Вековник паланачког Позоришта
Јесен је хиљаду деветсто четрдесет четврта, седмица друга, месец октобар. Са истока и југозапада све се јасније чула канонада. Немачка војска ужурбано се извлачи из града. Иза ње остаје слика пораза, шлемови у блату и преврнути топови. Позоришни живот је замро, Паланка је узаврела, људи су изашли из својих домова и скровишта, исчекивала се слобода. Поподне, десетог октобра ушле су прве регуларне јединице партизана и Црвене армије. Град је добио ново рухо, нестало је Фрање Кемпфа, логора, објава о стрељању, улице су постале отворене и широке.
***
Богатство репертоара у ратним годинама, који су носили „Позориште Црвеног крста“, „Јасеничко позориште“, како му је касније дат назив, потом „Јасеничко повлашћено народно позориште“, позориште „Обвезника националне службе“, и „Дилетантске групе завода за принудно преваспитавање омладине“, употпуњено путујућим позоришним трупама које су посећивале Паланку, биће прекинуто. Завеса је спуштена на позоришна збивања, али завеса је пала и на немачку окупацију града. Слобода је стигла у Паланку, али не и у друге крајеве. Велики број грађана мобилисан је и упућен на Сремски фронт, са њима су и дојучерашњи глумци. О томе Ненад Ј. Ристић пише:
Тих дана ће часно бити спуштена завеса на сцени код „Централа“, а чланови позоришта биће послати на Сремски фронт, на обале реке Босут где су они често умели да уз „миликерц свећу“ вечерима рецитују Бојићеву „Плаву гробницу“ тихо. Позориште и ту није дало мира. Тако рећи читава група је била мобилисана.
***
Град навикао на позоришне представе тражи своје позориште и не прихвата чињеницу да га нема. Ту жељу веома брзо уочава народна власт која веома добро схвата значај позоришта и његовог рада у свим слојевима народа и посвећује му велику пажњу, јер позориште је идеалан инструмент политичке пропаганде и продора културе и уметности у широке народне масе. Стваралачки елан који је захватио целу земљу створио је основне претпоставке за почетак развоја у свим областима. У граду се формирају: Индустријска школа од деце из пострадалих крајева, Женски дом за децу без родитеља, културно уметничке дружине са секцијама: музичком, фолклорном, хорском и дилетантском позоришном групом. Почиње градња домова за смештај школске омладине, креће се у обнову порушеног.
***
Школе су заузете или оштећене, школска година не почиње на време. Креће се са аналфабетским течајевима. Чине се први кораци на културном преображају најширих маса уз свесрдну помоћ Народно ослободилачког одбора и Команде места, формираних 10. октобра. Новембра 1944. изабран је Срески народно-ослободилачки одбор. Један од првих задатака нове власти, која се у многоме разликује од претходне, био је оживљавање позоришног живота у граду и Срезу јасеничком (установљен за време Књаза Милоша, 1837. године а укинут после 120 година постојања од нове власти).