Napredni mrak

Da direktor palanačke „Elektromorave“ nije divan čovek i prijatelj koga poznajem od njegovog dolaska u Palanku pre oko 40 godina, bio bih siguran da u toj fotelji sedi neki psihopata.

Ali, izgleda da se psihopate nalaze na čelnim pozicijama elektrodistribucija u Smederevu i Kragujevcu, koje su nadređene našoj „Elektromoravi“.

Kako drugačije objasniti mrak u kome se mesecima drže građani Smederevske Palanke?

Da li Palančanima treba svake noći da budu ugroženi životi zato što Srpska napredna stranka, koja rukovodi ovim Javnim preduzećem, nije pobedila na lokalnim izborima u Palanci, pa bi prečicom, preko leđa građana, da se domogne vlasti?

Da li nečije dete, koje se vraća iz škole, edukativnih časova ili treninga, treba da strada da bi neki političar-direktor shvatio šta radi?

Ko je autor te bolesne politike?

Da li državna vlast zna za ovo i da li podržava takav vid političke borbe?

No, hajde da pokušamo da ovu situaciju razjasnimo ovako:

-Da li je tačno da lokalna samouprava duguje ogromne pare za utrošenu električnu energiju?

-Tačno je!

-Da li je taj dug nastajao petnaestak godina?

-Jeste!

-Da li struja treba da se plaća?

-Naravno!

-A da li je trebala da se plaća i pre petnaest, deset, devet ili osam godina?

-Svakako!

-Da nije malo providno što se grad  drži u mraku i zahteva se naplata duga baš sada, kada u Smederevskoj Palanci vlada jedna koalicija a u državi druga?

-Providno je, zapravo, jasno kao dan!

-Da li građani treba da budu kažnjeni zato što ovdašnji Naprednjaci ne mogu legalno da zavladaju pa pokušavaju na silu?

-Naravno da ne treba!

-Na kraju, da li je palanačka vlast, kako smo čuli od nadležnih, prihvatila i potpisala plaćanje duga za struju kroz reprogram, a neko u Smederevu ili Kragujevcu je zabranio tu mogućnost?

-Jeste!

-Pa da li je taj neko normalan?

-Čini se da nije!

Elem, pošto nisam „pao sa Marsa“ pa palanačke društveno političke prilike, po prirodi posla,  poznajem prilično dobro, uopšte me ne čudi ponašanje ove političke grupacije o kojoj sam još pre nekoliko godina napisao da se sastoji od „viška“ iz svih ostalih stranaka. Nisam to napisao da bih nekoga uvredio, već zato što je to, jednostavno, istina. Potkrepio sam to čak i političkim biografijama nekolicine, iz kojih se videlo njihovo vrhunsko preletačko majstorstvo, ali tek posle maksimalnog „ceđenja“ partije iz koje su odlazili (naravno da ima i pojedinaca za koje ovo ne važi i tu činjenicu moram da istaknem).

Ništa se u palanačkom ogranku Srpske napredne stranke, u poslednje vreme nije promenilo na bolje. Nalaze se u stanju skoro redovne raspuštenosti.

Zato su i dobili poverenika iz Beograda. Poverenik je u međuvremenu postao i narodni poslanik pa predstavlja Palančane u Skupštini Republike Srbije.

Pre njega palanačke Naprednjake predvodio je neki Pančevac, koji je tokom njihovog dvomesečnog učešća u lokalnoj vlasti ovde primao veliku platu.

Jasno je kakav tretman u vrhu Srpske napredne stranke ima palanački ogranak, kada im redovno šalju staratelje sa strane.

Sa kakvim, onda, argumentima i kadrovskim potencijalima palanački Naprednjaci misle da su sposobni da vrše vlast.

Kako da vladaju opštinom od preko 50 hiljada stanovnika, kada ne mogu da kontrolišu i urede ni sopstvene redove.

Kada bi život bio crtani film, a mi građani samo neutralni posmatrači, predložio bih da im se prepusti vlast, pa da bez posledica odgledamo tu epizodu.

Ali život nije Patak Dača, i šira stvarnost je mnogo tragičnija od priče koju sam, rezigniran ovakvim primerima zlobe i sebičluka, morao da vam prenesem.

Moje poslednje pitanje glasi: ko je ovde lud?