Ratne godine i obnova pozorišnog amaterizma (3)
***
Smederevska Palanka krajem septembra 1942. godine dobija nove sugrađane. U barake negdašnjeg logora za partizane, 22. septembra uselila se prva grupa omladinaca, pitomaca Zavoda za prinudno vaspitanje. „Zavod“ je formiran radi spasa srpske omladine od „pogubne materijalističke misli“. Unutar zavoda postojao je dvadeset i jedan objekat. Baraka pod rednim brojem osam predviđena je za kulturne manifestacije i postaje stecište kulturnih događanja unutar Zavoda . Osniva se diletantska pozorišna grupa koju će voditi vaspitač Predislav Kuburović, član Ljotićevog „Zbora“, što će u mnogome uticati na sam rad dramske sekcije. Sekcija je zvanično otpočela rad 4. oktobra pozorišnom jednočinkom Koste Trifkovića „Čestitam“ sa „nenaučenim ulogama i teškim snalaženjima na pozornici“. Bio je to prvi pozorišni pokušaj novoformirane diletantske družine.
**
Formiranje diletantske pozorišne grupe u Zavodu za prinudno vaspitanje omladine nije novina. Takvu vrstu pozorišnog rada nalazimo u „Zapisima iz mrtvog doma“ Fjodora Mihajloviča Dostojevskog koji priča o pozorišnoj predstavi koja je trećeg dana jednog od njegovih desetak sužanjskih Božića, održana u sibirskoj tamnici u kojoj je velikan ruske i svetske književnosti okajavao svoje „grehove“.
**
Kolektiv mladih glumaca Zavoda za prinudno vaspitanje omladine, 13. decembra 1942. godine ima drugu premijeru. U rediteljskom debiju, vaspitač Kuburović opredeljuje se za komad „Moravka“ Mihaila Sretenovića, šalu iz seoskog života koju publika rado gleda. Treba reći da je pre svakog pozorišnog izvođenja davan šareni program. Sterijin „Kir Janja“ odigran 07. januara 1943. godine, a na Svetog Savu prikazan je Nušićev „Analfabeta“. Za razliku od „Ciganina na sudu“, koji je igran samo za pitomce „Zavoda“, „Kir Janja“ će se predstaviti u gradu na pozornici u Centralu, o čemu Nenad. J. Ristić u knjizi „Džumbusana u centralu“ piše: „Najzad, 7. februara, pitomci će izaći i pred palanačku publiku svojom šesnaestom priredbom. Grad će biti oblepljen plakatima koji će pozivati na “Veliku zabavnu priredbu“ u hotel „Central“u 17 sati“. Uprava je, očigledno, htela da na ovaj način zadobije poverenje meštana. U svojim izveštajima upravnik Popović će to i konstatovati.
**
Mora da je ovo prvo izlaženje pitomaca iz „Zavoda“ naišlo na obazrivo interesovanje varošana, jer mnogima od njih još uvek nije bio jasan karakter novoosnovane ustanove. Ipak, pozorišna znatiželja će prevagnuti, pa je i prihod sa ove dobrotvorne predstave, igrane u korist zarobljenika, iznosio 12.000 dinara. „Običan čovek“ Branislava Nušića, koji je igran u Zavodu 25. aprila 1943. godine, interesantan je po glumačkoj podeli. Među glumcima nalazimo ime Milutina Doroslavca koji će se kasnije, kao književnik, potpisivati kao Milo Dor.
