„Вековник паланачког позоришта“ (17)
На Скупштини уметничко-спортског клуба „Грађански” донета је одлука да се 2. октобра 1933. године започне са спремањем позоришне представе „Ивкова Слава” Стевана Сремца. Осим елементарних података о спремању „Ивкове славе” у расположивој документацији тога времена нема других записа и оцена (ко су глумци и где је одиграна представа).
Охрабрени дотадашњим успехом, позоришни аматери приступају припремама драме „Путем искушења” Радослава Веснића, глумца и редитеља, игране у то време са пуно успеха на свим позорницама, посебно на сцени Народног позоришта у Београду. У жељи да буде актуелан, некадашњи управник „Грађанског дилетантског позоришта” инжењер Миливоје Стојковић, поставља драму „Путем искушења”, која приказује живот поратне студентске омладине захваћене вихором модерног доба. Рад на представи био је веома интензиван. Улагани су максимални напори да се што боље припреми, да се улоге што боље науче како би се што мање чула реч суфлера. Урађен је потпуно нов декор, костими обновљени. Премијера је одиграна 22. октобра 1933. године у сали хотела „Централ” на задовољство присутне публике.
У сталној жељи да своје деловање што више усмери потребама и захтевима верне публике, упоредо са играњем и спремањем нових представа, управа увелико ради на стварању новог позоришта достојног средине, са циљем подизања позоришне уметности на виши ниво. Последња представа у 1933. години је комедија Жоржа Бера и Луја Вернеја „Адвокат Болбек и њен муж”. Знајући да се ова комедија није скидала једанаест месеци с репертоара Париског позоришта, редитељ Иван Бајазит одлучио је да за крај године 5. децембра 1933. године постави ово дело на сцену хотела „Централ”. Као што се и очекивало, представи је присуствовао велики број грађана.
Структура паланачког грађанства се стално и брзо мењала. Настајали су слојеви интелигенције и радништва напоредо са развитком индустрије и трговине. Све то несумњиво утиче на иницијативу позоришних љубитеља, дилетаната, трговаца, наставника и интелектуалаца за оснивање „Просветно-народног-дилетантског позоришта”. У потписима захтева за регистрацију позоришта налазимо угледне грађане Паланке: Рају Ж. Симића, Војина Пантића, Ружицу В. Станковић, Катарину Т. Нешић, др Душана М. Николића, Светислава У. Тошића, Богомира Шуњеварића, Рад. Ристића, Душана Нешића, Тихомира Никодијевића и М. Радоњића. Позориште је настало као велика културна потреба Паланке. Овим чином публика је добила пријатне позоришне вечери.