Goran Miljković je proslavio palanački rukomet: GROMOVNIK IZ  PALANKE

IMG_0805-Rođen je u radničkoj porodici, kao đak počeo je da igra košarku i bavi se atletikom, sa 14 godina skakao je 6,35, od 1974. je neprestano u rukometu, igrao je i za jedan švajcarski klub, na jednoj utakmici u Smederevu protiv ekipe Škofja Loke postigao je 21 gol, šest-sedam godina za redom je bio najbolji strelac Srpske lige, dve godine uzastopce (1978. i 1979.) bio je na listi najboljih sportista Smederevske Palanke…

 

Goran Miljković proslavio je palanački i srpski rukomet. Za njega je  Stojan Protić, novinar „Ekspresa“,  kazao da je gromovnik iz Smederevske Palanke. Veći komplimet i od  kompetentnije ličnosti nije mogao da dobije. A kad tako nešto izrekne bard našeg sportskog novinarstva, onda ne treba sumnjati.

1Miljković je „naše gore list“. Istina,  rođen je u Beogradu, ali samo zato što tada u našem gradu nije radilo porodilište. Desilo se to 28. juna 1959. godine na radost oca Stevana i majke Olge. Rastao je i stasavao u radničkoj porodici.

Po završetku osmoljetke upisao se u Školu učenika u privredi „Žikica Damnjanović“. Postao je kvalifikovani trgovac i zaposlio se u Robnoj kući „Beograd“. U njoj je radio do 1984. godine kada je prešao u „Hartiju“, gde je dobio radno mesto komercijaliste. Na tom poslu ostao je do 1999. Potom je u Fabrici bicikala  uknjižio još dve-tri godine staža, jedno vreme je bio zaposlen i u Fabrici specijalne opreme u Simićevu. Danas kao trgovac radi u gvožđari.

Vratimo se njegovoj sportskoj biografiji u kojoj bavljenje rukometom ima istaknuto mesto. Njegova rukometna karijera teče od 1974. godine.

3 (2)-Tada sam još bio đak Škole učenika u privredi – priča.- Rukometaše je trenirao Zvonko Muf. Ja sam na sebe skrenuo pažnju najpre kao atletičar, a  nešto ranije i kao rukometaš. Bio sam velika nada palanačke atletike. I to u skoku. Sa 14 godina skakao sam 6,35. Višestruki sam pobednik u Noćnim trkama. Atletičare je tada trenirao nastavnik Miodrag Stojanović. Rukomet sam jedno vreme igrao za pionirsku selekciju „Mladosti“. U tim sam upao slučajno. Na jednoj utakmici između moje škole i „Mladosti“, zapazili su me predsednik Kluba Stevan Stevanović i igrač Ljubiša Anđelković. Oni su me pozvali da treniram rukomet kod njih.

3 (1)Kad je počinjao te 1974. godine, sastav RK „Mladost“ većinom su činili  učenici Školskog centra „Goša“. Među njima se našao i po koji igrač iz Gimnazije.

-Desilo se nešto što mi je skratilo put do ulaska u tim – seća se Miljković.- „Mladost“ je trebalo da igra protiv rukometaša Aranđelovca. Međutim, nije bilo dovoljno igrača pa je trener Zvonko Muf morao brzo da se snađe. Sreo me je i upitao: „Mali, imaš li ti patike?“ Odgovorio sam da imam. „Ako imaš, odi kući po opremu i dođi da pođeš s nama u Aranđelovac. Tamo imamo važnu utakmicu – kazao je trener Muf“. To je bila moja prva utakmica za ekipu RK „Mladost“.

Tako je počelo, a doživeo je da ta ekipa postane prvak Regiona i kvalifikuje se za Prvenstvo Srbije. U jakoj konkurenciji palanački rukometaši osvojili su četvrto mesto, jer su u finalu izgubili utakmicu sa „Crvenom zvezdom“ tesnim rezultatom: 13:12.

4-Na poziv dr Zlatoja Žegarca  prešao sam i postao prvotimac „Mladosti“ i to  je moj početak igranja za seniorsku ekipu – iznosi naš sagovornik.- Igrao sam  sa Popovićem, Andrejevićem, Keljaćem, Pajevićem, Blagojevićem, Starčevićem, Manojlovićem i Jovanovićem. Godine 1976. na turniru u Smederevu, na utakmici protiv ekipe Škofje Loke iz Slovenije, postigao sam 21 gol. Bio je to početak moje golgeterske karijere. Te godine sam se ustalio u prvoj postavi seniorskog tima, pokazajući izuzetne golgeterske sposobnosti. Već  1977. sam bio najbolji strelac Srpske lige i to šest-sedam godina za redom. Baš te godine kompletna juniorska ekipa se preselila u seniorski tim postižući izvanredne rezultate.

kais 1Tih godina su – naglašava – rukomet u Smederevskoj Palanci igrali samo Palančani. Dakle, ni jedan igrač sa strane!

-Od 1977. do 1980. godine Rukometni klub „Mladost “ je po rezultatima bio u vrhu tabele  Druge srpske lige – iznosi Miljković.- Trenersku „palicu“ preuzeli su  Blagoje Radivojević i stariji igrač Slobodan Popović. Okosnica seniorske ekipe bili su igrači juniorskog tima. Uspesi su se nizali jedan za drugim. Bio sam najbolji strelac među njima, a to možda ne bih postigao da nisam imao sjajne saigrače: Kedžića, Šepića, braću Ignjatović, Stojkovića, Krstića, Petrovića, Radivojevića, Jovičića, Milanovića, Tirnanića…

Golovi koje je postizao iz utakmice u utakmicu preporučili su ga za dres drugih, većih  rukometnih klubova.

kais 2-Mogao sam, ali nisam hteo da napustim „Mladost“ – podvlači.- Želeo sam da ostanem sa svojoj generacijom i borim se ulazak u viši rang takmičenja. Tako smo 1982. godine uspeli da u kvalifikacijama, igrajući protiv ekipe „Železničara“  iz Stalaća i Svrljiga, ostvarimo dve pobede i plasiramo se u Kvalitetnu ligu Srbije. Tada nam se pridružio igrač „Partizana“, Palančanin Goran Petrovski, koji je svojim iskustvom i majstorstvom doprineo da se u Smederevskoj Palanci igra najbolji  rukomet u Srbiji. Igralište u Gimnaziji bilo je dupke puno kad su se igrale te utakmice.

Za Miljkovića se tada zainteresovao požarevački  „Mladi radnik“, koji se takmičio u Drugoj saveznoj ligi.

kais 3-Bio sam na korak do prelaska u taj klub, ali je prevladao lokal-patriotizam i ja sam ostao u Smederevskoj Palanci da pomognem svojoj ekipi da ostane u Kvalitetnoj  ligi Srbije – predočava. – A tada sam imao poziv iz „Crvene zvezde“ i klubova iz Vranja, Jagodine i još nekih mesta. Nisam hteo da napustim „Mladost“ i dve godine uzastopce, 1978. i 1979., bio sam se na listi deset najboljih sportista Smederevske Palanke.

Osamdesetih godina minulog veka igrao je za selekciju Srbije na utakmici protiv Rusa u Smederevu. Susret se završio pobedom  ruske selekcije, a Miljković je na toj utakmici postigao  pet golova.

-Prvu utakmicu kao senior igrao sam protiv „Metaloplastike“ iz Šapca – priseća se naknadno. – Igralo se na terenu „Goše“. Padala je kiša i asfalt je bio jako klizav. Na toj utakmici sam postigao šest, a Ljubiša Andrejević devet golova. Tada smo u kup utakmici savladali „Metaloplastiku“. Godine 1982. i 1983. bio sam najbolji strelac Lige. U proseku sam po utakmici postizao od 10 do 14 golova. U Kvalitetnoj ligi Srbije više puta sam proglašavan za najboljeg igrača zajedno sa Slobodanom Popovićem. Na jednoj utakmici u Vranju pokazao sam svoje golgeterske sposobnosti pa sam dobio poziv da pređem u Rukometni klub „Vranje“, „Sinđelić“ i BSK. Sećam se da su tada kod nas boravili rukometaši banjalučkog „Borca“, šampioni Evrope. Kod nas je gostovala i jedna ekipa iz Nemačke.

Godine 1983. RK „Mladost“ je ispao iz Kvalitetne lige Srbije da bi se već naredne vratio u staro jato i to kao prvak bez ijedne izgubljene utakmice, ali pojačan igračima iz Beograda, Pajovićem i Ivanovićem i igračima „Borca“  iz Uroševca. Za „Mladost“ su igrala  i braća Grković, Elezović, Ivan  Jovanović, a trener je bio Blagoje Radivojević.

-Na turniru u Rumuniji igrali smo 1990. godine – navodi Miljković.- U gradu Satu Mare igrala je ekipa domaćina „Union“, „Moravica“ iz Arada, još dve rumunske, jedna jugoslovenska  i jedna mađarska ekipa. Osvojili smo drugo mesto, a ja sam proglašen za najboljeg igrača Turnira. Iste godine u Smederevskoj Palanci je gostovala po jedna ekipa iz Švajcarske i Rumunije i rukometaši iz Aranđelovca. To je bila i moja poslednja utakmica u  dresu „Mladosti“ pred odlazak u Švajcarsku.

Rukometna karijera je tekla dalje. „Mladost“ se sve do 1990. godine takmičila u Kvalitetnoj ligi Srbije. Prestankom igranja Lazara Elezovića i Božidara Katića, koji su preuzeli trenerske dužnosti, ekipa se značajno podmladila. Miljković je obukao dres švajcarskog kluba „Moriken-Wildegg“.

-Ja sam 1989. bio na probi u tom klubu – predočava. – Kako su tamo bili jako zadovoljni mojim rukometnim sposobnostima, godinu dana kasnije sam postao i  član te ekipe, koja se takmičila u Drugoj  ligi, postala prvak i ušla u viši rang Prvu ligu švajcarske. Te 1990. Situacija se u Jugoslaviji pogoršala, počeo je građanski rat, a kako nisam  mogao dobiti „sportske papire“, vratio sam se kući u matični klub „Mladost“. I baš u to vreme došlo je do smene generacija. U tim su došli mladi igrači: Stajković, Kabić, Vujić, Komazec, Đorđević, Barnić, Marković, Sretenović, Mijušković, Živković… Oni su činili okosnicu tima sa starijim igračima Popovićem, Šepićem i sa mnom. Ušli smo u Kvalitetnu ligu Srbije. Bio je to veliki uspeh.

kais 4Godine 1999. Prešao je u RK „Selevac“. Uspeo je s momcima iz Selevca da oformi dobru ekipu koja je izborila ulazak u Srpsku ligu. Uporedo je bio i trener ženske ekipe „Mladosti“. U Selevcu je bio sve do 2006. kada je preuzeo „Mladost“ i iz Srpske lige, bez ijedne izgubljene utakmice, ušao u  Drugu saveznu  ligu. Godinu dana docnije prešao je kao trener u požarevački  RK „Mladi radnik“. Tu je ostao jednu sezonu. Iz Požarevca je prešao u planjansku „Moravu“ i uveo je u viši rang – Drugu ligu. Pre pet godina je sa Zlatanom Krstićem osnovao RK „Palanka“, gde je i sada trener u selekcijama 2002. i 2008.  godišta.

D. Janojlić

 

 

 

 

 

You may also like...

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.