„Вековник паланачког позоришта“ (20)

Духовиту комедију која је имала успеха на свим европским позорницама па и београдским, „Црквени миш” Ладислава Фодора, режира Божидар Трудић и доказује да није само добар глумац и преводилац, већ и редитељ. У Хотелу „Централ” 10. јуна 1934. године одржана је премијера која је добро прихваћена од публике.

Вероватно од силних позоришних представа сала хотела „Централ” се „истрошила” па је морала да претрпи реновирање. Премијера драме из минулог Београда „Догорели кров” Божидара С. Николајевића у режији Ивана Бајазита у реновираној сали хотела одржана је 1. јула 1934. године. Детаљнији подаци о овој представи нису се нажалост могли пронаћи.

И поред напорног рада на спремању нових комада није занемариван ни спортски живот. На Видовдан 28. јуна 1934. године одиграна је фудбалска утакмица „Позориште” – Одбор „Јасеница”. Утакмица је завршена резултатом 3:2 (1:2) за Позориште  које је наступило у саставу: Трудић, Мирковић-Бајазит, Мајсторовић-Голубовић-С. Ђорђевић, Томин-Тошић-Рашић-Славнић-Пауновић. Средином првог полувремена Бајазит је напустио игру. Утакмица је трајала 40 минута.

Петнаест дана касније „примадона” Просветног народног позоришта госпођа Каћа Хајдуковић поставља комедију у три чина „Налив перо” Ладислава Фодора. Двадесетих година није било жена које би играле у позоришту, а сада имамо једну за редитеља-морална схватања мењају се набоље. Премијера је одржана 15. јула 1934. године у хотелу „Централ”. Публика је знатижељно испунила хотелску салу. Њихова радозналост није била узалудна.

За крај сезоне публика је имала ретко задовољство које није пропустила.  Сала хотела „Централ” 29. јула 1934. године била је мала да би примила све који су желели да уђу. Кажу да је добар део оних који нису ушли, остао крај отвореног прозора и уживао слушајући Нушића кроз игру глумаца. У представи која је играна под именом „Нушићево вече” биле су актовке: „Мува”, „Дето”, „Дугме”, „Код адвоката”, „Под старост” и „Аналфабета” у којима Нушић на сјајан и реалан „скоро гогољевски начин” износи и исмејава многе негативне, ружне и глупе стране тадашњег времена. Неоспорна чињеница је да су његове комедије у тренуцима појављивања на позоришној сцени биле и актуелне, будући да су теме које су у њима обрађиване биле део савременог живота, оно о чему се мање или више, свуда говорило. Представа је доживљавала невиђен успех код публике током сваког извођења. Може се рећи да је позориште освојило симпатије града и да се добрим представама уздигло на завидан ниво.