ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

На трагу (пише: Дејан Црномарковић)

Од Трга до Музеја

Први, и једини, пут сам јавно похвалио локалну власт у Смедеревској Паланци када је реконструисан део главне улице и изграђено поплочано шеталиште са фонтаном.

Било је то давно, не сећам се године, а похвала је била потпуно заслужена.

Радио бих то чешће и са задовољством, да је било конкретног разлога.

Да не бедачим, могао је да се провуче још неки плус, ту и тамо…

Али, ”мало је, куме!”.

Реално, какве смо бирали, добро смо прошли.

Додуше, имали смо пар пристојних људи на функцијама, међу њима и једног кога су Паланчани искрено волели – који није могао да уради много јер је против себе имао и лоше сараднике и републичку власт.

Елем, новоизграђена пешачка зона дала је урбани шмек најпрометнијем делу града, а фонтана је постала права атракција, посебно деци.

Екстра бенефит био је велики плато за одржавање културно забавних програма, који настаје једноставним ”гашењем” водоскока.

Тако велики подухват иницирао је и супротна мишљења.

Било је незадовољних.

Критикована је власт због нарушавања старог изгледа главне улице.

Наравно, пале су и тешке речи.

А тада смо тек почињали да  стичемо јавно ”пљувачко” искуство. 

Током година, повећавао се број људи који су, погрешно разумевајући право на мишљење, слободу говора и културу дијалога, успели да обесмисле и похвалу и критику.

Томе су доприносили сви актери у јавном животу, власт сталним истицањем свог значаја и улоге, а њени противници перманентним критикама.

Није свака активност владајуће елите – подвиг, али није ни за критику по сваку цену.

Истина је увек, негде, између крајности.

И управо ту – негде – покушаћу да ”углавим” носећу тему овог текста.

А то је новоизграђени Трг културе.

Пре неколико дана, програмом за најмлађе суграђане, почео је и да окупља Паланчане.

Одлична идеја и избор праве локације поред Градске библиотеке, као и идеално искоришћен простор, су учинак локалне самоуправе који треба јавно похвалити.

Један неуређени део града је оживео и постао значајан и употребљив.

Паланчани су добили простор који ће оплемењивати програмима и додавати догађаје у књигу будућих сећања.

Добра је прилика и да се настави даље.

Изградњом Трга културе нову вредност и значење добила је и пешачка маршрута – ”Од Трга до Музеја“ – а то намеће потребу за поплочавањем и  остатка шеталишта, од Банке до Комитета.

Знам, скупа је то ”играчка” за касу која се тек опоравила и унормалила, али вреднија од пара су задовољна лица Паланчана на дугачкој поплочаној штрафти.

И већ видим тај пројекат на столу.

Јер, осећа се енергија која превазилази бескорисне политичке оквире.

Да није тако, још би ломили ноге када кренемо у Библиотеку.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *