ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Пројекат "Вековник паланачког позоришта" суфинансиран је из буџета Општине Смедеревска Паланка 2020. године

„Вековник паланачког позоришта“ (14)

Репертоар су чиниле претежно једночинке, јер нису увек постојали одговарајући услови и глумачка подела која би омогућавала спремање дужих позоришних  дела, мада је било и њих. Један од разлога био је и тај што су комади спремани на брзину најчешће у тешким условима, у малим просторијама појединих кафана, у близини кафанске сале где су музика, и галамала ометале пробе. Просторије нису загреване, јер није било новца. Радило се у хладном простору уз слабу светлост. Дешавало се да усред припрема власник кафане повиси закуп или да отказ. Онда се зна: селидба на улицу док се не пронађе нови простор. Културно уметничка, политичка и забавна активност „Абрашевића” и друштава која су настављала његов рад после забрана, у овом периоду била је богата и интезивна и поред тога што се одвијала у тешким материјалним условима и под непрестаном контролом полиције. Она се одвијала преко забава, концерата, гостовања, учешћа у првомајским прославама, и излета.

За учеснике  збора паланачких  ловаца, одржаног  1928.  године, друштво игра  „Ловачко наседаније”  Андре Даскала, шаљиву игру у три чина која се догађа у Врањској околини око 1925. године.  „Ловачко  наседаније”  била је  радо  гледана  представа,  која  је  изазивала  буру смеха јер је писана у врањском дијалекту који се допадао публици.

Година 1929. почела је у знаку опште привредне депресије. Незапосленост, пољопривредни производи губе цену, глад, у народу нема новца. Шестог јануара 1929. године краљ Александар Карађорђевић укида Устав и распушта Народну скупштину. Једанаестог јануара забрањен је рад Независних синдиката а са њим и рад друштва  „Буктиња”. Све је то утицало на даље погоршавање и онако већ тешког стања. После растурања политичких летака јуна 1930. године ухапшени су и осуђени на затворске казне чланови Друштва, Димитрије Кеџић, Милан Гајић, Живота Рашић, Иван Бајазит…

Одласком челних људи позоришне секције у затвор, културно-уметнички рад у Паланци престаје да постоји. Некад први људи позоришта у Паланци, Бајазит и Рашић, не могу без њега ни у затвору што се види по слици снимљеној у Лепоглави за време издржавања казне.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *