Umrla Ljubica Mitrović: ZLATNI GRUMEN GRADSKOG POZORIŠTA

-Posle duge i teške bolesti, velika umetnica Ljubica Mitrović preminula je u Palanci u 86 godini

Iako sam znao da je veoma bolesna, vest o smrti Ljubice Mitrović me je pogodila. Pamtim je u njenoj punoj snazi. Igrali smo zajedno. Sećam se Ljubice s ogromnom nežnošću, bez tuge – bila je divna, blistava, očaravala je i kao glumica, i privatno. Završio se jedan bogat život, po svemu izuzetan, i sve što je uradila ostaće iza nje. Pamtiće je generacije, jer takvi tragovi ostaju zauvek.

Mislim da je kraj sezone vreme kada odlaze glumci. To je sezona odlaženja sa ovog sveta. Ono što je dragoceno, to je da ostaju u našim srcima. Ljubica  je bila darovita, duhovita, prelepa i svim vrlinama obdarena glumica. Mnogo smo ponosni što smo je imali.

Igrajući na sceni Gradskog pozorišta Palanke još od 1949. godine pa sve do penzionisanja, igrajući sa žarom i temperamentom kakav se retko viđa, Ljubica je ostvarila brojne uloge koje se pamte, vole i nose od predstave do predstave, od godine do godine. Njen umetnički talenat se najbolje manifestovao u rolama izrazito tragičnog naboja, u čije jezgro pravi glumu, unosi celo svoje biće, da bi im udahnula život i učinila ih uverljivijim i od same stvarnosti.

Ljubica Mitrović, devojačko – Manojlović, još kao početnik, u mladosti nazvana „Cvrle”, po mišljenju mnogih najbolja dramska glumica – amater u Srbiji, rođena je 1929. godine u pomoravskom selu Miloševcu. Prvi susret sa pozorištem doživela je u svom detinjstvu baš u Miloševcu, gde joj se otac nalazio sa službom. Ljubica je kao đak osnovac gledala Nušićev „Svet” i oduševljeno pljeskala domaćim amaterima zamišljajući da i ona jednog dana bude glumica.

Iako nije mislila da će joj gluma ispuniti život – tako se desilo. Ljubica je iz godine u godinu glumački sazrevala. Uskoro je postala pojam ženske amaterske glume, ne samo u okolini, već u celoj Srbiji, pa i Jugoslaviji. Za nju danas zna ceo amaterski svet. U prvo vreme Ljubica je igrala uloge u kojima je dolazio do izražaja njen mladalački temperament, da bi potom, iz godine u godinu, savlađivala sve teže glumačke zadatke. Lepom i osmišljenom igrom ostavljala je brzo najpovoljnije utiske o svom daru i sposobnostima. Prema njenim glumačkim kreacijama nisu mogli da ostanu ravnodušni ni članovi žirija. Raskošni talenat Ljubice Mitrović brzo je došao do izražaja.

Kada se pojavljivala na sceni Ljubica je očas rušila veštački postavljenu rampu između amaterizma i profesionalizma. Ona je na sceni bivala ustreptala, čudesna, zračila je nekom fatalnom magnetskom snagom. Zaustavljala je dah. Budila jezu, strahopoštovanje. Karakterom, temperamentom i toplinom osvajala je sve oko sebe. Ljubica je od najmanje uloge umela da napravi veliku, a svaku veliku da odigra kao da je – samo za nju napisana

Mnogi Palančani, kad se povede reč o njoj, tvrde da je to najveća palanačka glumica – amater. Palanka, u kojoj pozorišna umetnost zauzima mesto koje joj pripada, ceni njenu Blanš, Miami, Lizu, Betinu, Popovu, Elizu, Aleksandru, Darinku, Martu i još mnoge druge likove. Izmereno aplauzom koji je u svoje vreme odzvanjao palanačkim pozorištem Blanš, Miami i Darinka su ipak na prvom mestu.

Sve što je kao umetnica postigla, je samo zahvaljujući svom velikom daru, strpljivom i pregalačkom stvaralačkom radu i osobenostima svoje umetničke prirode, uvek spontane i neposredne. Prirodnom snagom svog talenta, neumornim i studioznim radom, ali i intelektualnom oštrinom i odvažnošću, Ljubica Mitrović prokrčila je sebi put do istinske pozorišne zvezde velikog umetničkog i ličnog integriteta i ostala je upamćena kao jedan od najuspešnijih amatera glumaca koji su se pojavili na srpskoj amaterskoj sceni pedesetih godina prošlog veka. Igrala je srcem, istinskim naslućivanjem i spontanošću. Ljubica je glumica duboke emocionalnosti. U njenoj igri osećao se iskren odnos prema liku koji tumači. Umela je brzo i prisno da uspostavi kontakt s publikom, nađe brzo put do srca gledalaca.

Mnoštvo priznanja pripalo je Ljubici i njenom suprugu Aci za pozorišnog života. Pored ostalih tu su povelje Mesnih zajednica i Martovska nagrada grada Palanke, čije ime su s ponosom izgovarali kada su pitani odakle su i oni i pozorište.Tu su i mnogobrojna  priznanja za najbolju glumicu Saveznih i Republičkih festivala, Zlatna , Srebrna i Bronzana značka Saveza amatera Srbije, Zlatna značka Kulturno prosvetne zajednice Srbije i najsjajnija Vukova nagrada koju je dobila sa svojim suprugom Acom Mitrovićem za doprinos kulturi Srbije.

Pogodila me je vest o odlasku Ljubica Mitrović – umrla je velika, velika glumica.  Sećam se Ljubice s ogromnom nežnošću, bez tuge – bila je divna, blistava, očaravala je i kao glumica, i privatno. Završio se jedan bogat život, po svemu izuzetan, i sve što je uradila ostaće iza nje. Pamtiće je generacije, jer takvi tragovi ostaju zauvek.

Đorđe Đurđević, pozorišni reditelj i publicista napisa:

„ …Ljubica glumi kao što se rascvetava ruža, ili klikće kos, ili pramen magle leluja nad rekom, kao što tiha kiša romori nad livadama njenog zavičaja.“

Za četrdeset godina rada, odricanja, nesanica, upornosti i kreativne savesti Ljubica je zaslužila da bude zlatni grumen Gradskog pozorišta u Palanci.

Cvrle, neka ti je laka zemlja i molimo te pozdravi nam sve naše glumce koji će te sigurno sačekati. Kaži im da je ove 2015. godine naše pozorište koje obeležava sto deset godina postojanja ponelo ime „Aca Mitrović“ – biće im drago. Znaće da su došli neki novi klinci koji nastavljaju ono što su oni prekinuli.

Počivaj u miru.

Toma Mitrović