NA KAFI SA DŽIMOM DŽARMUŠEM
Treće okupljanje prijatelja Narodnog muzeja u Palanci, pod nazivom „Na kafi u muzeju“, bilo je posvećeno upravo ovom napitku, odnosno socijalnom fenomenu ispijanja kafe i kulturi konzumiranja duvana. Pre projekcije filma Džima Džarmuša „Kafa i cigarete“, na velikom platnu, pod vedrim nebom – direktor Muzeja, Stevan Martinović i muzejski pedagog Petar Dekić pozvali su okupljene posetioce da postanu aktivni učesnici ovih potencijalno interaktivnih tematskih večeri. O kafi, pušenju, „nazdravljanju kafom“, kafi i duvanu kao inspiraciji, Džarmušu i Tomu Vejtsu, govorili su umetnički fotograf Ivana Manojlović, pesnik Slaviša Krstić, dramski umetnik Pavle Jozić, književnik Dragutin Paunić i novinar Slobodan Todorović Toki, koji je, kao uvod u razgovor, pročitao jednu priču iz svoje knjige „Palanačke tajne“. U razgovor su se uključili i profesor Miloš Mirčevski, Dragana Jovanović Nović, iz palanačkog Kulturnog centra, i drugi.
Džarmušov film „Kafa i cigarete“, koji je prikazan u završnici druženja pred zgradom narodnog muzeja – predočava nam obične razgovore koje vode brojni protagonisti, uz kafu ili čaj, uglavnom sa cigaretom u ruci, u desetak međusobno nepovezanih priča. U ovim razgovorima nema „velikih priča“, značajnih komentara, neke „poruke“ koja bi dala smisao njihovom odvijanju. Takođe, priče sabrane u ovom filmu nemaju jasnu nit vodilju. Lepota Džarmušovog ostvarenja je upravo u tome, što on slika „nebitne“ sekvence iz života uglavnom anonimnih ljudi (koje odlično interpretiraju i neka od poznatih glumačkih imena), nasuprot nametljivoj spektakularnosti holivudskih ostvarenja, koje dijaloge i radnju podređuju unapred postavljenom, „komercijalnom“ cilju. U tom smislu, Džarmušov film je neuporedivo sadržajniji od prividnog fabulativnog bogatstva holivudske produkcije, koja, zapravo, odiše besadržajnošću, svodeći priču na, uglavnom, mnoštvo svetlucavih slika koje samo draškaju naša čula.
Treće veče uz kafu, u organizaciji Narodnog muzeja, potvrdilo je da se širi krug posetilaca ove manifestacije, čija neusiljenost i neobaveznost podseća na osnovni motiv Džarmušovog filma.
V.Đ.
