Вековник паланачког Позоришта

„Позориште је благо човечанства и његову историју желе и траже сви културни народи. Позориште је историја човека.

Medio in vita in theatro sumus“

 

Требало је много труда, стрпљења и изнад свега воље да би се аматерске почетничке склоности и добре намере “глумаца“ ускладиле са превисоким захтевима чика Веље као редитеља“. Било је мука, јер нису сви имали глумачког искуства било је ту и почетника који су тек улазили у тајне позоришне уметности. Код чика Веље није било попуста. На пробама, за столом, много пута су морали да понављају ствари за које су мислили да знају. Безброј пута је млади ливац Миодраг Радојковић-Рола морао да понови “Ја сам тако рећи, човек мали“, са нагласком на “мали“, или доброћудни пословођа Љуба Целић: “… живео, живео, па умро“, или инжињер Симић: “Има ли ту чаша хладног млека’, или поентер Бора Вуковић: “… ено је на прагу, ћући, ћући као матора керућа“ уместо “чучи, чучи“. Бора Вуковић бележи да није било лако: “Велики број учесника, требало их је држати на окупу: глумци неуки, пробе многобројне, требало је издржати. Редитељ строг, ништа не пропушта, требало је имати стрпљења и много разумевања“.

…………………………………………………………………………………………………….

177

Љубав и жеља да се успе у зачетку културе, све у замаху и обнови, учинили су да се ова аматерска група одржи, преброди сва искушења, и после вишемесечног увежбавања изађе пред публику, пред народ. Догодило се то јуна 1945. године у магацину шећера, простору познатом као “Шећерана“. Кулисе за представу урадили су столар Сретен Љубисављевић-Конкордија и фарбар и словописац Живојин Ђурђевић-Жика Мазало. Публику су чинили радници фабрике, а богме било је и доста грађана. Представа је трајала скоро три сата. Стрпљиво гледање ове ванредно упечатљиве драме у којој је сажет читав један свет, захваћен и обликован уметношћу Горкога, жив и убедљив, садржајан и идејан, било је награђено великим задовољством гледалаца.

…………………………………………………………………………………………………

178

У првој години слободе у Паланци, осим аматера који се окупљају да би се бавили позоришном и музичком уметношћу, организују се и они који се баве сликарством, фотографијом и карикатуром. Прва изложба организована је почетком пролећа 1945. године, тачније од 23. марта до 1 априла у Радничком дому од стране среског АГИТПРОП-а. Крајем 1944. године формиран је камерни оркестар, који се бавио извођењем озбиљне и забавне музике. Хор и фолклор увелико имају наступе. Чланови оркестра, хора,сликари и фолклорци били су уисто време и глумци у градским или фабричким позоришним представама.

……………………………………………………………………………………………

179

Дилетантске групе за своје наступе узимају краћа дела, која су највише одговарала њиховим снагама и могућностима. Међутим, до њих није било лако доћи. Зато је шаренило брзог спремања и импровизација присутно у већини наступа позоришних дилетантских група, што је доносило нужну мањкавост у квалитету. Оскудица позоришних комада, рецитација и скечева доводила је у ситуацију поједине уметничке групе да дају комаде недовољне књижевне и културне вредности и тиме наносе штету у васпитном, уметничком и књижевном смислу. У недостатку погодних текстова појединци се прихватају писања и тиме још више отежавају ситуацију. Да би се донекле поправило стање, Окружни народно ослободилачки одбор Округа Београдског донео је наредбу, да се забрањује даље давање и приказивање представа, док их он не одобри. Догађало се да се припремају исти комади и да се представе заказују у исто време, да ли из ината или услед неспоразума, тек у сваком случају на штету публике. Активност на позоришном плану није привилегија града, већ и мањих места у којима су основана или се оснивају дилетантска друштва.

————————————————————————————————–