ВИШЕ ОД ИГРЕ – ЧАСТИ НИГДЕ!

O фудбалској традицији једног градског насеља као што је Смедеревска Паланка, вероватно би сваки од 50.000 становника ове општине имао шта да каже. Било је светлих момената, радости, а нарочито када су играчи из ове средине своје каријере настављали у великим европским, па чак и светским клубовима. Некада је била част познавати Зденка Муфа, Перицу Огњеновића и остале више или мање познате фудбалере, који би по повратку у родни град препричавали своје догодовштине, своја познанства, велике утакмице и врхунске потезе, а чиме су инспирисали новије генерације и неке нове клинце да и они тренирају и боре се да једног дана досегну макар делић те славе и доживе бар део онога што су само из прича могли да сазнају. Негде почетком 90-их, а касније и транзицијом читавог друштва, над фудбалом се надвила зла коб; оно што је све и покварило, тј. да „више од игре“ постане „мање од части“ – НОВАЦ! Држава и дан данас не може да се избори са свим проблемима, који се тичу финансирања фудбала, а и спорта уопште. Од „трговине месом“, тј. месара персонификованим у агентима за таленте, преко прања новца, мање или више утицаја криминалаца, којима никада ту није ни било место, до спонзорских уговора са моћним индустријским гигантима и на крају уплива политике, ситуација је била све гора и гора. Свакако да се то највише одразило на мање клубове, као што је био и некадашњи ФК „Младост – Гоша“, касније помодарно преименован у ФК „Јасеница 1911“. Преживео је тај клуб и санкције, па и генерације младих који су ратовали, затим и бомбардовање и транзицију и пропаст „Гоше“ као спонзора, али локалну политику и ‪#‎наПРДњаке‬ није могао да преживи. Можемо ми сад да оптужујемо ове или оне, да су прали новац преко тог клуба и да је општина претеривала са уплатама на рачун тог клуба, али у историји ће остати забележено, да је градски фудбалски клуб, у градском насељу општине, која има преко 50.000 становника, угасила СРПСКА НАПРЕДНА СТРАНКА, а да је та иста странка само у општини запослила бар четири или пет ПОЗНАТИХ сендвич-БОТића. Сложићу се са сваким ко ми каже, да је бачен огромни новац и да су опрани милиони преко тог клуба, а који су могли бити искоришћени за побољшање комуналних услуга, путне инфраструктуре или за неки развојни пројекат, али са гашењем клуба не могу да се сложим. Сложићу се и са тим, да је општина могла и да запосли менаџера са краватом, који би тражио спонзора, а не да фудбалски клуб спонзорише и да општини служи као комунално предузеће за намиривање страначких кадрова партијским запошљавањем, али поновљам: са гашењем се не слажем. Што се не слажем са тим, то није ни битно; ко ме уопште и пита, али оно што ме забрињава истицаћу где год стигнем. Ето, формулисаћу то као пар питања и надам се да ће ми неко одговорити, а ко је мало више у материји: 1) Да ли је могло бивше општинско руководство, да са новцем који је „бачен“ у фудбалски клуб, оформи тим сендвич-БОТића, а који би се даноноћно бавили политичком кампањом као што су урадили‪#‎наПРДњаци‬? 2) Какву поруку шаље актуелна ‪#‎наПРДњачка‬ власт младима, када фудбалски клуб гаси, а запошљава ПОЗНАТЕ сендвич-БОТиће, чија се имена истичу на листама успешности интернет тимова те странке? 3) Има ли актуелно општинско руководство икакав план, пројекат, идеју или визију како ће надоместити младима, а и старијим заинтресованим грађанима гашење фудбалског клуба кроз неки други вид рекреације? 4) Један наш суграђанин ми се обратио – цитирам: „Значи нема више фубал. А где ћу дете? Је л’ да га возим за Смедерево на тренинг ил’ да га пустим да на улици тренира како да постане нарко-дилер?“ Имам још питања, али ето; и ово је довољно за почетак.

Атаман Заглибљански