Локални избори

Локални избори у Србији биће расписани у децембру ове године. Истог дана бираће се и покрајински парламент. То је резултат договора на највишем нивоу, али како се код нас никада не зна, остаје могућност да се до тада нешто промени, и избори ипак сачекају редовни мајски термин 2016. године.

Шта би се могло догодити па да актуелни режим ипак сачека са одмеравањем политичких снага на локалном и покрајинском нивоу?

Једна од могућности је (не)очекивана промена рејтинга политичких партија.

Друга, да се озбиљније зарати у Украјини…

… или да Грчка баш уздрма темељ Европске уније.

Можда уследи и притисак да Вучићева Влада призна независност Косова и Метохије.

Или „потоне“ Београд на води…

Могла би и да се „угаси“ Железара у Смедереву…

А није искључено ни да се „зајечарски синдром“ прошири на читаву Србију.

Усијана атмосфера на српској политичкој сцени, стална препуцавања између власти и опозиције, као и непрекидна кампања у Скупштини Србије, најављују веома „прљави“ изборни циклус.

Биће то још један вашар вулгарности, права „игранка без престанка“.

Тоне фекалија просуће се по главама политичких противника, биће изговорено сијасет слатких лажи и обећано безброј шарених лажа.

Градиће се куле од карата…

У Смедеревској Паланци, и овога пута, биће све веома – посебно.

Паланчани воле да „иду уз ветар“.

Када се, крајем осамдесетих, Србија „заљубила“ у Слободана Милошевића, овдашњи политички лидери били су, и даље, за Дражу Марковића.

Потом смо, деведесетих, међу првима, устоличили на власти тадашњу републичку опозицију.

А, ево и у последње три године Смедеревска Паланка се супротставља „новом“ вођи, који је успео да „замагли поглед“ половини нације.

Са таквим „политичким духом“ и традицијом Паланчани ће ући и у нове локалне изборе. Њихов исход, и будућу власт у паланачкој општини, као и више пута до сада, одлучиће мале странке и групе грађана (које пређу цензус), заправо њихова одлука коме ће, од великих (СПС, ДС, СНС) приступити после избора.

Сигурно је да овде ниједна партија неће освојити апсолутну већину и могућност да сама влада.

Владајуће партије, ДС и СПС, суочиће се са теретом вршења власти у „време беспарице“, када је општинска каса била премала чак и за основне потребе. Објашњавање објективних, али и субјективних разлога, зашто Смедеревска Паланка не може да се покрене (у Србији која тавори), биће главни задатак актуелне локалне власти у изборној кампањи.

Са друге стране, разједињеној и посвађаној опозиционој Српској напредној странци предстоје унутарпартијски избори који би могли да им збију редове, али и доведу до озбиљних подела и издвајања упечатљиве и препознатљиве групе одборника и чланова – у групу грађана. Уколико та групација, због неслагања са локалним руководством, напусти странку, или буде искључена, паланачким Напредњацима најјачи аргумент остаје – Александар Вучић. Али, далеко је Београд…

Елем, на изборном листићу, вероватно у децембру ове године, Паланчани могу да очекују најмање десет политичких опција које ће се надметати за око 20-25.000 гласова колико ће, претпостављам, бирача изаћи на изборе.

Једно је сигурно, када би важили гласови оних који на те изборе неће изаћи, њихова „партија“ убедљиво би победила.

Али такве победе се не рачунају.