Избори – Вучићева ”сламка спаса” или Ватерло

У првих двадесетак година такозване политичке каријере Александар Вучић је углавном ”млатио празну сламу” – галамио, претио, мрзео и лагао.

Али, томе треба додати и поједине конкретне активности које не смеју да буду заборављене: шовинистички говор у Скупштини Србије ”сто за једног”, учешће у чувеној радикалској крађи ”гомиле” немачких марака која је и снимљена у тадашњој Савезној скупштини, мандат министра информисања када је донет најгори Закон о информисању и убијен Славко Ћурувија, као и усељавање  у трособан државни стан у време бомбардовања.

То је учинак и заоставштина  Вучића пре доласка на власт 2012. године.

Ако реално и без политичких ”емоција” вреднујемо особу наведеног профила и резултата, кристално је јасно да се ради о неморалној штеточини. 

Како је, онда, могуће да је толики број грађана Србије више пута гласао за њега?

Прво, од два логична објашњења, је и веома забрињавајуће, а подразумева да су и људи који гласају за њега исти као он, па га подржавају по принципу ”исто се истом радује”. Ако је тако, спаса нам нема.

Друго објашњење је да у Србији живи скоро два милиона ”комплетних идиота”, који немају капацитет да разликују добро и зло. Што би, с обзиром на све мањи број становника и гласача, такође могло да значи да нам спаса нема.

Можда и опаснија од тога је чињеница да сви чланови његове политичке организације који су, користећи позицију у власти, пунили своје новчанике народним новцем – а таквих мора бити око 30 хиљада у Србији – добро знају обим пљачке која се спроводи дуже од деценије и спремни су да ”погину” да би сачували свој део плена.

Знају колико се крало и краде, јер су учесници и саучесници.

Из истог разлога и подржавају Вучића и то их чини ”лојалистима” криминалног клана.

Многи од њих позиционирани су у државном апарату, полицији, правосуђу, војсци, тајним службама и медијима са задатком да одржавају клан на власти.

Вишегодишња апсолутна контрола медија и пласирање само информација које су у интересу режима резултирали су маргинализацијом и сатанизацијом опозиционих странака, које су повременим погрешним потезима доприносиле својој непопуларности у ширим слојевима друштва.

Вучићева пропагандна машинерија успела је да увери лаковерне да опозиционе странке раде против државе.

У таквој друштвено-политичкој атмосфери створио се простор за студенте, њихов отпор и борбу за правду, институције и одговорност.

Пад новосадске надстрешнице и смрт 16 људи били су трагичан повод за догађаје којима сведочимо у последњих седам месеци.

Студентске акције у потпуности су промениле друштвену атмосферу у Србији, што је утицало и на промену политичког односа снага.

Режим је изгубио монопол у продавању ”магле” грађанима преко режимских, поткупљених медија, јер су студенти постали живи, шетајући медиј који непосредно комуницира са грађанима и преноси – истину.

Од почетка студентских протеста, као да је ”отупео” и Вучићев ”таленат” за манипулацију.

Ишао је из грешке у грешку.

”Није мајка тукла дете зато што се коцкало, већ зато што је ишло да се вади.”

Вучићеве лажи су престале да доносе политички профит. Заправо све што је говорио и чинио, умањивало му је рејтинг.

И на спољном плану Вучићево политичко проституисање је на издисају.

У Америци је ”пукао као звечка”. Његов покушај манипулације да би се приближио Трампу и евентуално ”огребао” за фотку, коју би потом ”продавао” својим гласачима, завршио се понижавајуће. Председник Србије отеран је са капије догађаја у који је планирао да се, непозван, инфилтрира.

Од Европског парламента добио је блокаду финансирања и озбиљне сугестије да хитно допринесе демократизацији друштва, слободи медија и владавини права.

Француска и Немачка су унапред саопштиле да неће признати резултате избора ако они буду нерегуларни.

Ових дана стигла је и информација коју су откриле руске службе, да Србија ”забада нож у леђа Русији” продајући оружје и муницију Украјини, на шта су реаговали и поједини руски званичници.

Вучићева ”кула од карата”  озбиљно се љуља на свим пољима.

Повремено, стиче се утисак да је већ срушена.

И он сам доприноси таквом утиску форсирајући Ћациленд – шаторско насеље сваколиког поткупљеног шљама и возикајући по Србији тридесетак хиљада дежурних  надничара са задатком да му аплаудирају на контрамитинзима које ”стазама студената” организује режим.

У таквој ситуацији ванредни избори које траже студенти у блокади могли би му се учинити као добро решење, јер је ”навикао” да на изборима – побеђује.

Верујем да је у свом нарцисоизму заборавио да је те изборе крао и намештао, већ је умислио да их је добијао квалитетом сопствености.

Зато сам сигуран да ће изборе ускоро расписати.

Зграбиће своју ”сламку спаса”…

Или свој Ватерло.