„Вековник паланачког позоришта“ (19)

Одлучити се за сценско извођење „Ташане” Боре Станковића, којом ни сам Бора није био задовољан, представља на неки начин храброст, али и доказ поуздања у сопствене снаге. Режију комада из врањског живота преузима на себе Живота Рашић који за насловну улогу Ташане ангажује бившу повремену чланицу београдског Народног позоришта Соњу Перовић. Добар резултат, природно, није могао изостати. „Ташана” спада у посебно вредне и драгоцене представе овог Позоришта. Премијера је одржана 8. априла 1934. године, на први дан Ускрса, у сали хотела “Централ”.

Позориште је стекло своју физиономију и створило специфичан сценски израз који га обавезује да одржи свој реноме. У част прославе годишњице рада, позориште приређује представу „Сумњиво лице” Бранислава Нушића.  Најбоље дело наше класике и школски сугестивну комедију „Сумњиво лице” поставио је Иван Бајазит. Јеротија је играо сам Бајазит, Анђу, његову жену-Вера Глишић, Марицу-Нада Катић, Вића је-Живота Рашић, Писари-Тика Никодијевић и Светозар Ђорђевић, Таса практикант-Александар Глишић, Ђока-Миленко Томин, Алекса Жуњић-Жарко Митровић, газде Спаса и Миладин су-Божидар Петровић и Аца Ђорђевић, а пандур Јоса – Миле Недељковић.

Овом представом позориште слави годишњицу плодног и напорног рада са репертоаром претежно домаћих писаца, који је давало са великим успехом,  на опште задовољство публике. И као што је започело 17. априла 1933 год. представом „Госпођа Министарка” од Б. Нушића, тако је и 22. априла 1934. године у „Централу”, на завршетку годишњице рада, одиграло популарну шалу „Сумњиво лице” од нашег најбољег комедиографа. На опште задовољство глумаца, публика је узела видног учешћа у овој прослави, што би задовољило и самог Нушића да је био на представи јер у његовој комедиографији публика је важан сустваралац, до чије пажње му је било необично стало. Представа је била добра и дуже време се задржала на репертоару.

У жељи да позориште још више приближи обичном гледаоцу, за представе „Зимски капут” Петра Петровића-Пеције, „Избачен из своје куће” Хуга Милера и „Светски рат” Бранислава Нушића, у продају су пуштене улазнице са популарном ценом. Премијера је одржана шестог маја 1934. године у сали хотела „Централ”.  За ову и многе друге представе постоје плакати са глумачком поделом, али без навођења редитеља. Да ли то значи да је представа колективно осмишљена и припремљена за сценско извођење, или, пак, редитељ постоји али се премијере оглашавају као колективна режија, која обично пати од свега онога што одликује такве режије у којој сви имају право, а о одговорности се не размишља. Основно правило у позоришту је да између писца, глумца и публике стоји режисер, у противном многа добра дела остају недоречена, и публици нејасна.

Позориште не чека да се појави превод неког текста, па да отпочне његово спремање. Члан ансамбла, глумац Божидар Трудић, преводи са француског комад у три чина „Писмо” Сомерсета Мома. Режију, по ко зна који пут, потписује Иван Бајазит. Улогом Лесли Станлеј, Соња Перовић по други пут наступа у овом позоришту. Публика је са пуно пажње и интересовања примила представу на премијерном извођењу на први дан Духова 27. маја 1934. године, у хотелу „Централ”.