Велики годишњи концерт Културно-уметничког друштва „Абрашевић“: ОЈ ДЕВОЈКО, ДУШО МОЈА
-Све је било импресивно: од фолклора до оркестарске пратње, од драмског исказа и наступа кловна, до звука кавала и трубе
Културно-уметничко друштво „Абрашевић“, великим годишњим концертом под називом „Ој девојко, душо моја“, обележило је 111 година постојања и плодног рада. И све је било у духу традиције и велике годишњице. Програм лепо осмишљен и на високом уметничког нивоу. Овога пута без официјелног водитеља и најава нумера. Све је текло по савршеном и зналачки успостављеном редоследу и темпу. Ко редовно прати годишња представљања овог Културно-уметничког друштва, лако је препознао сценарио и режију Слободана Тодоровића Токија.
-Еј, Милоје…
-Ој, Радоје…
-Остави све и ајд’ на „сигрууу“…
-Еве, идем…
И „сигра“ је почела тачно у 19,30 кад су се на сцени Градског позоришта појавили ветерани фолклора са играма из Доње Јасенице. Потом је потекао „Шумадијски поток“ старијег дечјег ансамбла, а онда „На сред село чуме бело“, игре из околине Бујановца. Ове кореографије потписали су Мирјана Нешковић, Бојан Антић и Марко Тројановић. Публику је задивио и оркестар: две хармонике, две виолине, две флауте… Ниво достојан 111. годишњице „Абрашевића“.
Праву буру аплауза изазвали су „Рођаци“ Слободана Тодоровића Токија и глумци Градског позоришта Радица Митровић и Раде Михајловић. Лепа сценска слика и све честитке писцу и редитељу, поменутом Слободану Тодоровићу Токију. Потврдио је титулу доктора смеха коју му је својевремено, као „незаменљивом, првом нитеру радионице под кестеном“ и капитену екипе Турнира духовитости Смедеревске Паланке доделила „Политика експрес“.
Уследио је раскошни букет песама и мелодија са Косова и Метохије „Туга и љубав“ и опет народни оркестар, вокални и инструментални солисти, групе певача…, а све то по лепој замисли уредника програма Бојана Антића. Онда је на сцену дотрчао кловн, глумац Градског позоришта Зоран Радивојевић. Публика није штедела дланове, уживајући у његовом кловновском наступу, уз асистенцију млађег дечјег ансамбла народних игара, а по кореографском усмерењу Бојана Антића. И кловн је у трену подетињио, вешто водећи нумеру по сценарију „ћирибу – ћириба“.
Извођачки ансамбл народних игара, у кореографији Милета Барјактаревића, представио се Играма са Рудника. Потом је грунула труба у рукама Стефана Ребића и зачуо кавал Бојана Антића. Трубач је био апсолутно изненађење (позитивно, наравно) „Абрашевићеве“ вечери. Његово „наддувавање“ и умеће да задивљујуће дуго „држи један тон“, оставила је публику без даха. Уследила је награда за виртуозност – дуги аплауз.
По сценарију годишње свечаности, уследио је оркестарски приказ Горње Пчиње „Сторил ниет зајко“, а у завршници опет ветерански ансамбл народних игара и „Свадбени обичаји околине Ниша“, кореографа Марјана Здравковића.
Као што то увек бива у оваквим, свечаним приликама, заслужним појединцима уручена су пригодна признања „Абрашевића“. И тако, до неке нове сличне прилике, препричаваће се утисци са великог годишњег концерта културно-уметничког бренда Смедеревске Паланке – „Абрашевића“.
– Ој, Милоје…
– Ој, Радоје…
Д. Јанојлић