„Вода у књигама уметника пергамент концертина“ је изложба коју вреди видети: СВЕТ У ГАЛЕРИЈИ МОДЕРНЕ УМЕТНОСТИ

-Основна идеја овог пројекта, у коме велики број домаћих и страних  уметника, је да повеже традицију древног заната израде пергамента са савременим ликовним тенденцијама

„Вода у књигама уметника пергамент концертина“ – назив је изложбе у Галерији модерне уметности, на чије разгледање вреди потрошити време. Изложена дела настала су у склопу пројекта  међународне културне сарадње, чији је аутор мр Лепосава Милошевић Сибиновић-Лепа. У поставци се налази 133 ликовна остварења 65 аутора  из Мексика, Костарике, Шпаније, САД, Немачке, Канаде и Србије. Дела неких учесника поменутог пројекта већ су излагана у Галерији модерне уметности.  Споменимо Милицу Антонијевић, Галу Чаки, Мишу Филиповића, Јелену Шалинић Терзић  и Јелену Трајковић. У овој години у истом простору представиће се још троје учесника пројекта „Вода у књигама уметника пергамент концертина“: Слободан Радојковић, Никола Радисављевић и Марија Сибиновић.

Отварању ове занимљиве изложбе присуствовали су и представници  мексичке дипломатије у Београду Hose Karlos Vargas Leon  и Marsia Vargas Leon и мексичка уметница Mayela Leiva Vlloa. Госте и публику поздравила је  Славенка Чишић Урошевић, члан Уметничког савета Галерије, а потом је говорила  аутор пројекта  мр Лепосава Милошевић Сибиновић Лепа, која је дипломирала на вајарском одсеку Академије примењених уметности у Београду 1974.  у класи професора Миодрага Живковића, а магистрирала  1980. на  вајарском одсеку Националне академије „Сан Карлос“ у Мексику као стипендиста Владе Мексика у склопу међународне  културне сарадње те земље и Југославије.

-Овај пројекат је саставни део  ширег континуираног  међународног пројекта који се зове „Пергамент Србија – пергамент концертина“ – рекла је на отварању изложбе мр Лепосава  Милошевић Сибиновић – Лепа.-Тај пројект већ више година упорно развијам и представљам у земљи и свету,  с тим што се теме  мењају. Као аутор пројекта  смислила сам како ће све то да се одвија на јагњећем пергаменту, који се прави у кућној радиности у источној Србији, у Бољевцу, одакле је мој супруг.  А те пергаменте, које прави мајстор Драгиша, ја режем и од њих правим ове књиге-подлоге. Такве празне подлоге, делим  мојим  колегама  уметницима, којима дајем и одређену тему инсистирајући  да  они, на свој специфичан ауторски начин, у складу са својим стилом, направе одређену ликовну  рефлексију на задату тему. Овој теми, која је вода, а изложба носи назив  „Вода у књигама уметника пергамент концертина“, претходиле су  разне друге теме.

Основна идеја овог пројекта је да повеже традицију древног заната израде пергамента са савременим ауторским тенденцијама, а све то у склопу добре, позитиве сарадње међу уметницима, институцијама, земљама и регионима. Уметници који учествују у овој изложби, њих 65, припадају разним животним  добима, различитим културним миљеима, градовима, областима, религијама…  За аутора пројекта је  битно да они желе да раде и да,  ликовно писмени и ликовно развијени,  добровољно учествују радују се  овом пројекту.

-Да је среће као што није ово би вероватно била основа једног Музеја пергамента, какав не постоји нигде у свету као профилисан Музеј пергамента- додала је мр  Лепосава Милошевић Сибиновић – Лепа. – Али никад се не зна, можда ће једнога дана нешто од те  идеје, која сада изгледа прилично нереално,можда и бити.

Паланачкој ликовној публици се потом обратио мексички дипломата Hose Carlos Vargas Leon, који се најпре захвалио Паланчанима, који су у великом броју дошли да присуствују отварању ове изложбе и да на неки начин подрже пројекат који се одвија и развија у духу међународне сарадње.

-Тема овог пројекта, односно изложбе је вода, а у овом граду имате још један разлог да се радујете и поносите – казао је Hose Carlos Vargas Leon.  –Минерална вода коју ви имате је једна од три најпознатије у Европи, и то је ваша предност и извозна шанса. Тема  овог међународног пројекта је врло специфична, не само за експерте и познаваоце концепта ликовне уметности, него и  шире. Можемо рећи да су Мексико и Србија  две земље, које су географски удаљене, али су по много чему и веома  блиске. И што више времена проводимо овде, видимо колико тога имамо заједничког. Технички аспект ове  изложбе је објаснила госпођа Лепосава Милошевић Сибиновић – Лепа па  користим прилику да се захвалим  на пријатељском дочеку. Чињеница  да смо  вечерас овде сви заједно, најбоље говори у прилог томе.

Аутор пројекта Лепосава Милошевић Сибиновић – Лепа је у својој досадашњој уметничкој каријери укњижила сто самосталних изложби и ауторских пројеката, од којих 26 у иностранству. Излагала је своја дела и на преко 500 колективних изложби  у земљи и иностранству, а добитник је и 38 награда и признања за свој уметнички рад.

Д. Јанојлић

ИЗЛОЖБА ОЧИМА АУТОРКЕ ПРОЈЕКТА

Тема „Вода“ – нови је сегмент пројекта „Пергамент Србија – Пергамент концертина“.  Њени  филозофски, религијски, еколошки и практични аспекти провоцирали су најразличитије ауторске рефлексије на пергамент подлози. Митолошке садржаје старих племенских култура Мексика оживљавају Маркос Лусеро (Marcos  Lucero ) и Дејанира Африка Мело ( Deyanira  Africa Melo).   Муриз Чоковић ужива у лепоти кањона Увац, док се  рониоци  препуштају графичком мору  Милице Антонијевић. Стоја  Џебрић обожава и злати  „Грчка острва“ Лоренса Дарела, морском  флором и фауном импресионирана  је Јелена Шалинић Терзић, а плажу у родној  Пуерто Вајарт (Puerto Vallart ) мапира архивским  фрагментима из детињства  Ирери Топете.  Мир сугерише спруд Димитрија Пецића, док мноштво немирних огледалских  фигура растаче вода  у књизи ( стручни израз са савијање табака у форми хармонике)  Хилберта Асевеса Навара  (Gilberto Aceves Navarro ).

Неки радови рефлектују носталгију за чистом водом и одбојност према њеном  загађењу, као што то чине аутори Лилиан Карланд Малбашић у делу „Будућност деце“ и Никола Радосављевић, а упозорава артикулисаним приступом  Растко Ћирић. Језичку матрицу користе Мирјана Томашевић ликовном игром „Вода зубе има“, Слободан Радојковић, варијацијом речи вода на разним  језицима, као и  Серхио  Гутиерес (Sergio Gutierez) на хебрејском и наулат језику. Суптилни поетски  простори и тонски прелази сенки и обриса  у пергамент концертина књигама   Нуник Суарет (Nunik Suret) и Иване Бјелице проблематизују значај опажања.

У погледу ликовне форме, примећује  мр Лепосава Лепа Милошевић Сибиновић, пројекат обухвата дела најразличитијих ауторских приступа, до готово реалистичког, преко асоцијативног до  знаковног. Ауторске варијације, којима су заједнички именитељ пергамент  и шире схваћена тема воде, занимљива су мала ликовна библиотека и место сусрета стваралаца подстакнутих актуелном темом од светског значаја.