Pisma redakciji: DIREKTORKA  DIS-A ZVALA ME I PRETILA TELEFONOM… (2)

U tom trenutku sam bio hranilac porodice sa nezaposlenom ženom i dvoje maloletne dece.

U strahu od gubitka posla, odustajem od isterivanja pravde. Od tog trenutka, vodim se na  bolovanju, ali, zvanično, bez povrede na radu.

Sledećeg dana direktorka me poziva i kaže ovako: „Imaš dva dana da se nacrtaš na poslu i zatvoriš bolovanje“.

Na moj odgovor da mi zdravstveno stanje to ne dozvoljava, ona mi preti otkazom kada se vratim. E, onda kreću pretnje telefonom, uz gro pogrdnih reci i vulgarnih psovki.

Par dana po tri-četiri puta dnevno.

Pravno neupućen, u strahu od otkaza, povređene kičme i ljudskog dostojanstva, ne znam kome da se obratim. U Domu zdravlja, videvši na tabli broj telefona zaštitnika pacijenata, dolazim na ideju da je pozovem. Već sledećeg dana pozivam je telefonom i pravnica  mi kaže: „Dok si na bolovanju ne mogu da ti daju otkaz,z dravstvo te štiti, a posle toga ne znam“.

U razgovoru mi kaže što se ne obratiš nekom sindkatu. Kontaktiram sindikat i oni mi kažu kad završiš bolovanje dođi i učlani se mi te nadalje štitimo. Tako sam i učinio. Posle završetka prvog radnog dana,otišao sam na razgovor i učlanio se.

Posle desetak dana, pozvan sam u sam vrh sindikata. Na tom sastanku mi je rečeno, od svih dosadašnjih ponuđenih kandidata, mojih kolega iz DIS-a, koji su želeli da osnuju sindikat,oni smatraju da sam ja jedini ispunio njihove kriterijume.

Ponuđeno mi je da osnujemo sindikat, kako bi nadalje mogao da štitim svoje kolege.

Prihvatio sam i krenuo sa tajnim učlanjivanjem.

Ivica Kostić

(autor je predsednik Samostalnog sindikata u kompaniji DIS)