Уредник часописа „Српски пчелар“ Милан С. Матејић: НЕ КОРИСТИМО ВЕЛИКИ ПОТЕНЦИЈАЛ ЗА ПЧЕЛАРСТВО
-Анализа Савеза пчеларских организација Србије и Министарства пољопривреде показала је да је годишње потребно нешто више од 80 евра улагања по кошници, као и да је за појединца, који би остваривао просечна примања уз плаћање доприноса за пензију и здравствено осигурање, потребно од 120 до 130 кошница – истиче наш саговорник
Милан С. Матејић је из Влашког Дола, доктор медицине, стално је запослен у Дому здравља у Смедеревској Паланци. Потиче из пчеларске породице у којој му је усађена љубав према пчелама.
Заједно са оцем Славком и братом Иваном, пчелари са 110 пчелињих заједница. Савез пчеларских организација Србије, кровна организација свих пчеларских удружења у Србији са седиштем у Београду, указао му је велико поверење средином 2014. године, и изабрао га за главног и одговорног уредника националног часописа за пчеларство, најстаријег пчеларског часописа у окружењу.
Паланачке: Уредник сте часописа са великом традицијом, који је, као први илустровани часопис за пчеларе, штампан давне 1896. године?
Матејић: Управо тако. Пионирски подухват професора Јована Живановића, врсног интелектуалца, свестрано образованог и занесеног у будућност модерног пчеларства у Србији, завређује истинска и трајна признања. Он је уложио велике напоре, те 1896. године покренуо илустровани пчеларски часопис под именом „Српски пчелар“. Задаци на унапређењу пчеларства у нас, остали су основа деловања часописа све до наших дана. Лично сам уложио велику енергију и све своје знање да часопис „Српски пчелар“ постане респектабилнија публикација, модерна и међународно афирмисана, а свакако поуздан ослонац сваком читаоцу. Часопис „Српски пчелар“ излази месечно на 64 стране, у тиражу од око 10.000 примерака, а на годишњем нивоу он представља вредну књигу од 768 страна. По речима домаћих и претплатника из земаља из окружења (за које се штампа посебно латинично издање), стручни часопис „Српски пчелар“ је један од најквалитетнијих у свету по питању апитехнике.
Паланачке: Можете ли нас укратко упознати са радом Савеза пчеларских организација Србије?
Матејић: Савез пчеларских организација Србије (СПОС) је најјача браншна организација пољопривредника Србије, са својих око 10.000 чланова, са око 220 локалних пчеларских организација, и најбољом територијалном и организационом инфраструктуром у свету српских пољопривредних организација. СПОС је регистровао привредну делатност у августу 2012. године и тиме отворио низ нових могућности за унапређење својих активности и проширење делатности. СПОС је, у сарадњи са државним институцијама, омогућио припрему и усклађивање законских прописа у сфери пчеларства, те у протеклом периоду пресудно утицао на измену многих прописа и стварање одговарајућих повољности за пчеларе. Да закључим, пчелари, чланови СПОС-а, одавно знају разлог за учлањивање.
Паланачке: Познато је да тенденција развоја пчеларства у Србији праћена перманентним растом цена и извозног потенцијала?
Матејић: То је тачно. Ове године је, након наше главне багремове паше, лепо кренуо извоз меда. Имали смо веома добре цене. Багремов мед је у извоз најпре пласиран по цени од 4,7 евра по килограму. Међутим, проблема свакако има, а они се сада тичу Европске уније. Они су почели увоз изузетно јефтиног кинеског меда. Проблем је у томе што прописи омогућавају да може да се помеша 1 одсто европског и 99 процената неевропског меда, а да то не пише на етикети, па се на тржишту налази све и свашта. Европски пчелари су због тога огорчени и воде велику борбу са надлежнима. То је нешто што траје годинама, а упркос свему, за квалитетан мед, попут српског, увек има места на тржишту Европе. Кључна је сарадња између пчелара и откупљивача у Србији, на равноправним и коректним основама, и проблема код нас неће бити. То је обострани интерес, али је итекако и интерес државе да се сви проблеми отклоне, и производња и извоз повећају, те упосле капацитети извозника, који нису мали, а пчеларима се коректном сарадњом помогне, и охрабре се да увећавају пчелињаке и повећавају производњу меда.
Паланачке: Све више младих је заинтересовано за бављење пчеларством, видите ли будућност за њих у томе?
Матејић: С обзиром на чињеницу да је просечна старост пчелара у Србији 54 године, сматрам да је изузетно важно мотивисати младе да препознају пчеларство као потенијално решење за запошљавање. Веће учешће младих би обезбедило одрживост професије, као и већу употребу модерних технологија и производних метода у пчеларству. Све би то резултирало тиме да млади не напуштају ове просторе, већ постану произвођачи са добрим резултатима, чиме би себи обезбедили квалитетан и просперитетан живот. Србија има велики природни потенцијал за развој пчеларства и за унапређење производње меда. Узмимо за пример 2013. годину, једну од најуспешнијих по питању извоза меда. Те године је у Србији произведено 9.000 тона меда, из 665.022 регистроване кошнице. Међутим, на основу климатске слике, еколошког статуса и разноврсности аутохтоног биља (преко 700 медоносних биљака расте у Србији), процењује се да потенцијал пчелара из Србије износи око 14.000 тона меда годишње. Наша флора може да обезбеди производњу од милион пчелињих друштава, а постоје и потенцијали да се пчеларство осавремени.
Паланачке: Какав је потенцијал Смедеревске Паланке по питању пчеларства?
Матејић: Познато је да подручје слива реке Јасенице заузима централни положај у Шумадији и броји око 40 насеља која се налазе у сливу реке. Подручје Општине Смедеревска Паланка (422 km²) нуди можда и најбоље услове за бављење пчеларством. Вегетациони период за подручје Доње Јасенице траје осам и по месеци, што је повољно за све врсте култура које се овде гаје. За време вегетационог периода инсолација (трајање Сунчевог сјаја) износи око 1.500 часова, што је изузетно. С обзиром и на то да пчеларство има дугу традицију у Смедеревској Паланци и да је за започињање овог посла потребан врло мали почетни капитал, ово може бити потенцијални извор прихода за људе у нашем подручју, незапослене и запослене са ниским примањима. Зато је пчеларство, сасвим сигурно, велики потенцијал за решавање проблема сиромаштва у нашој општини, и генерално у неразвијенијим подручјима Србије.
Паланачке: Порука за крај?
Матејић: У нашој народној традицији се задржао давни обичај да се младенци пре прве брачне ноћи засладе медом и орасима. Кажу: ваља се, да брак буде срећан и плодоносан, са много дечице. Судећи по негативној демографској тенденцији у Србији, са веровањем у овај обичај нешто, ипак, већ дуже време није у реду. Бављење пчеларством нам може помоћи да више не буде тако.
П. Н.