ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Коментар "Bandiera Rossa" (пише: Владимир Ђурђевић)

Коментар коментара: ИЗВИЊЕЊЕ, ОБЈАШЊЕЊЕ, КРИТИКА И САМОКРИТИКА

foto komentar komentaraПосле моје  „ванредне колумне“ о здравственој политици, позвало ме је неколико пријатеља, коментаришући да није требало да поменути текст објавим: њиме сам, кажу, увредио све запослене у паланачкој Болници и Дому здравља. Због тога, на почетку овог текста морам да изјавим:

У колумни под насловом „Тако то функционише“, нисам желео да незахвално критикујем бројне лекаре и медицинско особље, који су ме небројано пута стручно збринули и топло примили. Морам зато да јавно захвалим – др Александри Николић, која ми је зналачким реаговањем спасила живот. О стручним и људским квалитетима мог друга, др Слободана са грудног, др Раде Величковић, и др Зорана Марјановића, др Владе Бенаковића, др Душана Јовановића, мог бившег ђака др Слађе, могу да кажем само похвале, а сигуран сам да би то потврдили и бројни пацијенти.  Посебну захвалност дугујем својим пријатељима, др Верици Ђорђевић и др Синиши Павловићу. Са њиховом пожртвованошћу и великом радном енергијом имао сам прилике да се непосредно упознам. О активностима др Верице, уосталом, извештавао сам више пута, као новинар, у новинама и на телевизији.

Као и многи наши суграђани, имам високо мишљење о др Периши Јовановићу, његовом брату Живораду, о др Николин, о др Снежани Бајовић, коју такође убрајам у своје пријатеље, о младој др Милени са ургентног, која брижљиво и кредибилно приступа пацијентима, као да су иза ње године радног искуства. Само лепо могао бих да говорим и о лекарима Дома здравља, др Јасмини Стојковић, др Бркушанин, главној сестри Јовани Радосављевић, мом изабраном лекару, др Тодоровићу… Као вишегодишњи пацијент Паланачке болнице високо поштујем и медицинско особље, посебно сестре Снежану, Марију и Јелену са интерног, али и све остале медицинске сестре и болничаре са овог одељења, чија ноћна дежурства протичу, буквлано, без и једног минута слободног времена.

Не могу да ништа лоше кажем ни о Драгани Вујановић, мом школском другу. И нови директор, др Богдановић ме је лепо и љубазно примио.Једину особу, у ствари којој нешто конретно замерам, а чије су речи постале наслов моје колумне, не помињем у овом тексту, не желећи да је дифамирам и изложим било каквој врсти патње.

Дубоко сам погођен уколико је ико од наведених, или неко од оних чије сам име пропустио да поменем – на било који начин доживео мој текст као критику свога рада.

У ствари, мој текст НИЈЕ ГОВОРИО О ЗДРАВСТВЕНИМ РАДНИЦИМА, НЕГО О ЗДРАВСТВЕНОЈ ПОЛИТИЦИ. Нису криви лекари, ни медицинско особље, због тога што домаће здравство опседа хипертрофирана бирократија.

А то је оно о чему сам писао, у име оних малих људи који, за разлику од мене, немају пријатеље у здравству, који су принуђени да проведу цео дан у загушљивим чекаоницама, којима је због „одозго“ наметнутих процедура – истински угрожено здравље. У свом пређашњем тексту сам пропустио да поменем, и зато сада додајем: жртве ових „реформи“ су и сами здравствени радници, који, за мале плате, хумано и професионално обављају свој посао.

Да ли и даље сматрате да сам претерао? Па навео сам један релативно безазлен, истинит случај. Нисам желео никога да именујем, нити да критикујем здравствене установе којима дугујем, и као пацијент, и као новинар, и као човек.

Не знам како је дошло до тога да моје намере буду погрешно схваћене. Интенција мојих колумни је, разуме се, критика постојећег. Ко је читао оно што пишем (у „Паланачким“ и „Недељнику“) зна да сам подједнако оштро говорио и о Електродистрибуцији (што, наравно, нема везе са мојим другом Пером Милићем, који се добротом и стручношћу нарочито истакао током мајске полаве) –  високом школству (иако је мој пријатељ, у време када је изашао један од поменутих текстова, био државни секретар у Министарству просвете задужен за вискоко школство, проф. др Слободан Јауковић), о социјалној политици, итд.

Драги моји пријатељи, ја се не жалим, јер сам као пацијент, заиста био увек адекватно збринут – ја критикујем, не вас, него друштвене процесе који нас постојано суновраћују ка разобрученом неолиберализму, у коме ће врхунске здравствене услуге бити резервисане само за богате! И, када је реч о таквим стварима, ја ни у будуће нећу да ћутим, свеједно која је партија на власти, и колико недодирљиви били креатори овог глајхшалтовања друштва.

Наравно, не пада ми на памет да би мој новинарски ангажман могао да буде повод да, када је реч о пружању здравствених услуга, у будуће будем ускраћен за све оно што сам, као пацијент, у овом кратком тексту похвалио. Не пишем овај текст из страха, јер знам да су здравствени радници у ОБ „Стефан Високи“ и Дому здравља на висини свога задатка.

Овај чланак је проистекао из потребе да јавно поменем људе којима сам захвалан, које волим или поштујем, али и да обећам да нипошто нећу да ћутим, уколико сматрам да нека појава у нашем друштву угрожава – пре свега радничку класу, али и друге осиромашене, понижене и увређене, Када дође време, уверен сам да ће ми се и они које сам поменуо, у том послу придружити. И више од тога…

 

One thought on “Коментар коментара: ИЗВИЊЕЊЕ, ОБЈАШЊЕЊЕ, КРИТИКА И САМОКРИТИКА

  • Petar

    Smatram da ovakvi tekstovi prave od nase Palanke lepse mesto za zivot. Kada neko nesto lose radi treba skrenuti paznju.
    Takodje, kada neko nesto dobro radi, treba napisati pohvalu.
    Svaka cast novinaru koji nije pao pod uticaj sveopsteg populizma i jeftinog kritikovanja, jer je tako moderno, vec se potrudio, u duhu pravog novinarstva, da ispita sta druga strana ima da kaze, tj. bolnica.
    Srecom po nase zdravlje, ispostavilo se da doktori rade svoj posao :)

    Reply

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *