Ратне године и обнова позоришног аматеризма (3)
***
Смедеревска Паланка крајем септембра 1942. године добија нове суграђане. У бараке негдашњег логора за партизане, 22. септембра уселила се прва група омладинаца, питомаца Завода за принудно васпитање. „Завод“ је формиран ради спаса српске омладине од „погубне материјалистичке мисли“. Унутар завода постојао је двадесет и један објекат. Барака под редним бројем осам предвиђена је за културне манифестације и постаје стециште културних догађања унутар Завода . Оснива се дилетантска позоришна група коју ће водити васпитач Предислав Кубуровић, члан Љотићевог „Збора“, што ће у многоме утицати на сам рад драмске секције. Секција је званично отпочела рад 4. октобра позоришном једночинком Косте Трифковића „Честитам“ са „ненаученим улогама и тешким сналажењима на позорници“. Био је то први позоришни покушај новоформиране дилетантске дружине.
**
Формирање дилетантске позоришне групе у Заводу за принудно васпитање омладине није новина. Такву врсту позоришног рада налазимо у „Записима из мртвог дома“ Фјодора Михајловича Достојевског који прича о позоришној представи која је трећег дана једног од његових десетак сужањских Божића, одржана у сибирској тамници у којој је великан руске и светске књижевности окајавао своје „грехове“.
**
Колектив младих глумаца Завода за принудно васпитање омладине, 13. децембра 1942. године има другу премијеру. У редитељском дебију, васпитач Кубуровић опредељује се за комад „Моравка“ Михаила Сретеновића, шалу из сеоског живота коју публика радо гледа. Треба рећи да је пре сваког позоришног извођења даван шарени програм. Стеријин „Кир Јања“ одигран 07. јануара 1943. године, а на Светог Саву приказан је Нушићев „Аналфабета“. За разлику од „Циганина на суду“, који је игран само за питомце „Завода“, „Кир Јања“ ће се представити у граду на позорници у Централу, о чему Ненад. Ј. Ристић у књизи „Џумбусана у централу“ пише: „Најзад, 7. фебруара, питомци ће изаћи и пред паланачку публику својом шеснаестом приредбом. Град ће бити облепљен плакатима који ће позивати на “Велику забавну приредбу“ у хотел „Централ“у 17 сати“. Управа је, очигледно, хтела да на овај начин задобије поверење мештана. У својим извештајима управник Поповић ће то и констатовати.
**
Мора да је ово прво излажење питомаца из „Завода“ наишло на обазриво интересовање варошана, јер многима од њих још увек није био јасан карактер новоосноване установе. Ипак, позоришна знатижеља ће превагнути, па је и приход са ове добротворне представе, игране у корист заробљеника, износио 12.000 динара. „Обичан човек“ Бранислава Нушића, који је игран у Заводу 25. априла 1943. године, интересантан је по глумачкој подели. Међу глумцима налазимо име Милутина Дорославца који ће се касније, као књижевник, потписивати као Мило Дор.