„Vekovnik palanačkog pozorišta (11)
U protekle dve godine društvo „Abrašević”, i pored teških materijalnih uslova, i policijskih proveravanja i nasrtaja uspešno je delovalo. U jesen 1926. godine vlasti procenjenjuju da „Abrašević” predstavlja opasnost po poredak i zabranjuje mu dalji rad. Posle izvršenih promena u Statutu, što je tadašnji zakon omogućavao, Društvo menja ime u „Svetlost” i nastavlja sa aktivnostima. Pored već proverenih “Abraševićevaca” agilnim radom ističu se Ranko Vladisavljević, Radovan Vesić, Dragoljub Lazić, Dragoljub Vlajić, Milan Gajić, Živojin Mihajlović i dr.
Obračun režima sa naprednim radničkim pokretom usledio je posle donošenja „Obznane” u noći između 29. i 30. decembra 1920. godine, i Zakona o zaštiti države od 2. avgusta 1921. godine. Međutim, „Obznana” nije zabranila rad sindikalnih i drugih organizacija koje u svojim programima nisu imale komunističku aktivnost kao „Abrašević”. Palanka je u ovim godinama sasvim ojačala varoš, sa jakim esnafom, ali i priličnim brojem intelektualaca koji obnavljaju i osnivaju nova kulturno-umetnička društva i grupe. Palanačko Pevačko društvo „Šumadija”, nosilac kulturnih događanja u drugoj polovini 19. veka, preuzima na sebe kulturni život grada. U njegove redove pristižu Novica Milosavljević, Iva Bajazit, Slavko Manojlović, Milan Pavić… dojučerašnji članovi „Abraševića”, koji sa Gavrilovićem, Stankovićkom, Stanojevićem, Dobričićem, i gospođom Milosavljević, čine jezgro dramske sekcije.
Diletantsko pozorište, pod upravom Palanačkog pevačkog društva „Šumadija”, prvo predstavljanje imaće oktobra 1921. godine predstavom, iz seoskog života, u pet činova, sa pevanjem, „Đido” Janka Veselinovića. Naravno, pre toga je dobijeno odobrenje policije za koje je moralo da se uplati 9 dinara. Ovaj i mnogi drugi troškovi su uredno vođeni i prilagani upravi društva. Sve priredbe i predstave odvijale su se u kafanama koje su služile i za takve potrebe. Palanka je u to vreme imala četiri kafane s većom salom i „prikladnom” binom. To su bile „Stara Srbija”, „Central”, „Kruna” i „Kasina”. Hotel „Kasina” jedini je u to vreme imao kakvu takvu pozornicu za izvođenje pozorišnih komada i zabava.
Novica Milosavljević, rukovodilac pozorišta i reditelj predstave, u svojim sećanjima navodi: „Mnogi nisu verovali da ćemo uspeti kad su čuli da spremamo pozorišnu predstavu „Đido“ Janka Veselinovića, za koju smo se odlučili jer je iz narodnog života sa dosta pevanja i igranja. Pred premijeru čuo sam ovakav razgovor: „Jadni Janko, gde si da vidiš ko tvoje drame igra”. Ali, prevarili su se svi koji su tako mislili. Predstava je uspela i u više navrata je ponovljena”.
