Održana tribina Dveri i Izdavačke kuće „Catena mundi“

TAJNA SVETOSAVLJA

Dveri Smederevske Palanke i Izdavačka kuća „Catena mundi“ priredili su tribinu posvećenu tajni Svetosavlja. Bilo je to  istovremeno i predstavljanje knjige „Tajna sveto  savlja“ o čemu su besedili đakon Nenad Ilić, reditelj i pisac iz Beograda, autor prvog filma o Svetom Nikolaju Srpskom i Svetom Justinu Ćelijskom i Branimir Nešić, direktor „Catena mundi“ i član  Starešinstva Dveri.

Pojanje članova Crkvenog  hora bio je lep uvod u ovaj događaj koji  je u Gradskom pozorištu okupio veliki broj knjigoljubaca i poštovalaca Pravoslavlja. Branimir Nešić je podvukao da knjiga „Tajna svetosavlja“ sadrži nepoznati pogled na ličnost Svetog Save izražen kroz stavove više autora koji su se bavili ovim svetiteljem.

-Ukoliko ne budemo otkrili tajnu Svetosavlja, kako glasi naslov ove knjige, nikada nećemo otkriti ni sebe, ni tajnu sveta, ni tajnu života, ni tajnu naroda kome pripadamo – podvukao je Branimir Nešić.- Kažu da Bog one koje voli on ih i kažnjava, tako  što

im šalje neprilike i iskušenja, a to je vreme u kome mi danas živimo. Kada danas čujete da srpskom narodu treba promeniti svest i da posle 625 godina treba zaboraviti kosovski zavet,  onda znajte da se radi o lažnim prorocima. Jedino narod koji zna ko je i šta je i koji su njegovi temelji, znaće da kuću mora sazidati na čvrstoj podlozi.

Nešić je u nastavku istakao:

– Celog dvadesetog, tog prokletog veka, gradili smo kuću na pesku, zato što smo krenuli drugim putem od onog koji nam je zacrtao Sveti Sava. Možda ovo deluje melodramski, kao crno-bela perspektiva, ali ako kao narod budemo išli prema sebi i svojim slabostima, kada budemo pogledali koliko smo se udaljili od puta Svetog Save, onda nije ni čudno što se danas nalazimo u teškom trenutku potpune sluđenosti neznajući kuda treba da idemo.

Šta je  to Svetosavlje i šta je Sveti Sava ostavio srpskom narodu?

-Da li nam  je ostavio samo onu prelepu fresku studeničkog raspeća u crkvi Presvete Bogorodice u studeničkoj carskoj lavri, ono Hristovo raspeće koje može da bude simbol  srpskog naroda kroz sve vekove? – upitao se Nešić.- Upravo u tom Hristovom raspeću pokazuje se uticaj i harmonija Istoka i Zapada. One zvezde na freski Hrista predstavljaju male i velike narode, to je simbol Evrope koju Srbi hoće, to je simbol Evrope za koju strada  veliki brod Evropljana. Cela Evropa danas se nalazi u onom vremenu u kome smo mi bili kao narod kada smo se odricali Hrista i sebe. Ta Evrope može biti ona prava Evropa kada se bude vratila svojim hrišćanskim temeljima. I zato Svetosavlje predstavlja ravnotežu između nacionalnog i internacionalnog, zato je Svetosavlje ravnoteža akcije i konteplacije, jer nas život  svetitelja uči da postoji vreme akcija i vreme kad se on povlačio u manastir da uputi molitve Bogu.

Đakon Nenad Ilić je izneo da je tekstove iz knjige „Tajne Svetosavlja“ koristio prilikom pisanja scenarija prvog igranog filma o Svetom Savi i Svetom Simeonu.

-Taj posao je pri kraju i predstavlja pokušaj da se Svetim Savom pozabavimo na savremeni način – kazao je đakon Nenad Ilić.- Odakle  nam ta ideja? Nije sada pitanje da mi slavimo Svetog Savu, naravno da treba da ga slavimo, da imamo svetosavske priredbe, da ga pominjemo u crkvi, da se molimo njemu, Svetom Simeonu i svim srpskim svetiteljima da nam pomognu u  svemu što nas snašlo. Došli smo u situaciju kada se  pokušava da se prešrafi svest srpskog naroda, odnosno da mu se promeni identitet. To su najdramatičniji trenuci u životu bilo kog naroda. Mnogi narodi menjaju tiho, evolutivno svoj identitet kroz istoriju, ali je  malo naroda kome je identitet možda i najveće istorijsko postignuće. Identitet je najveće srpsko postignuće. Sveti Sava i Kosovska bitka su dve glavne tačke našeg identiteta.

D.Janojlić