Poslednja kafa sa Becom
Poslednju kafu sa profesorom Zlatanom Bećićem – Becom popio sam u kafeu „Trg“ neposredno pred drugo glasanje u kusadačkoj Počevici.
I ranije smo se tu nalazili po potrebama poslova koje smo obavljali.
Privatno, bili smo jako dobri, dugi niz godina. Rekao bih, oduvek.
Ovoga puta zvao me je da mi ispriča da su ga, zbog ponavljanja glasanja koje je inicirala politička grupacija kojoj je pripadao, nekoliko puta zvali telefonom, pretili, i čak pominjali da znaju adresu na kojoj mu živi sin u Beogradu.
Bio sam zgrožen tim izlivima monstruoznosti i prostote, divljaštva i mržnje, od strane šljama koji se ušunjao na političku scenu i standardizovao takav način obraćanja političkim neistomišljenicima.
I Beca je bio veoma uznemiren zbog toga, ali i uveren u ispravnost svog političkog angažmana i poteza koje je povlačio.
Čak me je i zamolio da tu priču, tada, ne objavljujem, već je dovoljno da je znam.
Više se nikada nismo sreli.
Ne sećam se da li smo se čuli telefonom.
A onda, bio sam daleko od kuće, kada mi je stigla strašna vest o tragediji u kojoj mu je okončan život.
Smrt ga je uzela bez trunke milosti.
Otišao je teško…
Nisam bio u prilici da ga ispratim. Oplakao sam ga onako kako sam mogao i znao.
Te nevidljive suze i dalje teku.
Saznanje da je Beca otišao, i to baš onako kako se to dogodilo, ne da mi mira. Uvukao se neki nemir u mene. Ne umem da razumem takve dođađaje.
Ne ume niko.
Jedan dobar čovek, sa manirima pravog gospodina, mučno je završio život.
I ne postoji budućnost koja to može da popravi.
Ali neka, bar ovde, ostane zapisano:
Nije Becu ubio sin.
Ubio ga je strah od istine.
Ubila ga je provincija koja kao korov napreduje svuda oko nas.
Ubio ga je sistem koji hrani mržnju i obezvređuje plemenitost.
A profesor Zlatan Bećić bio je potpuna suprotnost tome.
Bio je pristojan, vaspitan, obrazovan…
Bio je jedan od onih koji su pripadali boljem vremenu od onog koje je ga je tako rano i surovo odnelo.
Takav je bio, tako ću da ga pamtim.
Dejan Crnomarković
MA, DA NIJE MOŽDA KRIV LASTIN AUTOBUS ILI LASTNA AUTOBUSKA STANICA I GRADSKI PREVOZ?
ko je kriv!!
posle onoga što sam videla i čula svojim sopstvenim očima i ušima,na svom radnom mest ne pada mi na kraj pameti da dumam i da ja ili ti sami rasuđujemo tome!
Kao neko čija je oblast takođe bezbednost ali ne uža oblast i oblast tog tipa a pošto imam i neko znanje iskustvo o nestalim licima koja se posle mnogo godina usudj pojavljuju među svetom a /proglašeni, ili su se proglasili ili su ih avaj glasine proglasile, gle, čuda umrlima;gle da li ga je neko od ljudi koje lično znaš, video očima da leži mrtav, u sanduku, i to na mestu, gde je sahranjen, među objavljuju i lazne vesti a najvažnije ličnosti nedostaju, sa te saheanw
Rekla bih da sa „SAMOM“ sahranom Zlatana Becića ne treba da se stavi tačka na
slučaj, jer previše malo znamo o njemu, da bi ga karakterisali samo na osnovu sahrane i sa njim imali takav odnos. Previše protivurečnih stvari tu a kontradiktornih da bi se na ovaj slučaj stavila tek tako tačka,… ( igram jednu igricu za odrasle u kojoj ima mnogo sličnih zamršenih i detektivskih krimi scena kao što je ova,ko mi je blizak tu može da me nađe, usrname amy sa malim – a, My Cafe Game-Recipes & Stories pa ko hoće da se zabavlja i rešava detektivske priče ovo je odlična prilika i inspiracija za to, mislim da je Melisoft-producentska kuća u pitanju, za one koje to interesuje) .
No, međutim ovde, mislim da je prava krimi-scena u pitanju a vlastima bih preporučila da postupe po procedurama shodnim za takvie slučajevime kakve su oni to znaju, dejo crnomarkovicu, preporučujem ti toplo ovu igru ili igricu,-kako to većzovu deca-jer to je detektivski roman, zapravo pretvoren u oblik video igre, a i preporučujem ti u duhu tvog nadasve hrabrog napora i nastojanja da možda pokušaš da demistifikuješ nešto-da još i postaviš upit na internetu gđa potražiš „Višekruna o savi kovačeviću“…ja sam tu, za sada i rado ću da odgovorim na sva pitanja u vezi „TOGA“.
POZDRAV, IRENA ANTIĆ
mailbox – AVAXmm@YANDEX. com