Србија између протектората и нормалности
Србија се налази на прекретници која би могла одредити не само будућност њених грађана, већ и место које ће заузети на глобалној политичкој сцени.
Након шестомесечних студентских и грађанских протеста, политичка ситуација засигурно води ка ванредним парламентарним изборима и наговештава да би они могли бити најважнији од 2012. године, од доласка на власт „стиропор“ радикала, када је отпочела највећа пљачка и корупција икада на овим просторима.
Ванредни избори на захтев студената, који ће се вероватно одржати у наредних неколико месеци, могу бити одлучујући за Србију. Они би могли одредити њену судбину у наредним годинама и одговорити на питање: да ли ће (п)остати руски протекторат или поново бити део демократског света?
Током година ауторитарне власти, режим Александра Вучића је усавршио систем политичке манипулације и изборних неправилности. Иако су бројне афере и доказани случајеви изборних крађа поткрепљени чврстим доказима, српско правосуђе није реаговало. Последица тога је да се избори, који би требали бити основна мера демократског изражавања воље народа, у Србији често претварају у фарсу.
Државни апарат који је створен током владавине Вучића дубоко је инфициран корупцијом.
Како се показало, корумпирани појединци који раде у судству, тужилаштву и полицији, као и криминалци у служби режима, подржавају систем који је искључиво окренут очувању власти и интереса, уз пљачкање јавних ресурса. Проблеми са бирачким списковима, који садрже непостојеће гласаче, као и злоупотреба медија, претње и манипулације јавним мњењем, само су неки од фактора који обесмишљавају сам процес избора.
Србија ипак има шансу за ревитализацију, захваљујући студентским протестима и њиховом ангажовању на политичкој сцени.
Студенти, као један од најутицајнијих друштвених слојева, већ неко време играју важну улогу у освешћивању јавности о деструктивним последицама владавине актуелног режима.
Протести који су започели пре више од пола године постали су кључни и најснажнији фактор који утиче на пад рејтинга актуелне власти.
Са практично сталним протестима и активним укључивањем студената у јавни живот, Србија је добила озбиљан политички фактор који би могао донети дубоке промене, ако избори буду одржани у поштеним условима.
Зато избори који следе нису само гласање, већ прилика да млади и образовани који су најквалитетнији део сваког друштва, отворе ново поглавље у историји Србије.
То је шанса да се остави прошлост и да Србија крене путем модернизације, демократије и напретка.
Путем нормалности.
Хоће ли прилика бити и искоришћена зависиће од храбрости и одлучности њених грађана да изаберу будућност.