Ko je Bebin tata?

Novinarstvo bez strasti nije novinarstvo.  A tek je ništa bez hrabrosti!

Kao sentiš bez a-mola, kao rokenrol bez Stounsa…

Elem, verujem da je Beba Popović znao da gostovanje u „Utisku nedelje“, koje mu je naredio Tata, neće biti baš „izlazak u provod“, ali se sigurno nije nadao da će voditeljka tako surovo i bez pardona „obrisati pod“ njime.

Dobio je Beba po nosu baš koliko je zaslužio, i već tada je znao da nije zadovoljio nalogodavca.

Bilo je divno gledati kako jedna nadmena vucibatina, ubeđena u svoju nedodirljivost, gubi stolicu pod sobom i nestaje u provaliji sopstvenog zla.

Ali, otkud Beba u Utisku nedelje?

Po čijem nalogu je morao na taj zadatak?

Čiju prljavštinu je trebalo da opere, a koga da kompromituje unapred pripremljenom pričom?

Na kraju, ko je Bebin Tata, toliko moćan da mu bez problema obezbedi prolaz do širokog TV auditorijuma u udarnom terminu i kultnoj emisiji?

Naravno da i ova, naopaka priča, ima početak…

Nekada davno Bebu iz Jagodine je u politiku uveo dr Zoran Đinđić. Lično Đinđić iz politike ga je i oterao nekoliko godina kasnije.

U vreme akcije „Sablja“ premijer Zoran Živković, na kratko, vraća Bebu u igru, i čini se da je u tom periodu ovaj „zaradio“, onaj najvažniji, „prvi milion“.

Kako drugačije objasniti činjenicu da je odmah posle izbora, koje je Zoran Živković  izgubio, Beba „kidnuo“ u Beč i tamo kupio ogroman stan.

U austrijskoj prestonici Beba se „zbližava“ sa, jednim od mogućih odgovora na pitanje iz naslova ovog teksta, Stankom Subotićem Canetom.

Novčanik mu raste, a na horizontu mu se ukazuje i drugi sponzor, Darko Šarić.

Nekako u to vreme „svi putevi“ vode ga u Crnu Goru, gde se i nastanjuje i osniva famozni „Institut za javnu politiku“.

Postaje važan čovek i savetnik crnogorskog premijera Mila Đukanovića.

Bebi raste apetit, ubrzano napreduje, prija mu jako planinsko mleko – tečno ili u prahu.

Već ima kancelarije svog „Instituta“ u većini prestonica država bivše Jugoslavije, ali i u Londonu.

U Crnoj Gori potpuno kontroliše sve značajne elektronske i pisane medije, koje koristi za blaćenje i diskreditaciju svih onih koji napadaju Tatu i njegove drugare.

Preko crnogorske veze, Beba preuzima i nekoliko beogradskih tabloida, i počinje „rafalnu paljbu“.

Ali da bi priča imala težinu nisu dovoljni tabloidi i Pink, već medij kome pametna Srbija veruje.

Odlučeno je da Beba gostuje u Utisku nedelje, prospe „kantu fekalija“ po Tatinim neprijateljima i osvoji srca gledalaca.

Sve su lepo isplanirali, osim „sitnice“ da će na stolici naspram njega sedeti Olja Bećković, koja ugled stican više od dve decenije neće „prodati za jednu masnu večeru“.

Pa makar i sa Tatom lično.

Zahvaljujući hrabroj novinarki, Beba je pomenutu „kantu“ prosuo po sebi, a cela priča ne bi mi privukla toliko pažnje da nije, pored silnih gadosti, izgovorio i nekoliko rečenica o tome da je postao i savetnik srpskog premijera Aleksandra Vučića, i da se često čuju telefonom.

To što se Vlada Srbije odmah ogradila i demantovala tu Bebinu izjavu – nije dovoljno.

Poverovaćemo da je Beba lagao tek ako bude proteran iz srpskih medija i javnog života, a, zašto da ne, i iz Crne Gore, što bi potvrdilo toliko isticane odlične odnose dva premijera.

Hajde, već jednom, da „nisam, majke mi“ pretvorimo u vidljivo delo.

Na putu ka tom cilju, evo i moje skromne pomoći srpskom premijeru, i to kroz pero velikog Aleksandra Tijanića, baš o Bebi Popoviću:

„U politici slepac, u moralu pokvarenjak, u ekonomiji haračlija, u biznisu mafijaš, u životu skot, u mentalitetu skorojević, u strukturi nitkov, u genetici nedovršen čovek“.