ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

ИнтервјуПолитика

Дејан Миливојевић, нови лидер Радикала у Смедеревској Паланци: ГОРЕ ЈЕ ГРАЂАНИМА ОВЕ ЗЕМЉЕ, А НЕ ПОЛИТИЧАРИМА НА ВЛАСТИ    

DSC01865– Био сам код Вучића преко двадесет пута, а водио сам и одређене људе из Паланке. Али, онај Вучић тада, и Вучић сада, то су два различита лика. Вучић некада је био ОК. Овај сада, мени лични на преваранта. Када слушам шта сада прича, и сетим се онога што је онда причао, то је неспојиво – каже Дејан Миливојевић

 

Дејан Миливојевић, нови председник Општинског одбора Српске радикалне странке у Смедеревској Паланци, већ дуго је у политици. Своју родољубивоист показао је још као осамнаестогодишњак, када се доборовољнио пријавио у састав регулатних снага Војске Југославије, да би потом, на фронту, био тешко рањен, 1992. године – од чега и данас има последице. Из тог времена датира и његово лично познанство са Александром Вучићем, са ким се политички разишао.

Миливијевић је на место председника дошао после повлачења Гордане Гајић, дугогодишње председнице паланачких Радикала, која је напустила место председника одбора из здравствених разлога.

Паланачке: Мало је странака на политичкој сцени Србије које су остале доследне свом првобитном политичком програму. Упркос свему што се у међувремену одиграло, СРС се и даље залаже за углавном исте циљеве, као и деведестих година. Сматрате ли да таква платформа може да важи и у овим, измењеним политичким околностима?

Дејан Миливојевић: Да. Српска радикална странка је доследна свом програму, који суштински није промењен. Ми се и даље залажемо са сарадњу са Русијом, за савез са Русијом и Белорусијом, а не за Европску Унију, јер сматрамо да она ништа добро неће да донесе Србији. Због чега смо ми потребни Европској Унији? Због тога да би овде послали свој отпад, као тржиште за њихове трећеразредне производе. Савез са Европском унијом подразумева и уништавање пољопривредне производње, и оно што је још остало од индустрије. Речју, све лоше долази из Европске Уније.

Паланачке: Ко је крив због тога што неке ствари у нашој земљи и нашем граду нису онакве какве бисмо желели да буду?

Дејан Миливојевић: Па сви помало сносе кривицу. Све странке. Између осталих, и Српска радикална странка сноси кривицу, зато што 2012. нисмо успели да пређемо цензус. Знамо каква је ситуација била тада. Др Војислав Шешељ је био у Хагу, сви су радили против нас, и ми на жалост нисмо прешли цензус. Осећамо кривицу због оваквог стања. Смарамо да имамо добар програм, добре идеје, и да можемо да помогнемо житељима наше општине.

Паланачке: Какав је ваш однос са политичким странкама у нашој општини?

Дејан Миливојевић: Ми немамо непријатеље међу политичким странкама, осим Српске напредне странке. Они су много зла нанели, и нама као странци, и самој општини. Сетимо се ситуације са уличном расветом. Да су били паметни, као што нису, па да су они издејствовали да се укључи струја, или да се уопште не искључује улична расвета – и да објаве да је то захваљујући њиховом народном посланику, Нектаријевићу, имали би много више политичких поена. Или, када је била поплава, требало је да се у то укључе, и медијски и финансијски, да помогну, будући да су имали свог посланика. Мислим да тада Влада ништа није одрадила, а то би им опет био плус на овим изборима. Али, они су радили управо супротно. Надаље, шта се дешава са Судом? Ми смо изгубили Суд. Уместо да су они молили, кумили, и Вучића и Селаковића, да Суд остане у Паланци, или да се поново отвори, што се догодило у неким општинама – они ту прстом нису мрднули. И гледају само да буде што горе. А у ствари, горе је грађанима, а не политичарима на власти.

Паланачке: А ситуација у Болници, док је др Богдановић, истакнути члан СНС-а био директор?

Дејан Миливојевић: Исто је то, као и у другим областима. Имали су министра у Влади, директора Болнице, и могли су свашта да ураде. А видимо шта су урадили. Довели су до тога да су, према информацијама којима ја располажем, поднете и кривичне пријаве против сада већ бившег директора Болнице, а имам информацију да је Богдановић смењен и са места председника Савета за здравство Општинског одбора  СНС-а.

Паланачке: Ви већину људи који су сада у СНС добро познајете. Били сте са њима у истој странци?

Дејан Миливојевић: Многи су тада изашли из Српске радикалне странке. Кренули за Томом. То је, међутим, убеђен сам, била чиста превара. Јер, ни „Т“ од Томе, ни „А“ од Александра Вучића. Они су некада били једно, а сада су нешто сасвим друго. И по ономе што причају, и по ономе што раде.

Паланачке: Какви су били некада?

Дејан Миливојевић: Сасвим различити. Њима је сада само Европка Унија у глави.

Паланачке: Многи за то не знају, а Ви лично познајете Александра Вучића, и били сте пријатељи. Можете ли да упоредите та два лика – Вучића док сте са њим били у контакту, и Вучића данас, каквог га видите на телевизији?

12314041_900093370026160_1265901276075644100_nДејан Миливојевић: То су два различита човека. Ја сам стицајем околности некада често ишао код њега. Био сам преко двадесет пута. А водио сам и одређене људе из Паланке. Али, онај Вучић тада, и Вучић сада, то су два различита човека. Да ли је он подлегао неким притисцима, не знам. Прича се свашта, да је агент неке стране обавештајне службе, да га држе у шаци. Ја то стварно не знам, и о томе не могу да судим. Али, онај Вучић, каквог сам ја познавао, и овај сада – то су два различита човека. Вучић некада је био ОК. Овај сада мени лични на преваранта. Када слушам шта сада прича, и сетим се онога што је онда причао, то је неспојиво.

Паланачке: Са каквом платформом СРС излази на ове изборе?

Дејан Миливојевић: Наш програм базира се на пољопривреди и туризму. Сматрамо да у овом областима највише може да се учини да би нашим суграђанима било боље. Да се крене са нулте тачке. Имамо веома добар програм, који ћемо презентовати на некој трибини или конференцији за штампу. Ускоро. Наш програм подразумева подстицај сточарства, виноградарства, воћарства, повртарства – а наш крај је за то веома подесан, имајући у виду да је овде Институт за повртарство и „Воћар“, приватна добропослујућа фирма.  То су капацитети које треба максимално искористити. Држава и Влада дају субвенције страним фирмама које овде отварају радна места, 10.000 евра по запосленом, а у обавези су да две године упошљавају те раднике. Значи – 100 радника, милион евра. А уместо тога, због чега не би нашим пољопривредницима дали 10.000 евра по газдинству. Не тако да им дају новац, него ваучере, да набаве пољопривредно оруђе или опрему, семе, ђубриво,  или, на крају крајева – стоку. Могло би да се омогући и да се на пољопривредна газдинства врате људи, који желе да се баве пољопривредном производњом, да оду на село. Много би било боље да тако ураде, него што дају новац странцима, да га износе из Србије. А овамо се као залажу за пољопривреду. Ево, и субвенције су смањили, на три хиљаде динара. То је стварно смешно.

Паланачке: На крају, како коментарише ратификацију уговора са НАТО-пактом?

Дејан Миливоијевић: То су небулозе. Тај исти НАТО нас је бомбардовао. Двадесет четвртог марта је годишњица бомбардовања 1999. године, и ја користим прилику да најавим да ће Српска радикална странка, тога дана, да организује окупљање испред зграде Генералшатаба у Немањиној. Биће организован и превоз из Паланке. Дакле, они су нас бомбардовали, а наша Влада се понаша као да су нам доживотни пријатељи, и као да су нас бранили. Отели су нам Косово, а сада се представљају као они који хоће да брани Србе са Косова. Нечувено.

 

В.Ђ.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *