„Vekovnik palanačkog pozorišta“ (23)
U Šekspirovom pozorištu uživaju podjednako i najinteligentniji posetioci i najšire mase. Zbog toga je on prikazivan sa velikim uspehom kod najšire publike i u najmanjim srpskim pozorištima. Od 1863. godine kada je prvi put odigrana „Ukroćena goropad”, Šekspir nije silazio sa srpskih scena.
„Ukroćena goropad” pravi je i uspeli potez pozorišta koji treba pripisati upravniku Milivoju Stojkoviću koji, svestan odgovornosti i težine pozorišnog zadatka, prihvata režiju ovog komada, uspeva da osigura dobru podelu, naročito nosice glavnih likova. Premijera je održana 3. februara 1935. godine u „Centralu”. Dogodilo se isto kao i sa mnogim drugim predstavama ovog pozorišta. Sala je bila puna. Aplauzi na kraju igranja pokazali su da je stavljanje Šekspira na repertoar bio mudar potez.
Režija pozorišnih komada, kako iz strane tako i iz domaće literature je posebno značajna. Od nje zavisi kakav će efekat imati komad na posetioce. Očigledno je da su reditelji u palanačkom pozorištu pronikli u tajne režije, jer, predstave su dobre i rado gledane. Božidar Trudić u pozorištu postaje „devojka” za sve. On glumi, prevodi sa drugih jezika i režira komade. U 1935. godini potpisuje kao reditelj predstavu „Čarlijeva tetka” T. Brandona koja je odigrana 24. februara u „Centralu”. Trilogiju Svetislava Predića „Gospodin ministar” režira Ivan Bajazit 10. marta 1935. godine. Predstavu sačinjavaju tri celine pod imenima: „Na belom hlebu”, „Sad ili nikad” i „Narodna volja”. Premijera je održana u nezaobilaznom scenskom prostoru hotela „Central” sa ansamblom iskusnih i proverenih glumaca. Predstava je bila prijatna, dopadljiva, uigrana.
Pored igranja u pozorištu, grupa mladih glumaca, predvođena Božidarom Trudićem nastupa i sa „večerima govornog hora”. Bila je to velika kulturna novost za Palanku, specifičnog scenskog i govornog izražavanja, doneta iz Beograda. Govorni hor predstavlja masovnu recitaciju često praćenu muzičkim izrazima, glumačkim pokretima, gestikuliranjem i mimikom radi ilustracije sadržaja pesme. Gestikuliranjem je nastupu davan efektniji izraz. Govorni hor mogao je da spremi samo dobar pozorišni i muzički stručnjak, što je očito bio Božidar Trudić. Na repertoaru su najčešće narodne pesme, često vizuelno ilustrovane slikama. Iako je imao simpatije publike, govorni hor nije dugo trajao, pozorišna publika se vratila pozorištu.
U gradu je zapažen rad Narodnog univerziteta koji organizuje predavanja, i rad biblioteke. Univerzitet uzima vidno učešće u radu Prosvetnog narodnog diletantskog pozorišta, i podržava inženjera Milivoja Stojkovića, koji je imao uspeha sa predstavom „Ukroćena goropad” da početkom aprila 1935. godine na scenu hotela „Central” postavi Molijerov „Žorž Danden”, priču o odnosima dva društvena sloja, o surovoj igri „kroćenja muža”, o dubini jedne ljudske nesreće, u prevodu Božidara Trudića. Smelost na koju su se odlučili Milivoje Stojković, reditelj i Božidar Trudić, prevodilac je za svako poštovanje. „Žorž Danden” zahtevao je zaista veliku odvažnost koja ovoj dvojici ovoga puta nije nedostajala.
„Delo „Žorž Danden” sam morao da prevedem sa esperanta jer nisam imao francuski original”, priseća se još jednog svog prevodilačkog poduhvata Trudić. Pozorište je od osnivanja zabeležilo nekoliko nesumnjivih uspeha. Jedan od njih je premijera Molijerovog „Žorž Dandena” koja je ostala upamćena od mnogih Palančana, i rado spominjana.“
U četrdeset devetom nastupu u „Centralu” pozorište je odigralo 21. aprila 1935. godine četiri komedije: „Čuvaj glavu” Bandića, „Berberska osveta” u prevodu Bandića, „Garsonijera” Orboka i „Šah – mat” Zagona. Izbor ovih komada, u ovom slučaju diktiran je jednim jubilejom; dve godine rada Prosvetno narodnog diletantskog pozorišta. Posle premijere priređen je zajednički banket Aero-kluba, Sokolskog društva i Pozorišta u čast odlaska iz Palanke Milivoja Stojkovića inž., upravnika, reditelja i glumca pozorišta, koji je u njemu ostavio neizbrisiv trag.
Oduvek je postojala težnja da se igraju nove i razne stvari. Ali, nije se uvek moglo pripremiti novo, bilo je i ponovljenih ali aktuelnih komada. Takav je slučaj sa veselom igrom u jednom činu Hajnriha Klajsta „Razbijeni krčag” i šale od nepoznatog autora „Na samrtnim mukama” koje je pozorište premijerno odigralo 28. aprila 1935. godine na prvi dan Uskrsa u „Centralu”. U pauzi predstava izvedena je koncertna tačka orkestra „Geza”: „Orfej u podzemnom svetu” i „Ave Marija”. Obnova komada u ovoj sezoni ima karakter premijera, jer se kao tumači pojedinih uloga pojavljuju novi glumci.
Sredinom juna 1935. godine održana je najavljena premijera predstave „Blef”. Da želje nisu dovoljne da bi se ostvarila i dobra predstava dokazala je premijera „Blefa”. Neujednačena igra glumačkog ansambla nije privukla publiku i nije se zadržala dugo na repertoaru. „Pucanj iz publike” od P. S. Petrovića je novo ostvarenje pozorišta. Premijera je odigrana oktobra 1935. u sali hotela „Central”. Nema bližih podataka kako je prihvaćena kod publike.
