Novak – jedan od onih koji su se već upisali u večnost

Loše se osećam zbog događaja u Melburnu, jer su loše sve opcije koje su Novaka Đokovića odvele u pritvor umesto na teniske terene na kojima je izgradio sebe kao neprikosnovenu sportsku veličinu. 

Mučninu mi uvećavaju neprimereni, čak i odvratni, komentari dežurnih mrzitelja na društvenim mrežama, koje skoro da je nemoguće ne videti.

Pokušaću da te baljezgarije ne zavrede više ni slovo u ovom tekstu.

***   

Ukoliko posmatramo samo suve činjenice država Australija odobrila je Đokoviću ulazak u zemlju i učešće na teniskom turniru, uz izuzeće od obavezne vakcinacije, koje je izdato na osnovu lekarskog uverenja da je preležao bolest u periodu koji priznaje zakon te države, a potom stavila van snage sopstveni dokument. To, ako je tačno (a izgleda da jeste), navodi na zaključak da je u pitanju nešto baš trulo u zemlji kengura, kao i da razlozi za agresivnost prema najboljem teniseru sveta – nisu iz ove priče.

Sa druge strane, do svega ovoga ne bi ni došlo da je Novak primio vakcinu, koja je medicinski priznato sredstvo prevencije protiv aktuelne bolesti, a papir o obavljenoj vakcinaciji je i neophodan dokument za putovanja po svetu (znam to iz ličnog iskustva putujući kojekuda u poslednje dve godine).

Novakovo (kao i svačije) privatno pravo je i da vakcinu ne primi, ali to u vreme pandemije komplikuje život, putovanja svakako otežava ili čak onemogućuje, a podrazumeva i odgovornost za eventualno ugrožavanje zdravlja drugih ljudi.

Potpuno sam uveren da je, zbog ugleda i uticaja koji ima na planetarnom nivou, Novak vakcinu trebalo da primi pred kamerama medija i na taj način stimuliše i druge da to učine.

Naravno i to spada u domen samo njegovih odluka.

Više puta sam, a naročito u vremenima kada je bio žestoko napadan u domaćoj javnosti, objavio da Novaka Đokovića smatram najvećim živim Srbinom, zbog rezultata koje je postigao u sportu kojim se bavi i svega što je učinio na pozitivnom predstavljanju svoje zemlje u svetu (nas koji, stalno ili privremeno, živimo daleko od domovine po njemu prepoznaju više nego po imenu države iz koje potičemo).

Za mene je najveći i sada, i posebno sada, kada, neopravdano, ali i svojom nedovoljno promišljenom odlukom, prolazi kroz teškoće koje sigurno nije zaslužio.

De facto, australijske vlasti su pogrešile jer su postupile suprotno sopstvenim zakonima i odlukama. Pogrešili su i što ”treniraju strogoću” na pogrešnom čoveku, koji zaslužuje poseban tretman, baš zbog izuzetnih sportskih rezultata koje je ostvario na teniskim terenima u toj državi prethodnih godina.

Možda će pojedine zaboleti, ali nismo svi isti.

Razlikujemo se po onome što ostavljamo kao trag sopstvenog životnog učinka.

Ovde se ne radi o pojedincu koji se zove Novak Đoković, već o jednom od onih koji su se već upisali u večnost.

***

… i valjda očekivano, dok ovo pišem Sud je presudio u Novakovu korist i pustio ga na slobodu.

Zapravo Sud je presudio da, s obzirom na priloženu dokumentaciju, nije bilo potrebe za suđenjem.

Čini se, po izjavi koju je Novak dao čim mu se pružila prilika, da će i učestvovati na turniru.

Voleo bih da mogu da se baš skroz obradujem zbog ovakvog raspleta.

Ne, ne mogu.

Ostao sam zarobljen u mislima o virusu koji nas je porazio.

O nevidljivom – koji nas je pokazao.

Tu, tamo, svuda!