„Voda u knjigama umetnika pergament koncertina“ je izložba koju vredi videti: SVET U GALERIJI MODERNE UMETNOSTI

-Osnovna ideja ovog projekta, u kome veliki broj domaćih i stranih  umetnika, je da poveže tradiciju drevnog zanata izrade pergamenta sa savremenim likovnim tendencijama

„Voda u knjigama umetnika pergament koncertina“ – naziv je izložbe u Galeriji moderne umetnosti, na čije razgledanje vredi potrošiti vreme. Izložena dela nastala su u sklopu projekta  međunarodne kulturne saradnje, čiji je autor mr Leposava Milošević Sibinović-Lepa. U postavci se nalazi 133 likovna ostvarenja 65 autora  iz Meksika, Kostarike, Španije, SAD, Nemačke, Kanade i Srbije. Dela nekih učesnika pomenutog projekta već su izlagana u Galeriji moderne umetnosti.  Spomenimo Milicu Antonijević, Galu Čaki, Mišu Filipovića, Jelenu Šalinić Terzić  i Jelenu Trajković. U ovoj godini u istom prostoru predstaviće se još troje učesnika projekta „Voda u knjigama umetnika pergament koncertina“: Slobodan Radojković, Nikola Radisavljević i Marija Sibinović.

Otvaranju ove zanimljive izložbe prisustvovali su i predstavnici  meksičke diplomatije u Beogradu Hose Karlos Vargas Leon  i Marsia Vargas Leon i meksička umetnica Mayela Leiva Vlloa. Goste i publiku pozdravila je  Slavenka Čišić Urošević, član Umetničkog saveta Galerije, a potom je govorila  autor projekta  mr Leposava Milošević Sibinović Lepa, koja je diplomirala na vajarskom odseku Akademije primenjenih umetnosti u Beogradu 1974.  u klasi profesora Miodraga Živkovića, a magistrirala  1980. na  vajarskom odseku Nacionalne akademije „San Karlos“ u Meksiku kao stipendista Vlade Meksika u sklopu međunarodne  kulturne saradnje te zemlje i Jugoslavije.

-Ovaj projekat je sastavni deo  šireg kontinuiranog  međunarodnog projekta koji se zove „Pergament Srbija – pergament koncertina“ – rekla je na otvaranju izložbe mr Leposava  Milošević Sibinović – Lepa.-Taj projekt već više godina uporno razvijam i predstavljam u zemlji i svetu,  s tim što se teme  menjaju. Kao autor projekta  smislila sam kako će sve to da se odvija na jagnjećem pergamentu, koji se pravi u kućnoj radinosti u istočnoj Srbiji, u Boljevcu, odakle je moj suprug.  A te pergamente, koje pravi majstor Dragiša, ja režem i od njih pravim ove knjige-podloge. Takve prazne podloge, delim  mojim  kolegama  umetnicima, kojima dajem i određenu temu insistirajući  da  oni, na svoj specifičan autorski način, u skladu sa svojim stilom, naprave određenu likovnu  refleksiju na zadatu temu. Ovoj temi, koja je voda, a izložba nosi naziv  „Voda u knjigama umetnika pergament koncertina“, prethodile su  razne druge teme.

Osnovna ideja ovog projekta je da poveže tradiciju drevnog zanata izrade pergamenta sa savremenim autorskim tendencijama, a sve to u sklopu dobre, pozitive saradnje među umetnicima, institucijama, zemljama i regionima. Umetnici koji učestvuju u ovoj izložbi, njih 65, pripadaju raznim životnim  dobima, različitim kulturnim miljeima, gradovima, oblastima, religijama…  Za autora projekta je  bitno da oni žele da rade i da,  likovno pismeni i likovno razvijeni,  dobrovoljno učestvuju raduju se  ovom projektu.

-Da je sreće kao što nije ovo bi verovatno bila osnova jednog Muzeja pergamenta, kakav ne postoji nigde u svetu kao profilisan Muzej pergamenta- dodala je mr  Leposava Milošević Sibinović – Lepa. – Ali nikad se ne zna, možda će jednoga dana nešto od te  ideje, koja sada izgleda prilično nerealno,možda i biti.

Palanačkoj likovnoj publici se potom obratio meksički diplomata Hose Carlos Vargas Leon, koji se najpre zahvalio Palančanima, koji su u velikom broju došli da prisustvuju otvaranju ove izložbe i da na neki način podrže projekat koji se odvija i razvija u duhu međunarodne saradnje.

-Tema ovog projekta, odnosno izložbe je voda, a u ovom gradu imate još jedan razlog da se radujete i ponosite – kazao je Hose Carlos Vargas Leon.  –Mineralna voda koju vi imate je jedna od tri najpoznatije u Evropi, i to je vaša prednost i izvozna šansa. Tema  ovog međunarodnog projekta je vrlo specifična, ne samo za eksperte i poznavaoce koncepta likovne umetnosti, nego i  šire. Možemo reći da su Meksiko i Srbija  dve zemlje, koje su geografski udaljene, ali su po mnogo čemu i veoma  bliske. I što više vremena provodimo ovde, vidimo koliko toga imamo zajedničkog. Tehnički aspekt ove  izložbe je objasnila gospođa Leposava Milošević Sibinović – Lepa pa  koristim priliku da se zahvalim  na prijateljskom dočeku. Činjenica  da smo  večeras ovde svi zajedno, najbolje govori u prilog tome.

Autor projekta Leposava Milošević Sibinović – Lepa je u svojoj dosadašnjoj umetničkoj karijeri uknjižila sto samostalnih izložbi i autorskih projekata, od kojih 26 u inostranstvu. Izlagala je svoja dela i na preko 500 kolektivnih izložbi  u zemlji i inostranstvu, a dobitnik je i 38 nagrada i priznanja za svoj umetnički rad.

D. Janojlić

IZLOŽBA OČIMA AUTORKE PROJEKTA

Tema „Voda“ – novi je segment projekta „Pergament Srbija – Pergament koncertina“.  Njeni  filozofski, religijski, ekološki i praktični aspekti provocirali su najrazličitije autorske refleksije na pergament podlozi. Mitološke sadržaje starih plemenskih kultura Meksika oživljavaju Markos Lusero (Marcos  Lucero ) i Dejanira Afrika Melo ( Deyanira  Africa Melo).   Muriz Čoković uživa u lepoti kanjona Uvac, dok se  ronioci  prepuštaju grafičkom moru  Milice Antonijević. Stoja  Džebrić obožava i zlati  „Grčka ostrva“ Lorensa Darela, morskom  florom i faunom impresionirana  je Jelena Šalinić Terzić, a plažu u rodnoj  Puerto Vajart (Puerto Vallart ) mapira arhivskim  fragmentima iz detinjstva  Ireri Topete.  Mir sugeriše sprud Dimitrija Pecića, dok mnoštvo nemirnih ogledalskih  figura rastače voda  u knjizi ( stručni izraz sa savijanje tabaka u formi harmonike)  Hilberta Asevesa Navara  (Gilberto Aceves Navarro ).

Neki radovi reflektuju nostalgiju za čistom vodom i odbojnost prema njenom  zagađenju, kao što to čine autori Lilian Karland Malbašić u delu „Budućnost dece“ i Nikola Radosavljević, a upozorava artikulisanim pristupom  Rastko Ćirić. Jezičku matricu koriste Mirjana Tomašević likovnom igrom „Voda zube ima“, Slobodan Radojković, varijacijom reči voda na raznim  jezicima, kao i  Serhio  Gutieres (Sergio Gutierez) na hebrejskom i naulat jeziku. Suptilni poetski  prostori i tonski prelazi senki i obrisa  u pergament koncertina knjigama   Nunik Suaret (Nunik Suret) i Ivane Bjelice problematizuju značaj opažanja.

U pogledu likovne forme, primećuje  mr Leposava Lepa Milošević Sibinović, projekat obuhvata dela najrazličitijih autorskih pristupa, do gotovo realističkog, preko asocijativnog do  znakovnog. Autorske varijacije, kojima su zajednički imenitelj pergament  i šire shvaćena tema vode, zanimljiva su mala likovna biblioteka i mesto susreta stvaralaca podstaknutih aktuelnom temom od svetskog značaja.