Ботови за почетнике                            

Мајонез из полуметарског сендвича баш му се у том тренутку разлио по тастатури, али наредба с врха била је јасна: хитно тражите Сашину оставку због убиства! Чукао је бесомучно по тастатури цело поподне, чукао, чукао, мада ни њему није било јасно – кога је то и када ликвидирао Саша Ђорђевић?

– Јао, колега, јесте Саша, али није Ђорђевић! Јанковић! – звао га је предвече „главни и одговорни“, када је приметио да текст о припремама кошаркашке репрезентације на сајту Б92 обилује коментарима: „Ђорђевићу, откуд ти барут на рукама?“, „Ђорђевићу, убицо!“ и „Ђорђевићу, хитна оставка, па на робију!“

Ово није сиже романа „Слике из живота једног идиота“, већ заплет савремене приповетке „Слике из живота једног бота“.

Главни јунак је Ботичели, младић из предграђа, који је целога живота маштао да ради нешто што не замара ганглије. И постао је бот Српске напредне странке, што је занимање у рангу образовног профила „носач пене за бријање“ из времена Шуварове реформе школства.

Постоје две врсте овог образовног профила – такозвани „бот центархалф“, централни одбрамбени играч реформи, познатији и као „бот штопер“, чији је задатак да створи илузију у јавност како је премијер пљунути Сандокан. Они раде по шеми песме коју су својевремено осмислили фанови неустрашивог гусара: „Ко се бије као змије? Сандокан! Ко се игра с мртвог тигра? Сандокан! Ко шапуће иза куће? Сандокан! Ко се љуби с црни зуби? Сандокан! Ко се вере на бандере? Сандокан!“ Дакле, они раде под геслом: „Свака част Сандокану“.

Други образовни профил је „бот центарфор“, централни нападач кочничара, непријатеља реформи, такозвани „шпиц бот“, који не разликује много Сашу Ђорђевића, Сашу Матића, Сашу Залепугина, Сашу Јанковића, али разликује боје, с тим што му се највише привиђа жута. Ти „шпиц ботови“ су постали страх и трепет јер нападају фронтално, па више нико не говори „Је..те бог, него Је..те бот“.

Први бот у историји српског народа био је Филип Вишњић. Уместо интернета користио је гусле. Разлика између Вишњића и савремених ботова јесте што су та његова „ботовања“ данас обавезна лектира и што је он био ванстраначка личност. И био је слеп, што му је олакшавајућа околност.

Савремени ботови, за разлику од Вишњића, користе псеудониме, а само најбољи временом добију привилегију да се потписују пуним именом и презименом. Такозвани „ботови ударници“ могу да користе и средње слово.

Спонзор оба образовна профила је сендвичара „Пера Ждера“.

Статистичари верују да су сви исходи могући ако посматрате довољно велики узорак. Рецимо, милијарду мајмуна опскрбите папиром, оловкама, резачима, фломастерима и бананама, дате им прегршт слободног времена, и ако милијарду мајмуна буду бесомучно писали и писали – касније ће се у гомили њихових шкработина појавити комплетна дела Вилијама Шекспира.

Међутим, ако милијарду ботова опскрбите компјутерима, тастатурама, паметним телефонима и сендвичима, дате им све време овог света да бесомучно пишу и пишу, сасвим сигурно нећете добити Шекспирова сабрана дела. Зато што, за разлику од мајмуна, сви ботови пишу исто.

Наравоученије број један: сваки мајмун може да постане Шекспир.

Наравоученије број два: сваки мајмун може да постане бот, али сваки бот не може да постане Шекспир.

Наравоученије број три: пре ће милијарду мајмуна написати „Хамлета“, него милијарду ботова.

Наравоученије број четири: мајмуни су, дакле, креативнији од ботова. Свака част мајмунима!

Драгољуб Петровић

(преузето са: Данас.рс)