„Вековник паланачког позоришта“ (15)
Расположива документација показује да Друштво „Грађански” после оснивања игра комад Јована Стерије Поповића „Покондирена тиква”. Међутим, рад на овом тексту је био претежак задатак за проређени глумачки ансамбл, мада му се пришло са великим жаром. Али су зато Нушићев „Београд некад и сад”, и актовка „Пера тамбурица”, искористили могућности ансамбла, за разлику од „Покондирене тикве”. После ових представа поново наступа позоришна криза. Рад замире а активност се пребацује на спортско поље.
Почетком тридесетих година група младих људи, опчињена и занесена позориштем, ставила је пред себе велики и одговорни задатак: оснивање позоришта. Задатак превелик, а подршке мало. Жеља је претворена у стварност 1933. године, када почиње са радом „Грађанско дилетантско позориште” под управом Миливоја Стојковића инжињера у АД „Јасеница”. Ансамбл сачињавају проверене снаге које су се до оснивања овог позоришта проверавале и доказивале кроз играње у културно-уметничким друштвима или драмским секцијама. Сви они раде из љубави, баш као што су радили само занесењаци, људи душом одани уметности.
После премијере у Београду 1929. године, са Жанком Стокић у улози Живке министарке, Министарка стиже тријумфално у Паланку са Каћом Хајдуковић у насловној улози. На други дан Ускрса, 17. априла 1933. године у сали хотела „Круна” Грађанско дилетантско позориште одиграло је своју „Госпођу министарку.”
Када се дигла завеса пред првим премијерним комадом ове године, сценом и публиком загосподарила је Живка министарка, малограђанка нежног срца и оштра језика, у тумачењу Каће Хајдуковић која је остала упамћена по непосредној глуми и сценској природности. У кас- листи не пише ко је режирао представу, што наводи на закључак да је режија била колективна, мада се може претпоставити да је редитељ Ива Бајазит који у овој подели игра Чеду. Премијера Министарке је испраћена дуготрајним аплаузом. Било је то остварење које је вредно похвале а представа је више пута репризирана. Основу глумачке екипе чинили су: Каћа Хајдуковић, Рада Шулејић, Нада Катић, Марија Липовж, Власта Бранковић, Иван Бајазит, Божидар Трудић, Тика Никодијевић и многи други.