Sram vas bilo, predsedniče vlade

Posle nesreće koja se dogodila u noći između 13. i 14. marta i posle jutarnje otvorene vanredne sednice vlade od 14. marta, kada je izostala svaka relevantna informacija o događaju kao i jaka volja da se bilo šta u vezi sa njim istraži, vi se, predsedniče vlade, 48 sati kasnije, 16. marta, osećate pozvanim da se javno obavežete: „Gašića i Lončara neću da dam“, rekli ste novinarima posle sednice predsedništva vaše stranke.

Predsedniče, ko vam je tražio Gašića i Lončara? Šta će bilo kome njih dvojica? Kome se uopšte vi na ovaj način obraćate? Zamislimo, predsedniče, da rezultati dve istrage koje se vode u vezi sa padom helikoptera pokažu da su za nesreću delimično odgovorni i vaši ministri. Da li vi nama sada kažete da ih i u tom slučaju nećete dati, recimo, da odgovaraju za svoje propuste? Ko ste vi da o tome odlučujete? Da li u ovoj državi postoje tela koja mogu da postupaju mimo vaše volje? Recimo, sudovi?

Ne samo što ne date njih dvojicu, vi kažete da biste i sami isto učinili: „Vidim da se vodi hajka protiv ministara Gašića i Lončara, koji su hteli da spasu jedno dete… Evo, ja preuzimam odgovornost, da su me pitali, a nisu, i ja bih rekao: ’Idite, spasite to dete’“. Ispravno ste primetili, niko vas ništa nije pitao. Jer, nije ni trebalo da vas pita. Vi o tome ni ne treba da odlučujete, kao što ni ministri to nisu smeli da urade. A ako su uradili, moraju se suočiti sa odgovornošću za svoju odluku.

Ako biste i vi na njihovom mestu odlučili isto, tim gore po vas, predsedniče. Evo i zašto: mnogo je nejasnih stvari u vezi sa tom nesrećom. A neke stvari koje su izgovorene, očito su i netačne, da ne kažem – neko tu laže, predsedniče.

Prvo: činjenica da je beba zbog otežanog disanja morala da bude odnesena u neki veći bolnički centar, kako je to objasnio vaš ministar zdravlja Lončar, nikako ne podrazumeva da je beba morala da završi u Beogradu. Veće centre imaju i Niš i Kragujevac.

Drugo: iako saobraćajna policija iz Kraljeva tvrdi da nije bilo alternativnih pravaca na delu puta između Raške i Kraljeva na koji se sručilo brdo, izveštaji kažu da su se kola hitne pomoći ipak vratila do Raške, odakle bar još dva puta, pored Ibarske magistrale, vode do Kraljeva.

Treće: vesti kažu da se vreme pokvarilo kada je helikopter u povratku bio iznad Mladenovca. Prema saopštenju „Er Srbije“, tri aviona – iz Milana, Ciriha i Brisela – bili su skrenuti sa beogradskog aerodroma da se prizemlje na aerodrom u Temišvaru, zbog udesa vojnog helikoptera na našem aerodromu. Tako Tanjugu kaže direktorka korporativnih poslova Maja Gedošev. Zanimljivo je, međutim, da Gedošev nije rekla kada se to dogodilo. Prema podacima o letovima te večeri, sva tri aviona preusmerena su ka Temišvaru oko 21.00. Ako je izjava Gedošev tačna, onda se vojni helikopter već pre devet uveče bio srušio. Ali, znamo da je on tada bio u Raškoj, gde je preuzimao bebu i lekare, da ih preveze u Beograd. S druge strane, to znači da je već u 21.00 na aerodromu u Beogradu bilo jasno da su vremenske prilike tako loše da avioni ne mogu bezbedno da slete. Ispada tako da se prilike nisu pogoršale tek kada je helikopter bio iznad Mladenovca, nadomak Beograda. Vreme se očito pokvarilo već oko devet, pa je još tada mogla biti upućena poruka posadi helikoptera u Raškoj da se uputi na drugo odredište.

Predsedniče vlade, umesto što po svaku cenu štitite svoje saradnike, bilo bi bolje da ne dajete izjave i da dozvolite da istraga utvrdi: ko je odlučio da se pošalje helikopter u Rašku i zašto – ako je beba prvobitno bila upućena u Kraljevo ili Kragujevac i ako je mogla biti prebačena i drugim putem do Kraljeva ili Kragujevca? Ko je odlučio da helikopter po svaku cenu mora bebu doneti u Beograd? Ko je odlučio da helikopter mora da sleti na beogradski aerodrom iako je već oko devet uveče bilo jasno da to nije moguće?

Ovde uopšte nije reč o bilo čijoj humanosti ili spremnosti da se spasi život jedne bebe. Ovde govorimo o mogućoj svesnoj odluci da se i život bebe i životi lekara koji su je pratili, kao i životi članova posade helikoptera, bez ozbiljnijeg razloga ugroze, što je po sve njih imalo, kako smo (u zakasnelim vestima) videli, fatalne posledice. Na to, vi 16. marta imate da nam kažete jedino da biste i vi učinili sve isto.

Umesto što pretite izvlačeći za uši iz svog cirkuskog šešira po ko zna koji put Miškovića, kojim mašete uokolo i njime plašite ili uveseljavate publiku, najbolje bi bilo da razmislite o tome šta se zaista dogodilo 13. marta uveče i da li je to bilo neizbežno. Ovde ne govorimo o lažnim doktoratima, o čijoj ste verodostojnosti naprečac doneli odluku i sve koji se sa vama ne slažu proglasili neprijateljima. Ovde je reč o ljudskim životima. Sramota je što svojim prenagljenim izjavama unapred stajete u zaštitu ljudi koji bi morali da objasne šta se zaista dogodilo te noći. Dok god galamite i optužujete druge uokolo, umesto da poštujete pravila koja važe za sve građane Srbije, vi, predsedniče vlade, takođe predstavljate pretnju po živote svojih sugrađana. Sram vas bilo.

Dejan Ilić („Peščanik“)