„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (17)
Na Skupštini umetničko-sportskog kluba „Građanski” doneta je odluka da se 2. oktobra 1933. godine započne sa spremanjem pozorišne predstave „Ivkova Slava” Stevana Sremca. Osim elementarnih podataka o spremanju „Ivkove slave” u raspoloživoj dokumentaciji toga vremena nema drugih zapisa i ocena (ko su glumci i gde je odigrana predstava).
Ohrabreni dotadašnjim uspehom, pozorišni amateri pristupaju pripremama drame „Putem iskušenja” Radoslava Vesnića, glumca i reditelja, igrane u to vreme sa puno uspeha na svim pozornicama, posebno na sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. U želji da bude aktuelan, nekadašnji upravnik „Građanskog diletantskog pozorišta” inženjer Milivoje Stojković, postavlja dramu „Putem iskušenja”, koja prikazuje život poratne studentske omladine zahvaćene vihorom modernog doba. Rad na predstavi bio je veoma intenzivan. Ulagani su maksimalni napori da se što bolje pripremi, da se uloge što bolje nauče kako bi se što manje čula reč suflera. Urađen je potpuno nov dekor, kostimi obnovljeni. Premijera je odigrana 22. oktobra 1933. godine u sali hotela „Central” na zadovoljstvo prisutne publike.
U stalnoj želji da svoje delovanje što više usmeri potrebama i zahtevima verne publike, uporedo sa igranjem i spremanjem novih predstava, uprava uveliko radi na stvaranju novog pozorišta dostojnog sredine, sa ciljem podizanja pozorišne umetnosti na viši nivo. Poslednja predstava u 1933. godini je komedija Žorža Bera i Luja Verneja „Advokat Bolbek i njen muž”. Znajući da se ova komedija nije skidala jedanaest meseci s repertoara Pariskog pozorišta, reditelj Ivan Bajazit odlučio je da za kraj godine 5. decembra 1933. godine postavi ovo delo na scenu hotela „Central”. Kao što se i očekivalo, predstavi je prisustvovao veliki broj građana.
Struktura palanačkog građanstva se stalno i brzo menjala. Nastajali su slojevi inteligencije i radništva naporedo sa razvitkom industrije i trgovine. Sve to nesumnjivo utiče na inicijativu pozorišnih ljubitelja, diletanata, trgovaca, nastavnika i intelektualaca za osnivanje „Prosvetno-narodnog-diletantskog pozorišta”. U potpisima zahteva za registraciju pozorišta nalazimo ugledne građane Palanke: Raju Ž. Simića, Vojina Pantića, Ružicu V. Stanković, Katarinu T. Nešić, dr Dušana M. Nikolića, Svetislava U. Tošića, Bogomira Šunjevarića, Rad. Ristića, Dušana Nešića, Tihomira Nikodijevića i M. Radonjića. Pozorište je nastalo kao velika kulturna potreba Palanke. Ovim činom publika je dobila prijatne pozorišne večeri.
