Тврђава Рам (5)
Тврђава Рам представља споменик културе од великог значаја, настао у 12. веку. Налази се у североисточном делу Србије, у Браничевском округу, у селу Рам и Општини Велико Градиште, од којег је удаљена свега 15 километара. Прелепом изгледу тврђаве доприноси и то што је изграђена на великој стени која се са једне стране, североисточне, спушта ка реци Дунав.
Преко пута, односно на супротној страни реке, се некада налазила тврђава Харам, међутим, од ње данас ништа није остало. Истраживачи су Рамску тврђаву поистовећивали са Ледератом – римским кастелом, а савремени истраживачи не разликују тврђаву Рам и некадашњу тврђаву са супротне стране – Харам. Наилази се на одређене податке о античкој Ледерати, који се једном везују за утврђење на левој, други пут на десној обали, као и на велики број података који се везују за Рамску тврђаву. Од дванаестог века се подаци о Ледерату не помињу више.
Током петнаестог века, Ђурађ Бранковић се залагао да се склопи примирје између Турске и Угарске. Тада је дошло до промене топонима Рам у Харам.
Рамску тврђаву су изградили Турци. Тачно време настанка тврђаве није познато, али је засигурно да спада у најстарија утврђења на овим просторима. Први пут се тврђава Рам помиње у 12. веку, тачније 1128. године, када су се сукобили Византија и Угарска.
Султан Бајазит Други је додатно ојачао тврђаву како би одбранио десну обалу Дунава. Такође, султан је тврђаву учинио једном од првих артиљеријских грађевина када је наредио изградњу тврђаве са топовским отворима. То се догодило 1483. године. Због ових надоградњи, које је урадио султан, на већ постојеће утврђење, неки сматрају да је 1483. година, година настанка тврђаву.
Рамска тврђава је изграђена од ломљеног камена у кречном малтеру, а за сводове је коришћена опека. Сачињена је од пет кула, које су распоређене на четири дела, односно приземље и три спрата. Свака кула је имала приземље и спратове са отворима за по један топ. До кула се долазило зиданим степеништем.
Дужина тврђаве је 34 метара, ширина 26 метара, а у њу се улазило кроз Донжон кулу, то јест најјачу кулу утврђења. Ова кула не само што је најјача, већ се и разликује од осталих по броју спратова и платформи са зупцима.
Око тврђаве постоје остаци амама – турског купатила и караван сараја – караван станица, где су се окупљале групе путника, трговаца или ходочасника. Ово доказује да се око куле развило насеље, као и остаци џамије у централном делу тврђаве. Око тврђаве се налази шанац који се прелази мостом.
Као и за већину других средњовековних грађевина, тако се и за Рамску тврђаву везује једна легенда. Легенда о Рамској тврђави каже да је на тврђави живео султан, који је на Ади Чибуклији имао свој харем у који су довођене најлепше девојке овог краја. Он је са Пашом и истакнутим војсковођама често ишао на чибук, то јест на пушење дувана. Хајдук Миленко Стојковић, који је родом из оближњег села Кличевца, једне ноћи је упао на Чибук. Ослободио је девојке, које су се након ослобођења прикључиле његовом хајдучком одреду. Према легенди, оне су постале најлепша, али и убиствена хајдучка трупа на овом делу Дунава.
Све до 2012. године се у тврђаву није озбиљно улагало, па се није ни користила у туристичке сврхе. 2012. године Невладина организација „Рамска тврђава“ је Општини Велико Градиште поднела захтев и елаборат за обнову тврђаве.
Тврђава Рам данас представља занимљиву туристичку дестинацију.
Првенствено, локација ове тврђаве је оно што је чини занимљивом. Налази се на месту близу ког се уливају четири планинске реке у Дунав, а то су: Караш, Нера, Велика Морава и Млава. Оне наносе много камења и земље и на тај начин пресецају матицу, па је Дунав на овом месту изузетно миран и питом. Још једна интересантна чињеница је да је Рамска обала Дунава виша од супротне, па делује као да је Дунав најшири на овом месту, иако је то код Голупца. Међутим, ипак се за Рам каже да ту тече најшири, српски Дунав.
Најлепши пут до рамске тврђаве је онај који води из Банатске Паланке. То је пут који води скелом преко Дунава. Прелазећи на другу обалу скелом уживаћете у прелепом окружењу и погледу, а за постојање мостова ћете заборавити. Скелом се осим путника могу превозити и возила.
Други пут до рамске тврђаве јесте пут из правца Пожаревца или Ковина.