Komentar komentara: IZVINJENJE, OBJAŠNJENJE, KRITIKA I SAMOKRITIKA

Posle moje  „vanredne kolumne“ o zdravstvenoj politici, pozvalo me je nekoliko prijatelja, komentarišući da nije trebalo da pomenuti tekst objavim: njime sam, kažu, uvredio sve zaposlene u palanačkoj Bolnici i Domu zdravlja. Zbog toga, na početku ovog teksta moram da izjavim:

U kolumni pod naslovom „Tako to funkcioniše“, nisam želeo da nezahvalno kritikujem brojne lekare i medicinsko osoblje, koji su me nebrojano puta stručno zbrinuli i toplo primili. Moram zato da javno zahvalim – dr Aleksandri Nikolić, koja mi je znalačkim reagovanjem spasila život. O stručnim i ljudskim kvalitetima mog druga, dr Slobodana sa grudnog, dr Rade Veličković, i dr Zorana Marjanovića, dr Vlade Benakovića, dr Dušana Jovanovića, mog bivšeg đaka dr Slađe, mogu da kažem samo pohvale, a siguran sam da bi to potvrdili i brojni pacijenti.  Posebnu zahvalnost dugujem svojim prijateljima, dr Verici Đorđević i dr Siniši Pavloviću. Sa njihovom požrtvovanošću i velikom radnom energijom imao sam prilike da se neposredno upoznam. O aktivnostima dr Verice, uostalom, izveštavao sam više puta, kao novinar, u novinama i na televiziji.

Kao i mnogi naši sugrađani, imam visoko mišljenje o dr Periši Jovanoviću, njegovom bratu Živoradu, o dr Nikolin, o dr Snežani Bajović, koju takođe ubrajam u svoje prijatelje, o mladoj dr Mileni sa urgentnog, koja brižljivo i kredibilno pristupa pacijentima, kao da su iza nje godine radnog iskustva. Samo lepo mogao bih da govorim i o lekarima Doma zdravlja, dr Jasmini Stojković, dr Brkušanin, glavnoj sestri Jovani Radosavljević, mom izabranom lekaru, dr Todoroviću… Kao višegodišnji pacijent Palanačke bolnice visoko poštujem i medicinsko osoblje, posebno sestre Snežanu, Mariju i Jelenu sa internog, ali i sve ostale medicinske sestre i bolničare sa ovog odeljenja, čija noćna dežurstva protiču, bukvlano, bez i jednog minuta slobodnog vremena.

Ne mogu da ništa loše kažem ni o Dragani Vujanović, mom školskom drugu. I novi direktor, dr Bogdanović me je lepo i ljubazno primio.Jedinu osobu, u stvari kojoj nešto konretno zameram, a čije su reči postale naslov moje kolumne, ne pominjem u ovom tekstu, ne želeći da je difamiram i izložim bilo kakvoj vrsti patnje.

Duboko sam pogođen ukoliko je iko od navedenih, ili neko od onih čije sam ime propustio da pomenem – na bilo koji način doživeo moj tekst kao kritiku svoga rada.

U stvari, moj tekst NIJE GOVORIO O ZDRAVSTVENIM RADNICIMA, NEGO O ZDRAVSTVENOJ POLITICI. Nisu krivi lekari, ni medicinsko osoblje, zbog toga što domaće zdravstvo opseda hipertrofirana birokratija.

A to je ono o čemu sam pisao, u ime onih malih ljudi koji, za razliku od mene, nemaju prijatelje u zdravstvu, koji su prinuđeni da provedu ceo dan u zagušljivim čekaonicama, kojima je zbog „odozgo“nametnutih procedura – istinski ugroženo zdravlje. U svom pređašnjem tekstu sam propustio da pomenem, i zato sada dodajem: žrtve ovih „reformi“ su i sami zdravstveni radnici, koji, za male plate, humano i profesionalno obavljaju svoj posao.

Da li i dalje smatrate da sam preterao? Pa naveo sam jedan relativno bezazlen, istinit slučaj. Nisam želeo nikoga da imenujem, niti da kritikujem zdravstvene ustanove kojima dugujem, i kao pacijent, i kao novinar, i kao čovek.

Ne znam kako je došlo do toga da moje namere budu pogrešno shvaćene. Intencija mojih kolumni je, razume se, kritika postojećeg. Ko je čitao ono što pišem (u „Palanačkim“ i „Nedeljniku“) zna da sam podjednako oštro govorio i o Elektrodistribuciji (što, naravno, nema veze sa mojim drugom Perom Milićem, koji se dobrotom i stručnošću naročito istakao tokom majske polave) –  visokom školstvu (iako je moj prijatelj, u vreme kada je izašao jedan od pomenutih tekstova, bio državni sekretar u Ministarstvu prosvete zadužen za viskoko školstvo, prof. dr Slobodan Jauković), o socijalnoj politici, itd.

Dragi moji prijatelji, ja se ne žalim, jer sam kao pacijent, zaista bio uvek adekvatno zbrinut – ja kritikujem, ne vas, nego društvene procese koji nas postojano sunovraćuju ka razobručenom neoliberalizmu, u kome će vrhunske zdravstvene usluge biti rezervisane samo za bogate! I, kada je reč o takvim stvarima, ja ni u buduće neću da ćutim, svejedno koja je partija na vlasti, i koliko nedodirljivi bili kreatori ovog glajhšaltovanja društva.

Naravno, ne pada mi na pamet da bi moj novinarski angažman mogao da bude povod da, kada je reč o pružanju zdravstvenih usluga, u buduće budem uskraćen za sve ono što sam, kao pacijent, u ovom kratkom tekstu pohvalio. Ne pišem ovaj tekst iz straha, jer znam da su zdravstveni radnici u OB „Stefan Visoki“ i Domu zdravlja na visini svoga zadatka.

Ovaj članak je proistekao iz potrebe da javno pomenem ljude kojima sam zahvalan, koje volim ili poštujem, ali i da obećam da nipošto neću da ćutim, ukoliko smatram da neka pojava u našem društvu ugrožava – pre svega radničku klasu, ali i druge osiromašene, ponižene i uvređene, Kada dođe vreme, uveren sam da će mi se i oni koje sam pomenuo, u tom poslu pridružiti. I više od toga…