Ријалити

Да ли вам је икада неко упао у дневну собу и отео из руке даљински да би укључио телевизију која емитује ријалити програм?
Да ли вам је икада неко наредио, уз претње или уцене, да морате да гледате то ТВ смеће?
Да ли сте чули за неки такав случај?
Не верујем.
То је увек био лични избор.
Људи имају различита интересовања и потребе, што је, СКОРО увек, у реципроцитету са њиховом интелигенцијом, васпитањем, образовањем, општом културом и знањем.
Многи су одрастали на темељима простаклука и вулгарности па су им ријалити програми омиљена ТВ посластица, на жалост оних других којима су један од већих проблема у овој држави.
Поновићу и овом приликом: свако верује у оно што разуме.
Склоност појединих људи ка „завиривању“ у туђе животе, оговарању, воајерисању, као и потреба за „забрањеним воћем“, нису ништа ново, али су у овом времену добили ново име и постали масмедијална ствар.
На пример, одувек постоје бордели и неко тамо одлази.
То је лични избор.
У неким државам је легализована употреба лаких дрога, али нико не приморава људе да је користе.
И то је питање личног избора.
Коцка је један од најопаснијих порока, а људи је масовно упражњавају.
Наравно, и то је питање личног избора.
АЛИ, у избору „предмета интересовања“ сваког појединца веома су значајни утицаји породице, окружења…, државе.
Да, државе.
Јер она није никакав имагинаријум или невидљива творевина, већ скуп институција, у којима раде ЉУДИ, са задатком да организују, едукују, усмеравају, контролишу, санкционишу, олакшају, улепшају…, живот сваког грађанина.
Укратко, задатак државе је да сваком појединцу, кроз своје институције, презентира и понуди општепризнате животне вредности, а тему овог текста – ријалити програме, смести на ниво проституције, чије „конзумирање“ би се папрено наплаћивало.
У зависности од садржаја формирала би се и цена, па ако желите да гледате и слушате „исповести“, односно животне приче, криминалаца, певаљки, алкохоличара, проститутки, наркомана, скотова, бараба, превараната (што је уобичајни профил учесника у оваквим програмима), платили бисте мање… За свађе, увреде и псовке, нешто више… Док би цена за тучу, голотињу и класично курвање била значајно већа.
То је једини начин да се „бројном аудиторијуму“, на легалан начин, ускрати могућност гледања ријалити програма.
А држава то може да уради „за пет минута“.
Наравно, уколико су јој потребни ментално здрави и друштвено корисни грађани.
Реалност, међутим, поткрепљује чињеницу да до тог цивилизацијског нивоа још нисмо стигли ни институционално а ни индивидуално.
Све богате државе личе једна на другу, а свака сиромашна је сиромашна на свој начин.