ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Култура

Лепа пракса у Народном  музеју у Смедеревској Паланци: НА КАФИ СА АРХЕОЛОЗИМА

14702288_10153819634701010_3741134023725494249_nУ Народном музеју у Смедеревској Паланци настављају да с публиком, уз кафу или чај, разговарају на најразличитије теме. Тако је било и приликом занимљиве вечери насловљене „Археолози и Ви на Ти“. Уводну реч имао је археолог Шошић, који је на самом почетку подвукао да ће се разговарати о људима који су несебично, приликом обраде имања, копања темеља за кућу…, откривали предмете и доносили их у Музеј, богатећи његову археолошку збирку.

-Тако су  нама,  стручњацима, омогућили да истражимо те локалитете и тако обогатимо  ову збирку која нас чини познатим музејом у земљи и свету – рекао је Шошић.- Један од најзначајнијих неолитских локалитета на подручју паланачке општине, јесте Медведњак. Први дарови нашем Музеју стигли су управо одатле. Поменућу неке од њих: Жика Живковић  (он је донео и највише предмета), Чеда Антић, Дола Илић, Цветан и Срба Марјановић и др.

Они су, поред тога што су доносили археолошке предмете, и сами учествовали у већини археолошких ископавања на Медведњаку али и другим локацијама. Други веома значајан локалитет из периода неолита код нас је Старо село у Селевцу. Тај локалитет је познат и изван граница наше земље.

-Прве предмете у Музеј донео је наш колега Димитрије Мадас, мада су касније то чинили и други међу којима се истицао Александар Леца Лазић – подсетио је Шошић.- Све је то довело до тога да наш Музеј, уз сарадњу са америчким универзитетима и Националном географијом,  започне велика систематска истраживања тог локалитета и да га представе свету.

Говорећи  о дародавцима и заслужнимм људима, Шошић је споменуо и књижевника Драгутина Паунића. И он је са разних страна доносио Музеју веома значајне археолошке предмете. Међу заслужнима је и доскорашњи радник овог Музеја Ратко Катунар. Он је још као  студент доносио и поклањао занимљиве археолошке материјале из свог родног села.

Д. Ј.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *