Писма редакцији: ДИРЕКТОРКА  ДИС-А ЗВАЛА МЕ И ПРЕТИЛА ТЕЛЕФОНОМ… (2)

У том тренутку сам био хранилац породице са незапосленом женом и двоје малолетне деце.

У страху од губитка посла, одустајем од истеривања правде. Од тог тренутка, водим се на  боловању, али, званично, без повреде на раду.

Следећег дана директорка ме позива и каже овако: „Имаш два дана да се нацрташ на послу и затвориш боловање“.

На мој одговор да ми здравствено стање то не дозвољава, она ми прети отказом када се вратим. Е, онда крећу претње телефоном, уз гро погрдних реци и вулгарних псовки.

Пар дана по три-четири пута дневно.

Правно неупућен, у страху од отказа, повређене кичме и људског достојанства, не знам коме да се обратим. У Дому здравља, видевши на табли број телефона заштитника пацијената, долазим на идеју да је позовем. Већ следећег дана позивам је телефоном и правница  ми каже: „Док си на боловању не могу да ти дају отказ,з дравство те штити, а после тога не знам“.

У разговору ми каже што се не обратиш неком синдкату. Контактирам синдикат и они ми кажу кад завршиш боловање дођи и учлани се ми те надаље штитимо. Тако сам и учинио. После завршетка првог радног дана,отишао сам на разговор и учланио се.

После десетак дана, позван сам у сам врх синдиката. На том састанку ми је речено, од свих досадашњих понуђених кандидата, мојих колега из ДИС-а, који су желели да оснују синдикат,они сматрају да сам ја једини испунио њихове критеријуме.

Понуђено ми је да оснујемо синдикат, како би надаље могао да штитим своје колеге.

Прихватио сам и кренуо са тајним учлањивањем.

Ивица Костић

(аутор је председник Самосталног синдиката у компанији ДИС)