Напредни мрак

Да директор паланачке „Електромораве“ није диван човек и пријатељ кога познајем од његовог доласка у Паланку пре око 40 година, био бих сигуран да у тој фотељи седи неки психопата.

Али, изгледа да се психопате налазе на челним позицијама електродистрибуција у Смедереву и Крагујевцу, које су надређене нашој „Електроморави“.

Како другачије објаснити мрак у коме се месецима држе грађани Смедеревске Паланке?

Да ли Паланчанима треба сваке ноћи да буду угрожени животи зато што Српска напредна странка, која руководи овим Јавним предузећем, није победила на локалним изборима у Паланци, па би пречицом, преко леђа грађана, да се домогне власти?

Да ли нечије дете, које се враћа из школе, едукативних часова или тренинга, треба да страда да би неки политичар-директор схватио шта ради?

Ко је аутор те болесне политике?

Да ли државна власт зна за ово и да ли подржава такав вид политичке борбе?

Но, хајде да покушамо да ову ситуацију разјаснимо овако:

-Да ли је тачно да локална самоуправа дугује огромне паре за утрошену електричну енергију?

-Тачно је!

-Да ли је тај дуг настајао петнаестак година?

-Јесте!

-Да ли струја треба да се плаћа?

-Наравно!

-А да ли је требала да се плаћа и пре петнаест, десет, девет или осам година?

-Свакако!

-Да није мало провидно што се град  држи у мраку и захтева се наплата дуга баш сада, када у Смедеревској Паланци влада једна коалиција а у држави друга?

-Провидно је, заправо, јасно као дан!

-Да ли грађани треба да буду кажњени зато што овдашњи Напредњаци не могу легално да завладају па покушавају на силу?

-Наравно да не треба!

-На крају, да ли је паланачка власт, како смо чули од надлежних, прихватила и потписала плаћање дуга за струју кроз репрограм, а неко у Смедереву или Крагујевцу је забранио ту могућност?

-Јесте!

-Па да ли је тај неко нормалан?

-Чини се да није!

Елем, пошто нисам „пао са Марса“ па паланачке друштвено политичке прилике, по природи посла,  познајем прилично добро, уопште ме не чуди понашање ове политичке групације о којој сам још пре неколико година написао да се састоји од „вишка“ из свих осталих странака. Нисам то написао да бих некога увредио, већ зато што је то, једноставно, истина. Поткрепио сам то чак и политичким биографијама неколицине, из којих се видело њихово врхунско прелетачко мајсторство, али тек после максималног „цеђења“ партије из које су одлазили (наравно да има и појединаца за које ово не важи и ту чињеницу морам да истакнем).

Ништа се у паланачком огранку Српске напредне странке, у последње време није променило на боље. Налазе се у стању скоро редовне распуштености.

Зато су и добили повереника из Београда. Повереник је у међувремену постао и народни посланик па представља Паланчане у Скупштини Републике Србије.

Пре њега паланачке Напредњаке предводио је неки Панчевац, који је током њиховог двомесечног учешћа у локалној власти овде примао велику плату.

Јасно је какав третман у врху Српске напредне странке има паланачки огранак, када им редовно шаљу старатеље са стране.

Са каквим, онда, аргументима и кадровским потенцијалима паланачки Напредњаци мисле да су способни да врше власт.

Како да владају општином од преко 50 хиљада становника, када не могу да контролишу и уреде ни сопствене редове.

Када би живот био цртани филм, а ми грађани само неутрални посматрачи, предложио бих да им се препусти власт, па да без последица одгледамо ту епизоду.

Али живот није Патак Дача, и шира стварност је много трагичнија од приче коју сам, резигниран оваквим примерима злобе и себичлука, морао да вам пренесем.

Моје последње питање гласи: ко је овде луд?