Ко је Бебин тата?

Новинарство без страсти није новинарство.  А тек је ништа без храбрости!

Као сентиш без а-мола, као рокенрол без Стоунса…

Елем, верујем да је Беба Поповић знао да гостовање у „Утиску недеље“, које му је наредио Тата, неће бити баш „излазак у провод“, али се сигурно није надао да ће водитељка тако сурово и без пардона „обрисати под“ њиме.

Добио је Беба по носу баш колико је заслужио, и већ тада је знао да није задовољио налогодавца.

Било је дивно гледати како једна надмена вуцибатина, убеђена у своју недодирљивост, губи столицу под собом и нестаје у провалији сопственог зла.

Али, откуд Беба у Утиску недеље?

По чијем налогу је морао на тај задатак?

Чију прљавштину је требало да опере, а кога да компромитује унапред припремљеном причом?

На крају, ко је Бебин Тата, толико моћан да му без проблема обезбеди пролаз до широког ТВ аудиторијума у ударном термину и култној емисији?

Наравно да и ова, наопака прича, има почетак…

Некада давно Бебу из Јагодине је у политику увео др Зоран Ђинђић. Лично Ђинђић из политике га је и отерао неколико година касније.

У време акције „Сабља“ премијер Зоран Живковић, на кратко, враћа Бебу у игру, и чини се да је у том периоду овај „зарадио“, онај најважнији, „први милион“.

Како другачије објаснити чињеницу да је одмах после избора, које је Зоран Живковић  изгубио, Беба „киднуо“ у Беч и тамо купио огроман стан.

У аустријској престоници Беба се „зближава“ са, једним од могућих одговора на питање из наслова овог текста, Станком Суботићем Цанетом.

Новчаник му расте, а на хоризонту му се указује и други спонзор, Дарко Шарић.

Некако у то време „сви путеви“ воде га у Црну Гору, где се и настањује и оснива фамозни „Институт за јавну политику“.

Постаје важан човек и саветник црногорског премијера Мила Ђукановића.

Беби расте апетит, убрзано напредује, прија му јако планинско млеко – течно или у праху.

Већ има канцеларије свог „Института“ у већини престоница држава бивше Југославије, али и у Лондону.

У Црној Гори потпуно контролише све значајне електронске и писане медије, које користи за блаћење и дискредитацију свих оних који нападају Тату и његове другаре.

Преко црногорске везе, Беба преузима и неколико београдских таблоида, и почиње „рафалну паљбу“.

Али да би прича имала тежину нису довољни таблоиди и Пинк, већ медиј коме паметна Србија верује.

Одлучено је да Беба гостује у Утиску недеље, проспе „канту фекалија“ по Татиним непријатељима и освоји срца гледалаца.

Све су лепо испланирали, осим „ситнице“ да ће на столици наспрам њега седети Оља Бећковић, која углед стицан више од две деценије неће „продати за једну масну вечеру“.

Па макар и са Татом лично.

Захваљујући храброј новинарки, Беба је поменуту „канту“ просуо по себи, а цела прича не би ми привукла толико пажње да није, поред силних гадости, изговорио и неколико реченица о томе да је постао и саветник српског премијера Александра Вучића, и да се често чују телефоном.

То што се Влада Србије одмах оградила и демантовала ту Бебину изјаву – није довољно.

Повероваћемо да је Беба лагао тек ако буде протеран из српских медија и јавног живота, а, зашто да не, и из Црне Горе, што би потврдило толико истицане одличне односе два премијера.

Хајде, већ једном, да „нисам, мајке ми“ претворимо у видљиво дело.

На путу ка том циљу, ево и моје скромне помоћи српском премијеру, и то кроз перо великог Александра Тијанића, баш о Беби Поповићу:

„У политици слепац, у моралу покварењак, у економији харачлија, у бизнису мафијаш, у животу скот, у менталитету скоројевић, у структури нитков, у генетици недовршен човек“.