Month: фебруар 2017

Организациони одбор и Жири Фестивала књижевног стваралаштва на селу и о селу у Републици Србији за 2016. годину позивају на завршну свечаност Фестивала под називом «Моје село у причама и песмама».

Завршна свечаност Фестивала биће одржана у петак, 3. фебруара 2017. године, у Великој сали Скупштине општине Смедеревска Паланка са почетком у 12 часова.

У име домаћина, гостима и медијима обратиће се председник Општине Смедеревска Паланка, Топлица Пинторовић.

Наш суграђанин Љубодраг Михајловић, који је цео радни век провео за воланом, објавио је књигу чије су странице испуниле приче, песме и аформизми. Тако је и насловио свој првенац:  „Приче, песме, афоризми“.

У предговору каже да се ова књига не чита брзо и предочава да је настала полако, па читаоцу саветује да је тако и чита – лагано и натенане.

Књига има три целине: прву чине афоризми, међу којима има и народних мудрости, другу песме, а трећу кратке приче.

-Песме су оно што ја јесам – наглашава Љубодраг. – Оне су и нека врста захвалности онима без којих ме не би било. Има и  таквих, које су поклон онима, због којих вреди бити, односно живети. Што се прича тиче, оне су тек почетак. Неке треба испричати, а неке мудро прећутати.

Књигу „Приче, песме и афоризми“ штампана је у скромном  тиражу – сто примерака.

Д. Ј.

-По квалитету изложених радова њен даљи пут није тешко наслутити – истакао, отварајући изложбу, Зоран Тодоровић Тодор

Излагачку сезону у Галерији модерне уметности Народног музеја у Смедеревској Паланци отворила је Драгана Марковић, која је у Београду завршила Факултет примењених уметности и мастер студије. У Паризу, на факултету ENSAAMA, у склопу интернационалне класе на одсеку фреска/мозаик, провела је један семестар, а радове настале у главном граду Француске, ставила је на увид ликовној публици Смедеревске Паланке.

Члан Уметничког савета Галерије Славенка Чишић Урошевић рекла је да је ово прва самостална изложба Драгане Марковић у Смедеревској Паланци. О стваралаштву ове младе уметнице говорио је њен гимназијски професор и разредни старешина Зоран Тодоровић Тодор. Истакао је да му је припала пријатна дужност да отвори изложбу своје бивше ученице, које се сећа од тренутка кад је закорачила у Паланачку гимназију, па и из дана када се интензивно спремала за студије уметности.

-Посебна је драж кад се деси ситуација да сте некоме чак били и разредни старешина, а то је ниво више, скоро породични и фамилијарни, то је оно што нас прати до краја живота – казао је Тодоровић.-А што се тиче Драганиног стваралачког пута, памтим њене почетке и усхићен сам оним  што видим на овој изложби мада помно  пратим њен рад. Међутим, радови тек кад стоје на зиду добијају један посебан призвук и тон, они просто зраче са зида. Драгана је директно из Париза донела нама овај циклус Светлост и мозаик, то је сегмент њеног истраживања који се осмелила да изнесе пред публику.

-Ово све што стоји испред нас – наставио је Тодоровић – одише изузетним квалитетом; простудирано је и прорађено веома зналачки из чега се види један дуг процес истраживачког рада. Истражујући сенке и игру светлости, Драгана је  дошла до тренутка једне половине апстрактног и реалног, а колико је апстрактно толико је и реално. Уочава се зрелост, мада је Драгана млад стваралац, али пред њом је један заиста велики, дуг и  плодан  пут. Видећемо да ли ће остати да развија ову поетику, да ли ће из ове поетике храбро да изађе и нешто  друго, а ја сам увек за ону бунтовнију страну, дакле ићи и истраживати по сваку цену. Овим квалитетом и постигнутим резултатом, њен даљи пут може само да се наслути.

А  млада уметница вели да се ова серија кроз различите медије бави светлошћу као симболом пролазности, променљивости, несталности као и симболом духовних вредности.

-Полазећи од фотографија које бележе свет око мене, покушавам да, углавном неприметне, микро детаље, импресије и атмосферу, пренесем у слике, мозаике, фреске у којима је креиран нови свет – наглашава уметница. -У том свету, изблиза,  мале ствари добијају важност. Посебан изазов је изражавање контраста између теме и материјала, светлости као нечег неухватљивог, са свим финесама, и камена и бетона као трајним, статичним материјалима, тј. да у камен  унесем живот.

Драгана Марковић, пред којом се отвара изгледна стваралачка перспектива, имала је више изложби у земљи и иностранству.

Д. Јанојлић