ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Пројекат "Вековник паланачког позоришта" суфинансиран је из буџета Општине Смедеревска Паланка 2020. године

„Вековник паланачког позоришта“ (23)

У Шекспировом позоришту уживају подједнако и најинтелигентнији посетиоци и најшире масе. Због тога је он приказиван са великим успехом код најшире публике и у најмањим српским позориштима. Од 1863. године када је први пут одиграна „Укроћена горопад”, Шекспир није силазио са српских сцена.

„Укроћена горопад” прави је и успели потез позоришта који треба приписати управнику Миливоју Стојковићу који, свестан одговорности и тежине позоришног задатка, прихвата режију овог комада, успева да осигура добру поделу, нарочито носице главних ликова. Премијера је одржана 3. фебруара 1935. године у „Централу”. Догодило се исто као и са многим другим представама овог позоришта. Сала је била пуна. Аплаузи на крају играња показали су да је стављање Шекспира  на репертоар био мудар потез.

Режија позоришних комада, како из стране тако и из домаће литературе је посебно значајна. Од ње зависи какав ће ефекат имати комад на посетиоце. Очигледно је да су редитељи у паланачком позоришту проникли у тајне режије, јер, представе су добре и радо гледане. Божидар Трудић у позоришту постаје „девојка” за све. Он глуми, преводи са других језика и режира комаде. У 1935. години потписује као редитељ представу „Чарлијева тетка” Т. Брандона која је одиграна 24. фебруара у „Централу”. Трилогију Светислава Предића „Господин министар” режира Иван Бајазит 10. марта 1935. године. Представу сачињавају три целине под именима: „На белом хлебу”, „Сад или никад” и „Народна воља”. Премијера је одржана у незаобилазном сценском простору хотела „Централ” са ансамблом искусних  и проверених глумаца. Представа је била пријатна, допадљива, уиграна.

Поред играња у позоришту, група младих глумаца, предвођена Божидаром Трудићем наступа и са „вечерима говорног хора”. Била је то велика културна новост за Паланку, специфичног сценског и говорног изражавања, донета из Београда. Говорни  хор представља масовну рецитацију често праћену музичким  изразима, глумачким покретима, гестикулирањем и мимиком ради илустрације садржаја песме. Гестикулирањем је наступу даван ефектнији израз. Говорни хор могао је да спреми само добар позоришни  и музички стручњак, што је очито био Божидар Трудић. На репертоару су најчешће народне песме, често визуелно илустроване сликама. Иако је имао симпатије публике, говорни хор није дуго трајао, позоришна публика се вратила позоришту.

У граду је запажен рад Народног универзитета који организује предавања, и рад библиотеке. Универзитет узима видно учешће у раду Просветног народног дилетантског позоришта, и подржава инжењера Миливоја Стојковића, који је имао успеха са представом „Укроћена горопад” да почетком априла 1935. године на сцену хотела „Централ” постави Молијеров „Жорж Данден”, причу о односима два друштвена слоја, о суровој игри „кроћења мужа”, о дубини једне људске несреће, у преводу Божидара Трудића. Смелост на коју су се одлучили Миливоје Стојковић, редитељ и Божидар Трудић, преводилац је за свако поштовање. „Жорж Данден” захтевао је заиста велику одважност која овој двојици овога пута није недостајала.

„Дело „Жорж  Данден” сам морао да преведем са есперанта јер нисам имао француски оригинал”, присећа се још једног свог преводилачког подухвата Трудић. Позориште је од оснивања забележило неколико несумњивих успеха. Један од њих је премијера Молијеровог „Жорж Дандена” која је остала упамћена од многих Паланчана, и радо спомињана.“

У четрдесет деветом наступу у „Централу” позориште је одиграло 21. априла 1935. године четири комедије: „Чувај главу” Бандића, „Берберска освета” у преводу Бандића, „Гарсонијера” Орбока и „Шах – мат” Загона. Избор ових комада, у овом случају диктиран је једним јубилејом; две године рада Просветно народног дилетантског позоришта. После премијере приређен је заједнички банкет Аеро-клуба, Соколског друштва и Позоришта у част одласка из Паланке Миливоја Стојковића инж., управника, редитеља и глумца позоришта, који је у њему оставио неизбрисив траг.

Одувек је постојала тежња да се играју нове и разне ствари. Али, није се увек могло припремити ново, било је и поновљених али актуелних комада. Такав је случај са веселом игром у једном чину Хајнриха Клајста „Разбијени крчаг” и шале од непознатог аутора „На самртним мукама” које је позориште премијерно одиграло 28. априла 1935. године на први дан Ускрса у „Централу”. У паузи представа изведена је концертна тачка оркестра „Геза”: „Орфеј у подземном свету” и „Аве Марија”. Обнова комада у овој сезони има карактер премијера, јер се као тумачи појединих улога појављују нови глумци.

Средином јуна 1935. године одржана је најављена премијера представе „Блеф”. Да жеље нису довољне да би се остварила и добра представа доказала је премијера „Блефа”. Неуједначена игра глумачког ансамбла није привукла публику и није се задржала дуго на репертоару. „Пуцањ из публике” од П. С. Петровића је ново остварење позоришта.  Премијера је одиграна октобра 1935. у сали хотела „Централ”. Нема ближих података како је прихваћена код публике.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *