Вековник паланачког Позоришта
167
Млади на свој начин доприносе продору позоришне речи у места до којих није досезала градска представа. У свим селима и школама Среза јасеничког оснивају се дилетантске позоришне групе које спремају шарене програме или целовечерње представе. При прављењу репертоара морало се водити рачуна, да комад има критичку дистанцу према своме времену, да исмева настраности и деформације буржоаског света а посебно власти. Најпогоднији су текстови руских писаца, до којих није било лако доћи, па се прибегавало мање квалитетним и непровереним писцима.
……………………………………………………………………………………………………..
168
Да су дате сугестије о избору комада доследно спровођене види се из овог дописа упућеног Среском Народно ослободилачком одбору у Паланци:
„Драги другови!
Месни одбор УСАОС-а и ЈНОФ-а даје сваке недеље културно позоришне приредбе у вези са Народно-ослободилачким покретом. Тако је 24. децембра 1944. г. даван комад “Четничка мобилизација“. Ту је приказан садизам и поквареност “југословенске војске у отаџбини“, “Европа пред Хитлеровим налетом“. Победоносни и надмени Хитлер добија оштар нокаут од Стаљина и он се повлачи, његова наказа “Нова Европа“ распада се, а поробљени народи заједно са Стаљином против Хитлера. 31. децембра 1944. г. Играју се “Чиновници ортаци“ Ту је приказан бирократизам и корумпираност нашег чиновништва у бившој Југославији….“
У потпису су учитељ и просветни референт Драгослав Живковић и председник НОО Глибовца Р. Стевановић.
……………………………………………………………………………………………………………….
169
Актив месног културног одбора са позоришном секцијом спремио је скечеве „Тореадор“ и „Вереница“ и почевши од 10. децембра 1944. године приказао, прво у болници, граду, а потом по селима Среза. Програм се састојао из: скечева, хорских рецитација: „На Газиместану“, „О класје моје“ и „Себри“ те песама „Титовка“, „Каћуша“, „Хајд јунаци“ и „Буди се Исток и Запад“. Улазница за приредбу био је добровољни прилог за Народни Фронт.
……………………………………………………………………………………………………………….
170
Замаху културног а нарочито позоришног живота града прикључује се и Културно уметничко друштво „Јасеница“ истоимене фабрике, основано, октобра 1944. године, од стране Радничког народно- ослободилачког фронта, са пет секција: глумачком, мушким хором, музичком, читалачком и шах секцијом. Мора се рећи да су из фабрике кренули први импулси културно просветног рада, који су се проширили и на град. КУД „Јасеница“ са новоформираним секцијама није могла да ради док се за његове активности не обезбеде одговарајуће просторије. Према једном запису, КУД-у је додељена зграда кафане „Касина“ коју је требало преуредити и дотерати да би постала прави Раднички дом. Активисти фабрике „Јасеница“ прихватили су се задатака да обезбеде бину са кулисама, столовима и седиштима. Машинска столарница се обавезала да за десет дана направи сав потребан инвентар за дом. Радећи у слободно време направили су бину са кулисама, столове, хоклице и клупе. Кулисе су исликали Радмило Милосављевић-Муско и Лазар Станковић. На једној страни су насликали природу а на другој унутрашњост стана, забележио је Михајло Хајдуковић, секретар Главног одбора РНОФ-а.