НА КАФИ СА ЏИМОМ ЏАРМУШЕМ
Треће окупљање пријатеља Народног музеја у Паланци, под називом „На кафи у музеју“, било је посвећено управо овом напитку, односно социјалном феномену испијања кафе и култури конзумирања дувана. Пре пројекције филма Џима Џармуша „Кафа и цигарете“, на великом платну, под ведрим небом – директор Музеја, Стеван Мартиновић и музејски педагог Петар Декић позвали су окупљене посетиоце да постану активни учесници ових потенцијално интерактивних тематских вечери. О кафи, пушењу, „наздрављању кафом“, кафи и дувану као инспирацији, Џармушу и Тому Вејтсу, говорили су уметнички фотограф Ивана Манојловић, песник Славиша Крстић, драмски уметник Павле Јозић, књижевник Драгутин Паунић и новинар Слободан Тодоровић Токи, који је, као увод у разговор, прочитао једну причу из своје књиге „Паланачке тајне“. У разговор су се укључили и професор Милош Мирчевски, Драгана Јовановић Новић, из паланачког Културног центра, и други.
Џармушов филм „Кафа и цигарете“, који је приказан у завршници дружења пред зградом народног музеја – предочава нам обичне разговоре које воде бројни протагонисти, уз кафу или чај, углавном са цигаретом у руци, у десетак међусобно неповезаних прича. У овим разговорима нема „великих прича“, значајних коментара, неке „поруке“ која би дала смисао њиховом одвијању. Такође, приче сабране у овом филму немају јасну нит водиљу. Лепота Џармушовог остварења је управо у томе, што он слика „небитне“ секвенце из живота углавном анонимних људи (које одлично интерпретирају и нека од познатих глумачких имена), насупрот наметљивој спектакуларности холивудских остварења, које дијалоге и радњу подређују унапред постављеном, „комерцијалном“ циљу. У том смислу, Џармушов филм је неупоредиво садржајнији од привидног фабулативног богатства холивудске продукције, која, заправо, одише бесадржајношћу, сводећи причу на, углавном, мноштво светлуцавих слика које само драшкају наша чула.
Треће вече уз кафу, у организацији Народног музеја, потврдило је да се шири круг посетилаца ове манифестације, чија неусиљеност и необавезност подсећа на основни мотив Џармушовог филма.
В.Ђ.