ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Пројекат „Историја, култура, туризам – тврђаве у Србији“ је суфинансиран из буџета Општине Смедеревска Паланка 2022. године

Вршачка кула (17)

Вршачка кула је тврђава у Србији из 15. века чији се остаци уздижу на висини од 399 метара надморске висине, на Вршачком брегу изнад града, од које је најочуванија Донжон кула.

Утврда је имала издужени облик који је пратио зараван на врху брда и била је широка 18 метара, а дугачка 46 метара. Донжон има правоугаону основу са улазом на спрату до кога се долази степеницама које се лако могу склонити у случају опасности. Висок је око 20м са приземљем и три спрата, од којих је трећи, по остацима камина и оџака, коришћен за становање. Кула је сачињена од камена и опеке, што су одлике византијског начина зидања. Према неким мишљењима на простору где се налази кула је постојало утврђење и пре времена кад је она изграђена, које се у ондашњим изворима из прве половине 13. века јавља под именом Ерд Шомљо.

Вршачка кула се први пут у изворима помиње 1427. године у писму краља Жигмунда (1387—1439.) под именом Подвршан, које указује да се насеље налазило испод врха, на коме се вероватно налазила и утврда. Међутим најизвесније је да је утврђење чији се остаци данас налазе на врху Вршачког брега подигао Ђурађ Смедеревац, највероватније после пада Смедерева и целе Деспотовине 1439. године. Већ 1456. године заузеле су га Османлије у склопу напада на Смедерево и Београд, али се нису дуго задржале у њему.

Османлије су утврду и околину заузеле 1552. године и држале су га све до 1716. године, када је ушао у састав Аустријског царства. Током османлијске управе тим простором дошло је до велике Банатске буне 1594. године коју су подигли локални Срби и Румуни и који су, између осталог, ослободили и Вршац са утврђењем. Сама буна је угушена у крви, али је остао забележен легендарни догађај током османлијске опсаде града када је османлијски ага изазвао на двобој српског војводу Јанка Лугошана званог Халабура који је бранио утврду. Овај му је изашао на мегдан и савладао га, а цео догађај је постао и део грба града Вршца на коме се изнад куле види рука са мачем и одсеченом турском главом.

Аустријанци су преузели контролу над градом 1716. године и он је тада ушао у састав Тамишког Баната са седиштем у Темишвару, а већ 1718. године је постао средиште Вршачког дистрикта. Вероватно је у ово доба утврда изгубила своју стратешку вредност и била напуштена пошто се на њој не могу уочити назнаке преправљања у артиљеријску утврду, као што се десило са Београдском или Петроварадинском тврђавом.

Конзерваторски и рестаураторски радови на кули су изведени 1984. и 1993. године, а од 1997. године су отпочела систематска археолошка ископавања целокупног локалитета којим су откривени остаци јаке кружне куле која се налазила насупрот данас очуваној. Сама кула и остаци утврде су током НАТО агресије на СРЈ претрпели оштећења услед ракетних напада на телекомуникациони предајник који се налазио у њеној близини.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *