu toloko nerazumni da pošto-poto i same žele na put spasenja, postoji način da se dozovu pameti: ništa ne sme da ugrozi plan za spasavanje, čak ni oni koji će ostati nespaseni.

Današnjeg Noja, doduše, ne štiti božanska aura, njemu se ne obraća nikakav nebeski glas, ali on se i dalje može pozvaati na nadnaravni autoritet, na zakone tržišta, logiku ponude i potražnje, na uska vrata neoliberalnog Edena.

Vratimo se potopu. Nama, koji nismo pokazali dovoljno preduzimljivosti da napustimo poplavno područje, naravno, niko nije kriv. I zato nemamo prava da zahtevamo da država nadoknađuje troškove naše nesnalažljivosti. Ostaje nam da se nadamo i verujemo u ono izvorno božansko proviđenje, koje nam je već podarilo blagu „sirotinjsku zimu“. Više od toga nismo zaslužili. Za sada.

ZNA SE KO SIGURNO ULAZI U ARKU

Od prirodnih katastrofa, poplava i suša, najzeda štetočina, od društvenih i ekonomskih opasnosti, više ne mogu da budu spaseni svi kojima je potrebno izbavljenje: arka je mala, a krokodila je mnogo. Nema dovoljno para za sva rečna korita, nedostaju finansijska sredstva za isplatu svih zarada, nemoguće je zaposliti sve kojima je posao potreban, poslati na lečenje u inostranstvo svakog bolesnika kome od toga život zavisi. U takvoj situaciji, razumljivo, zna se ko sigurno ulazi u arku, poznati su i Noje i njegova svita. Iz sive mase drugih kandidata za spasenje u arku će se probiti samo najjači ili najbezobzirniji.