Последња кафа са Бецом
Последњу кафу са професором Златаном Бећићем – Бецом попио сам у кафеу „Трг“ непосредно пред друго гласање у кусадачкој Почевици.
И раније смо се ту налазили по потребама послова које смо обављали.
Приватно, били смо јако добри, дуги низ година. Рекао бих, одувек.
Овога пута звао ме је да ми исприча да су га, због понављања гласања које је иницирала политичка групација којој је припадао, неколико пута звали телефоном, претили, и чак помињали да знају адресу на којој му живи син у Београду.
Био сам згрожен тим изливима монструозности и простоте, дивљаштва и мржње, од стране шљама који се ушуњао на политичку сцену и стандардизовао такав начин обраћања политичким неистомишљеницима.
И Беца је био веома узнемирен због тога, али и уверен у исправност свог политичког ангажмана и потеза које је повлачио.
Чак ме је и замолио да ту причу, тада, не објављујем, већ је довољно да је знам.
Више се никада нисмо срели.
Не сећам се да ли смо се чули телефоном.
А онда, био сам далеко од куће, када ми је стигла страшна вест о трагедији у којој му је окончан живот.
Смрт га је узела без трунке милости.
Отишао је тешко…
Нисам био у прилици да га испратим. Оплакао сам га онако како сам могао и знао.
Те невидљиве сузе и даље теку.
Сазнање да је Беца отишао, и то баш онако како се то догодило, не да ми мира. Увукао се неки немир у мене. Не умем да разумем такве дођађаје.
Не уме нико.
Један добар човек, са манирима правог господина, мучно је завршио живот.
И не постоји будућност која то може да поправи.
Али нека, бар овде, остане записано:
Није Бецу убио син.
Убио га је страх од истине.
Убила га је провинција која као коров напредује свуда око нас.
Убио га је систем који храни мржњу и обезвређује племенитост.
А професор Златан Бећић био је потпуна супротност томе.
Био је пристојан, васпитан, образован…
Био је један од оних који су припадали бољем времену од оног које је га је тако рано и сурово однело.
Такав је био, тако ћу да га памтим.
Дејан Црномарковић
MA, DA NIJE MOŽDA KRIV LASTIN AUTOBUS ILI LASTNA AUTOBUSKA STANICA I GRADSKI PREVOZ?
ko je kriv!!
posle onoga što sam videla i čula svojim sopstvenim očima i ušima,na svom radnom mest ne pada mi na kraj pameti da dumam i da ja ili ti sami rasuđujemo tome!
Kao neko čija je oblast takođe bezbednost ali ne uža oblast i oblast tog tipa a pošto imam i neko znanje iskustvo o nestalim licima koja se posle mnogo godina usudj pojavljuju među svetom a /proglašeni, ili su se proglasili ili su ih avaj glasine proglasile, gle, čuda umrlima;gle da li ga je neko od ljudi koje lično znaš, video očima da leži mrtav, u sanduku, i to na mestu, gde je sahranjen, među objavljuju i lazne vesti a najvažnije ličnosti nedostaju, sa te saheanw
Rekla bih da sa „SAMOM“ sahranom Zlatana Becića ne treba da se stavi tačka na
slučaj, jer previše malo znamo o njemu, da bi ga karakterisali samo na osnovu sahrane i sa njim imali takav odnos. Previše protivurečnih stvari tu a kontradiktornih da bi se na ovaj slučaj stavila tek tako tačka,… ( igram jednu igricu za odrasle u kojoj ima mnogo sličnih zamršenih i detektivskih krimi scena kao što je ova,ko mi je blizak tu može da me nađe, usrname amy sa malim – a, My Cafe Game-Recipes & Stories pa ko hoće da se zabavlja i rešava detektivske priče ovo je odlična prilika i inspiracija za to, mislim da je Melisoft-producentska kuća u pitanju, za one koje to interesuje) .
No, međutim ovde, mislim da je prava krimi-scena u pitanju a vlastima bih preporučila da postupe po procedurama shodnim za takvie slučajevime kakve su oni to znaju, dejo crnomarkovicu, preporučujem ti toplo ovu igru ili igricu,-kako to većzovu deca-jer to je detektivski roman, zapravo pretvoren u oblik video igre, a i preporučujem ti u duhu tvog nadasve hrabrog napora i nastojanja da možda pokušaš da demistifikuješ nešto-da još i postaviš upit na internetu gđa potražiš „Višekruna o savi kovačeviću“…ja sam tu, za sada i rado ću da odgovorim na sva pitanja u vezi „TOGA“.
POZDRAV, IRENA ANTIĆ
mailbox – AVAXmm@YANDEX. com