„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (12)
Kulturnu misiju, koju srpski pravoslavni sveštenik vrši još od Svetog Save, sjajno je sprovodio gospodin Nikola Popović, sveštenik palanački, koji je sa Novicom Milosavljevićem, režirao pozorišnu predstavu „Đido”. U radu sa glumcima sveštenik Popović, koji je bio i dirigent hora „Šumadija”, uvežbavao je muzičko-pevački, a Milosavljević dramski deo. Slikarske radove na scenografiji za predstavu izvela je Milica Milosavljević, a njena sestra Ružica Milosavljević bila je sufler. Predstava sa brojnom podelom bila je dobro posećena i publika joj se uvek radovala. Pisanog traga glumačke podele nema ali je ostala grupna fotografija da posvedoči istinitost predstave „Đido”.
Gospoda oficiri konjičkog puka kraljice Marije, 24. juna 1921. godine u hotelu „Kruna” priređuju priredbu-zabavu sa balom, koja ima šaroliki program, obogaćen pozorišnom igrom. Na zabavi su, kako saznajemo iz zahteva za odobrenje, koji je policiji uputio kafedžija Mladen Popović nastupili solo – pevači, recitatori, hor palanačkog Pevačkog društva „Šumadija” i pozorišni diletanti sa jednočinkom čiji naziv nije naveden. Verovatno je na ovoj zabavi Novica Milosavljević promovisan u Upravnika pozorišta od strane komandanta konjičkog puka kraljice Marije, kako piše u njegovim sećanjima, ali bez odrednice kojeg datuma je to bilo.
Rad u pozorištu bio je težak. U poslu za koji je trebalo mnogo zanosa i pregalaštva, nije sve bilo tako lepo i lako kako se čini. Teškoća je bilo na pretek ali je najbitnije da rezultati nisu izostajali. Društvo nastavlja spremanje predstava sa puno ljubavi i oduševljenja. Posle „Đida” sledi aktovka „Naša deca” Branislava Nušića. U ansamblu vlada duh iskrenog prijateljstva i druželjublja, uz verovanje da je to što rade ozbiljan posao. Komadi se prepisuju rukom, jer društvo nije raspolagalo pisaćom mašinom. Od ostvarenog prihoda sa predstave „Đido”, plaćeno je 100 dinara prepisivaču komada „Seoski lola” – zabeleženo je na priznanici Pevačkog društva „Šumadija”.
Pozorišna publika radoznalo očekuje nove premijere, na koje se nije dugo čekalo. Petog juna 1922. godine diletantsko pozorište pod upravom Palanačkog Pevačkog društva „Šumadija”, premijerno izvodi pozorišnu igru u četiri čina s pevanjem „Devojačka kletva” Ljubomira Petrovića-Ljubinka. Radnja komada događa se u jednom selu u blizini varoši za vreme srpsko-turskog rata (1876-77) kako piše na plakatu. Na delu je opet rediteljski dvojac, sveštenik Nikola Popović i Novica Milosavljević, krojački radnik.
Plakat predstave „Devojačka kletva” sačuvali su rođaci Ive Bajazita i, zahvaljujući njemu, prvi put se vidi kompletna glumačka podela. Najverovatnije da su i u prethodnoj predstavi bili isti akteri jer, radi se o kratkom vremenskom periodu igranja ove dve predstave. Premijera, koja je održana u hotelu „Kasina”, primljena je izuzetno dobro i, na zahtev građanstva, ponovljena 18. juna 1922. godine. Opštinske vlasti, zadovoljne radom diletantske sekcije, iz Sreske kase dodeljuju 1.000 srebrnih dinara Pevačkom društvu „Šumadija” za dalji rad. Nakon ozbiljnog i teškog poduhvata kao što je igranje pozorišnog dela „Devojačka kletva”, odigrani su manje zahtevni komadi „Mika praktikant” Dragomira Brzaka i „Šarene gajde”.
