ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Пројекат "Вековник паланачког позоришта" суфинансиран је из буџета Општине Смедеревска Паланка 2020. године

„Вековник паланачког позоришта“ (18)

Године 1934. „Просветно-народно-дилетантско позориште” добија статут у којем пише:

„Друштво  има за циљ да окупи око себе омладину из свих друштвених  редова, одстрани је од свих порока, како би постали добри грађани корисни држави, општини и целом друштву. Да омладина у слободним часовима створи себи и друштвену лепу забаву и поуку гајећи лепу, првенствено националну позоришну уметност.” Дужност друштва је: „…да путем јавних представа, повремено и бесплатним, у вароши као и на селу, омогући свим друштвеним слојевима, да користе васпитни и забавни карактер позоришне уметности”.  Министарство просвете Краљевине Југославије прихвата статут и одобрава отварање Просветно-народног- дилетантског позоришта у Смед. Паланци, среза Јасеничког, Бановине Дунавске” уз додатак новог члана 47. који гласи: „Друштво стоји под врховном влашћу и надзором Министарства Просвете и све су одлуке Министарства обавезне за управни  и надзорни одбор, као и за скупштину…” За управника  изабран је Миливоје Стојковић инжињер, човек високог образовања, који се већ огледао у глуми и режији, и вођењу позоришта.

Тада, тридесетих година двадесетог века, када је у Паланци основан већи број културних установа, почела је да се уобличава велика душа овог града, Позориште, прегалачко, слободарско и неуништиво. Прва премијера је драма „Шума” П. Петровића Пеције, у режији Ивана Бајазита, који игра Шумара,  Светозар Ђорђевић је Лугар, Марија Липовж је Дана, Александар Ђорђевић је Никола Марић, а Божидар Трудић Јовица Тадић. Комад је проткан сентименталним песмама једне циганке, која растерује своју тугу за минулом  срећом, а певала их је Нада Катић. Премијера је 7. јануара 1934. године (Први дан Божића) у сали хотела „Централ”. Представа је била добро посећена и публика јој се увек радовала.

Месец дана после премијере „Шуме”, 4. фебруара 1934. године у сали хотела „Централ” одиграће се премијерно „Машина савест” Јосипа Кулунџића, први пут приказана у београдском Народном позоришту 1933. године. Пред београдску премијеру писац је дао изјаву да његово драмско дело решава на оригиналан начин проблем савести у злочинима, и да је овим делом један свој некадашњи лични доживљај пренео из живота на позорницу. Редитељ Божидар Трудић је у овом доста тешком послу показао потребну меру и сналажљивост  да заинтересује публику. У целини, све досадашње представе су у просеку веома солидно припремане и извођене. Ако се узме у обзир да су их радили млади људи који имају пуно својих службених и приватних послова, онда је сваки успех добродошао.

По свему судећи „Машина савест” није прошла лоше с обзиром да Иван Бајазит за 18. Март 1934. године спрема драматизовани новински репорт у једанаест слика Јосипа Кулунџића „Мистериозни Камић”. Техничким радовима у представи руководио је Миливоје Стојковић инжењер. Премијери је присуствовао Јосип Кулунџић,  редитељ београдског Народног позоришта, да, као аутор комада, одржи предавање о позоришту и својим комадима. „Мистериозни Камић” одигран је у сали хотела „Централ”.  Била је то, како се и очекивало, добра представа.

Иван Бајазит, тумач улоге момка Спасоја у представи „Девојачка клетва” из 1922. године, одлучује се да обнови ову представу из народног живота, дванаест година касније. Премијера је одржана 1. априла 1934. године (на Цвети) у сали хотела „Централ”. Иако нема званичних записаних критика, из сећања савременика да се закључити да је представа „Девојачка клетва” наишла на добар пријем код публике. У појединим улогама истакли су се Тика Никодијевић, Живота Рашић, Ива Бајазит, Света Ђорђевић, Вера Глишић,  Нада Катић…

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *