Играчка

Окружени смо самоувереном глупошћу. Пристојнији назив за то је празноглавост, а непресушни извор сазнања о њој – друштвене мреже.

Ту ”срећемо” фаце које не бисмо ни приметили у реалном животу. Привлаче пажњу умешаношћу у све – о чему немају појма.

Недостатак вијуга наградио их је агресивношћу.

Поједини, привлаче пажњу и мржњом – по задатку.

Некада су само ретке будале биле гласне – али и кратког домета, а у виртуелно доба окуражиле су се и масовно вриште у микрофон доступних личних медија.

На тој отвореној сцени нема епизодиста, сви себе виде у главним улогама. Празноглавост је непоколебљива и продорна.  

Огромно је бреме, умишљене слободе примитиваца, по глави разумног човека.

Прети да надвлада – непоправљиво и трајно.

Каткад помислим да се то већ догодило.

Тако нам и треба.

Радовали смо се играчки, а добили смо презир.