Умрла Љубица Митровић: ЗЛАТНИ ГРУМЕН ГРАДСКОГ ПОЗОРИШТА
-После дуге и тешке болести, велика уметница Љубица Митровић преминула је у Паланци у 86 години
Иако сам знао да је веома болесна, вест о смрти Љубице Митровић ме је погодила. Памтим је у њеној пуној снази. Играли смо заједно. Сећам се Љубице с огромном нежношћу, без туге – била је дивна, блистава, очаравала је и као глумица, и приватно. Завршио се један богат живот, по свему изузетан, и све што је урадила остаће иза ње. Памтиће је генерације, јер такви трагови остају заувек.
Мислим да је крај сезоне време када одлазе глумци. То је сезона одлажења са овог света. Оно што је драгоцено, то је да остају у нашим срцима. Љубица је била даровита, духовита, прелепа и свим врлинама обдарена глумица. Много смо поносни што смо је имали.
Играјући на сцени Градског позоришта Паланке још од 1949. године па све до пензионисања, играјући са жаром и темпераментом какав се ретко виђа, Љубица је остварила бројне улоге које се памте, воле и носе од представе до представе, од године до године. Њен уметнички таленат се најбоље манифестовао у ролама изразито трагичног набоја, у чије језгро прави глуму, уноси цело своје биће, да би им удахнула живот и учинила их уверљивијим и од саме стварности.
Љубица Митровић, девојачко – Манојловић, још као почетник, у младости названа „Цврле”, по мишљењу многих најбоља драмска глумица – аматер у Србији, рођена је 1929. године у поморавском селу Милошевцу. Први сусрет са позориштем доживела је у свом детињству баш у Милошевцу, где јој се отац налазио са службом. Љубица је као ђак основац гледала Нушићев „Свет” и одушевљено пљескала домаћим аматерима замишљајући да и она једног дана буде глумица.
Иако није мислила да ће јој глума испунити живот – тако се десило. Љубица је из године у годину глумачки сазревала. Ускоро је постала појам женске аматерске глуме, не само у околини, већ у целој Србији, па и Југославији. За њу данас зна цео аматерски свет. У прво време Љубица је играла улоге у којима је долазио до изражаја њен младалачки темперамент, да би потом, из године у годину, савлађивала све теже глумачке задатке. Лепом и осмишљеном игром остављала је брзо најповољније утиске о свом дару и способностима. Према њеним глумачким креацијама нису могли да остану равнодушни ни чланови жирија. Раскошни таленат Љубице Митровић брзо је дошао до изражаја.
Када се појављивала на сцени Љубица је очас рушила вештачки постављену рампу између аматеризма и професионализма. Она је на сцени бивала устрептала, чудесна, зрачила је неком фаталном магнетском снагом. Заустављала је дах. Будила језу, страхопоштовање. Карактером, темпераментом и топлином освајала је све око себе. Љубица је од најмање улоге умела да направи велику, а сваку велику да одигра као да је – само за њу написана
Многи Паланчани, кад се поведе реч о њој, тврде да је то највећа паланачка глумица – аматер. Паланка, у којој позоришна уметност заузима место које јој припада, цени њену Бланш, Миами, Лизу, Бетину, Попову, Елизу, Александру, Даринку, Марту и још многе друге ликове. Измерено аплаузом који је у своје време одзвањао паланачким позориштем Бланш, Миами и Даринка су ипак на првом месту.
Све што је као уметница постигла, је само захваљујући свом великом дару, стрпљивом и прегалачком стваралачком раду и особеностима своје уметничке природе, увек спонтане и непосредне. Природном снагом свог талента, неуморним и студиозним радом, али и интелектуалном оштрином и одважношћу, Љубица Митровић прокрчила је себи пут до истинске позоришне звезде великог уметничког и личног интегритета и остала је упамћена као један од најуспешнијих аматера глумаца који су се појавили на српској аматерској сцени педесетих година прошлог века. Играла је срцем, истинским наслућивањем и спонтаношћу. Љубица је глумица дубоке емоционалности. У њеној игри осећао се искрен однос према лику који тумачи. Умела је брзо и присно да успостави контакт с публиком, нађе брзо пут до срца гледалаца.
Мноштво признања припало је Љубици и њеном супругу Аци за позоришног живота. Поред осталих ту су повеље Месних заједница и Мартовска награда града Паланке, чије име су с поносом изговарали када су питани одакле су и они и позориште.Ту су и многобројна признања за најбољу глумицу Савезних и Републичких фестивала, Златна , Сребрна и Бронзана значка Савеза аматера Србије, Златна значка Културно просветне заједнице Србије и најсјајнија Вукова награда коју је добила са својим супругом Ацом Митровићем за допринос култури Србије.
Погодила ме је вест о одласку Љубица Митровић – умрла је велика, велика глумица. Сећам се Љубице с огромном нежношћу, без туге – била је дивна, блистава, очаравала је и као глумица, и приватно. Завршио се један богат живот, по свему изузетан, и све што је урадила остаће иза ње. Памтиће је генерације, јер такви трагови остају заувек.
Ђорђе Ђурђевић, позоришни редитељ и публициста написа:
„ …Љубица глуми као што се расцветава ружа, или кликће кос, или прамен магле лелуја над реком, као што тиха киша ромори над ливадама њеног завичаја.“
За четрдесет година рада, одрицања, несаница, упорности и креативне савести Љубица је заслужила да буде златни грумен Градског позоришта у Паланци.
Цврле, нека ти је лака земља и молимо те поздрави нам све наше глумце који ће те сигурно сачекати. Кажи им да је ове 2015. године наше позориште које обележава сто десет година постојања понело име „Аца Митровић“ – биће им драго. Знаће да су дошли неки нови клинци који настављају оно што су они прекинули.
Почивај у миру.
Тома Митровић