Od Trga do Muzeja
Prvi, i jedini, put sam javno pohvalio lokalnu vlast u Smederevskoj Palanci kada je rekonstruisan deo glavne ulice i izgrađeno popločano šetalište sa fontanom.
Bilo je to davno, ne sećam se godine, a pohvala je bila potpuno zaslužena.
Radio bih to češće i sa zadovoljstvom, da je bilo konkretnog razloga.
Da ne bedačim, mogao je da se provuče još neki plus, tu i tamo…
Ali, ”malo je, kume!”.
Realno, kakve smo birali, dobro smo prošli.
Doduše, imali smo par pristojnih ljudi na funkcijama, među njima i jednog koga su Palančani iskreno voleli – koji nije mogao da uradi mnogo jer je protiv sebe imao i loše saradnike i republičku vlast.
Elem, novoizgrađena pešačka zona dala je urbani šmek najprometnijem delu grada, a fontana je postala prava atrakcija, posebno deci.
Ekstra benefit bio je veliki plato za održavanje kulturno zabavnih programa, koji nastaje jednostavnim ”gašenjem” vodoskoka.
Tako veliki poduhvat inicirao je i suprotna mišljenja.
Bilo je nezadovoljnih.
Kritikovana je vlast zbog narušavanja starog izgleda glavne ulice.
Naravno, pale su i teške reči.
A tada smo tek počinjali da stičemo javno ”pljuvačko” iskustvo.
Tokom godina, povećavao se broj ljudi koji su, pogrešno razumevajući pravo na mišljenje, slobodu govora i kulturu dijaloga, uspeli da obesmisle i pohvalu i kritiku.
Tome su doprinosili svi akteri u javnom životu, vlast stalnim isticanjem svog značaja i uloge, a njeni protivnici permanentnim kritikama.
Nije svaka aktivnost vladajuće elite – podvig, ali nije ni za kritiku po svaku cenu.
Istina je uvek, negde, između krajnosti.
I upravo tu – negde – pokušaću da ”uglavim” noseću temu ovog teksta.
A to je novoizgrađeni Trg kulture.
Pre nekoliko dana, programom za najmlađe sugrađane, počeo je i da okuplja Palančane.
Odlična ideja i izbor prave lokacije pored Gradske biblioteke, kao i idealno iskorišćen prostor, su učinak lokalne samouprave koji treba javno pohvaliti.
Jedan neuređeni deo grada je oživeo i postao značajan i upotrebljiv.
Palančani su dobili prostor koji će oplemenjivati programima i dodavati događaje u knjigu budućih sećanja.
Dobra je prilika i da se nastavi dalje.
Izgradnjom Trga kulture novu vrednost i značenje dobila je i pešačka maršruta – ”Od Trga do Muzeja“ – a to nameće potrebu za popločavanjem i ostatka šetališta, od Banke do Komiteta.
Znam, skupa je to ”igračka” za kasu koja se tek oporavila i unormalila, ali vrednija od para su zadovoljna lica Palančana na dugačkoj popločanoj štrafti.
I već vidim taj projekat na stolu.
Jer, oseća se energija koja prevazilazi beskorisne političke okvire.
Da nije tako, još bi lomili noge kada krenemo u Biblioteku.
