„Вековник паланачког позоришта“ (13)
О вредностима тадашњег репертоара може да послужи податак да је 1927. игран Шекспиров комад „Отело”. Тежак је то био задатак за Друштво да спреми комад „Отело”, али са много труда и стрпљења успело се. Представа је имала добар пријем код публике, присећа се Димитрије Кеџић рада на овом позоришном комаду. Нова представа је „На силу лекар” Молијера. Из забележака сазнајемо да је ово била најслабија представа, може се рећи потпуни промашај у односу на раније наступе. Вероватни разлог слабог остварења представе „На силу лекар” је замор после рада на Шекспировом „Отелу”, који је изискивао додатне напоре за које глумци нису били спремни. Али је зато „Светски рат” Бранислава Нушића, у режији Ивана Бајазита, била занимљива представа, како у репертоарском тако и извођачком смислу, коју је публика поздравила аплаузима.
Уместо дотадашњих лакших и забавних комада, без неке веће васпитне и литерарне вредности, место све више почињу да заузимају дела са савременом социјалном проблематиком. Пошто за сваку приредбу или концерт програм није објављиван, или је објављиван само делимично, нису познати сви глумци и позоришни комади који су се у овом периоду налазили на репертоару друштава.
Један од посетилаца позоришних представа 1926/27. године био је и металски радник фабрике АД „Јасеница” Јосип Броз Тито, који у својим сећањима на боравак у Паланци каже: „Кад је било лијепо вријеме одлазио сам до Кисељака, шетао поред ријеке, или цариградским друмом, или по граду, преко старог каменог моста. Интересовале су ме и друге знаменитости Паланке. У кину сам био неколико пута, а одлазио сам и на приредбе аматерског позоришта и на друге представе”.
После дуже паузе пред публику излази дилетантска секција Певачког Друштва „Шумадија” са позоришним комадом „Ђидо” Јанка Веселиновића, чиме показује да Друштво постоји све ове године само му је активност била другачија. Овога пута вратили су се на позорницу хотела „Стара Србија” што потврђује захтев упућен Финасијској управи у Паланци у којем стоји: „Управа овог друштва са својим дилетантским позориштем приредиће уочи Богојављења 18. о. м. у уторак, у хотелу „Стара Србија” позоришни комад „Ђидо” у корист своје касе. Почетак у 8 часова у вече. Улазница 10 динара од особе Секретар (потпис нечитак) Председник (потпис нечитак)”.
Може се рећи да је 1928. година била добра што се тиче репертоара. Публика је видела „Ивкову славу” Стевана Сремца, „Синовац као стриц”, и „Ловачко наседаније” Александра Даскала, и „Честитам” Косте Трифковића. „Ивкова слава” која је одиграна 1928. је успела представа у режији Ивана Бајазита који је играо газда Ивка, Павле Стојадиновић био је Неко, Калча – Димитрије Кеџић, а у осталим улогама Иса Ивачковић, Власта Бранковић, Милан Трудић…
„Када смо отишли у Младеновац, са позоришном представом „Светски рат”, било је то 1928. године, уз претходно добијену дозволу од среског начелника у Младеновцу, – бележи сећање на то гостовање Димитрије Кеџић, – овдашњи (Паланачки) срески начелник Чогурић јави среском начелнику у Младеновцу да долазе комунисти и да је то револуционарно позориште.
На половини представе један провокатор почне да напада извођаче. Полиција је само то чекала. Прекинула је представу у половини извођења а вођу пута и глумце одвела у полицију, и поред уредно добијене дозволе.” Овај догађај срески начелник Чогурић искористио је да забрани рад „Абрашевићу”.