Од Трга до Музеја

Први, и једини, пут сам јавно похвалио локалну власт у Смедеревској Паланци када је реконструисан део главне улице и изграђено поплочано шеталиште са фонтаном.
Било је то давно, не сећам се године, а похвала је била потпуно заслужена.
Радио бих то чешће и са задовољством, да је било конкретног разлога.
Да не бедачим, могао је да се провуче још неки плус, ту и тамо…
Али, ”мало је, куме!”.
Реално, какве смо бирали, добро смо прошли.
Додуше, имали смо пар пристојних људи на функцијама, међу њима и једног кога су Паланчани искрено волели – који није могао да уради много јер је против себе имао и лоше сараднике и републичку власт.
Елем, новоизграђена пешачка зона дала је урбани шмек најпрометнијем делу града, а фонтана је постала права атракција, посебно деци.
Екстра бенефит био је велики плато за одржавање културно забавних програма, који настаје једноставним ”гашењем” водоскока.
Тако велики подухват иницирао је и супротна мишљења.
Било је незадовољних.
Критикована је власт због нарушавања старог изгледа главне улице.
Наравно, пале су и тешке речи.
А тада смо тек почињали да стичемо јавно ”пљувачко” искуство.
Током година, повећавао се број људи који су, погрешно разумевајући право на мишљење, слободу говора и културу дијалога, успели да обесмисле и похвалу и критику.
Томе су доприносили сви актери у јавном животу, власт сталним истицањем свог значаја и улоге, а њени противници перманентним критикама.
Није свака активност владајуће елите – подвиг, али није ни за критику по сваку цену.
Истина је увек, негде, између крајности.
И управо ту – негде – покушаћу да ”углавим” носећу тему овог текста.
А то је новоизграђени Трг културе.
Пре неколико дана, програмом за најмлађе суграђане, почео је и да окупља Паланчане.
Одлична идеја и избор праве локације поред Градске библиотеке, као и идеално искоришћен простор, су учинак локалне самоуправе који треба јавно похвалити.
Један неуређени део града је оживео и постао значајан и употребљив.
Паланчани су добили простор који ће оплемењивати програмима и додавати догађаје у књигу будућих сећања.
Добра је прилика и да се настави даље.
Изградњом Трга културе нову вредност и значење добила је и пешачка маршрута – ”Од Трга до Музеја“ – а то намеће потребу за поплочавањем и остатка шеталишта, од Банке до Комитета.
Знам, скупа је то ”играчка” за касу која се тек опоравила и унормалила, али вреднија од пара су задовољна лица Паланчана на дугачкој поплочаној штрафти.
И већ видим тај пројекат на столу.
Јер, осећа се енергија која превазилази бескорисне политичке оквире.
Да није тако, још би ломили ноге када кренемо у Библиотеку.