Dr Siniša Siki Pavlović uspešno neguje pozorišnu i lekarsku karijeru: GLUMAC ZA ZLATNI RAM

-Rođen je u Bihaću, osnovnu i srednju školu završio je u Smederevskoj Palanci, Medicinski fakultet i specijalizaciju u Beogradu, radio u lozničkom zdravstvu, sada je načelnik Infektivnog odeljenja Opšte bolnice „Stefan Visoki“ i respektni glumac-amater Gradskog pozorišta

Recitator, glumac, košarkaš, lekar. To je Siniša Siki Pavlović. Poznato lice našeg grada. Aktuelni je načelnik Infektivnog odeljenja u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“. A ovo je priča za zlatni ram.

Rođen je 16. juna 1964. godine u Bihaću. Stariji je sin lekarskog bračnog para Branke  i Tomislava. Njegov otac bio je lekar internista dijabetolog. Majka je infektolog u penziji. Oboje su lekarski poziv započeli u Bosni i Hercegovini.

Bilo je to odmah po završetku Medicinskog fakulteta u Beogradu. Venčani kum je telefonom nazvao poznanika na visokom položaju.

„Imam dva mlada lekara…“

„Neka dođu!“ – kazao je glas s druge strane žice, ne sačekavši da kum Pavlovića završi misao.

Odmah su se spakovali i krenuli put Bihaća. Bio je početak šezdesetih godina minulog veka. Dobili su stalni posao, rodila im se ćerka Sonja a potom i prvi sin, Siniša. Maja 1971. godine svet je ugledao njihov drugi sin, Saša. Već u junu opet su  pakovali kofere. Lekarsku karijeru nastavili su u Smederevskoj Palanci.

U tom gradu je Siniša postao đak prvak. U Osnovnoj školi „Heroj Ivan Muker“ u svet znanja uvodili su ga Desanka i Tomislav Stojković. Oboje učitelji  na dobrom glasu.

-O njima mogu reći sve najbolje“ – predočava Siniša. -Naučili su me mnogo čemu. Razvili su kod mene osećaj odgovornosti i otkrili mi lepotu učenja i sticanja znanja. Usadili su  mi i ljubav prema deci.

Siniša je bio odličan đak. Osmogodišnje školovanje krunisao je Vukovom diplomom.

Iz osnovačke klupe kročio je u pozorište. Bilo je to u trećem razredu. Na priredbi, povodom Dana škole, otpevao je „Crvene makove“. Tu ga je zapazila glumica i reditelj Ljubica Mitrović. Pozvala ga da igra u predstavi „Cvrčak i mrav“. U Gradskom pozorištu dobio je prvu ulogu – Cvrčka. Bela svetla pozornice su ga osvojila i rascveta u njemu ljubav prema glumi.

Igrao je potom u predstavama „Klikeraši“, ,,Kameni kurir“, „Čikina kuća“, „Večiti studenti“… Podugačak  je spisak uloga koje je tumačio. I  još ih niže u venac vlastite glumačke karijere.

Tome je prethodilo uspešno učešće na smotrama recitatora „Pesniče naroda mog“. Osvajao je i vredne nagrade. Učestvovao je i na mnogim akademijama povodom proslava državnih praznika.

Uporedo s tim marljivo je učio i spremao se za životni poziv. U Školi „Goša“ završio je dve godine usmerenog obrazovanja. Potom je nastavio školovanje u Gimnaziji – smer citologija i citogenetika. Nakon srednje škole upisuje  u Beogradu, i 1989. godine završava, Medicinski fakultet.

Ubrzo se zaposlio u lozničkoj kući zdravlja „Dr Radenko Marin“, koja ga je raspredila na radno mesto lekara u Beloj Crkvi, udaljenoj 36 kilometara od opštinskog središta. U tom mestu je – kako naglašava – „ispekao zanat“. U Loznici je dobio specijalizaciju infektologije koju je završio 1998. godine. U tom gradu se oženio i 1992. dobio ćerku Vanju. Ona je student književnosti. Piše poeziju.

Učio je i pripremao se za životni poziv, ali glumu nije prekidao. Igrao je  i u lozničkom pozorištu. I to veoma uspešno. Na Međunarodnom festivalu odraslih za decu, koji se održavao u „Zvezdara teatru“ u  Beogradu,  dobio je nagradu za najbolju epizodnu ulogu u predstavi „Uspavana lepotica“. U tom pozorištu ostvario je  još nekoliko zapaženih rola.

Godine 1999., nakon završetka bombardovanja, vratio se u Smederevsku Palanku. Zaposlio se kao lekar infektolog u Opštoj bolnici „Stefan Visoki“. Sada je načelnik  Infektivnog odeljenja. U Gradsko pozorište  vratio se na velika vrata. Već 2000. godine ponovo je stao na „daske koje život znače“.

-Akademski slikar i reditelj Miomir Jelić pozvao me da igram u predstavi „Ruženje naroda u dva dela“ po tekstu Slobodana Selenića“- navodi Siniša. -Poverio mi je ulogu Obrada  Cvetkovića. To je bila izuzetna predstava kojom se naše Pozorište plasiralo za 42. Republički festival u Kuli. Mene je gluma prosto opčinila i nastavio sam da igram u mnogim predstavama. Spomenuću samo neke: „Putujuće pozorište Šopalović“, „Večera budala“, „Pukovnik Ptica“, „Čudo u Šarganu“, „Atentat“, „Mišolovka“…

U „Mišolovci“ je igrao glavnu ulogu. Svakoj je, inače, prilazio veoma ozbiljno. Zato ga je publika tako žestoko i često nagrađivala aplauzom.

-U pozorištu sam proveo mnoge nezaboravne dane i noći – sa  zadovoljstvom iznosi naš sagovornik. -Naročito su nezaboravni susreti u Klubu našeg teatra. Mnogo  sam i proputovao zahvaljujući amaterskom bavljenju glumom. Gostovali smo u skoro svim krajevima. Upoznao sam mnoge dobre i nasmejane ljude.

Siniša Siki Pavlović igrao je u predstavama koje su na scenu postavljali „domaći“ i gostujući reditelji. Među njima su bili: Ljubica Mitrović, Velja Mitrović, Miomir Jelić, Aca Mitrović, Miroslav Jozić i drugi. U sećanju nosi mnoge lepe trenutke sa dugih i iscrpljujućih proba.

-Meni su reditelji svojim  umećem pomagali da do najsitnijeg detalja uđem u lik koji tumačim – napominje Siniša. -Igrajući sa iskusnim glumcima i radeći sa dobrim rediteljima, naučio sam mnogo toga što je potrebno jednom glumcu: od gegova i pokreta do ljubavi prema hramu Boginje Talije. Sve je to za mene bilo – i još je – veoma očaravajuće.

Ove godine je i četiri decenije od kako je igrao u „Klikerašima“. Danas je – može se reći – zreo glumac. Gradsko pozorište je njegova druga kuća u kojoj je proveo mnoge divne trenutke i doživljavao ovacije na otvorenoj sceni. Jednom glumac, uvek glumac – u njegovom  slučaju nije fraza. Pozorište je  njegov život.

D. Janojlić

U ŠKOLI KOŠARKE

Siniša Siki Pavlović ima i zanimljivu sportsku biografiju. Od petog do osmog razreda Osnovne škole intenzivno je trenirao košarku. Bio je jedan od  talentovanijih u Školi košarke nastavnika Miće Stojanovića. U njoj su stasavali poznati košarkaši. Naš sagovornik pominje Badžu, Pricu, Margana, Tišmu, Pecu, Mapeta…

USPEŠNA PORODICA

Dr Pavlović, pored ćerke iz prvog braka, ima i ćerku Višnju, koja je rođena 2003. godine. U porodičnom stablu je i posinak, devetnaestogodišnji Vukašin, sin sadašnje supruge Danijele. Ona radi na odeljenju psihijatrije Opšte bolnice „Stefan Visoki“, a završila je  opšti i akušerski smer Medicinske škole. Kao zanimljivost iznosi da je njegova ćerka Višnja sada peta generacija u porodici koja je đak OŠ „Heroj Ivan Muker“.

Njegova sestra Sonja je doktor bioloških nauka. Diplomirala je molekularnu biologiju sa eksperimentalnom fiziologijom. Doktorirala je na humanoj genetici čime se danas bavi na svetskom nivou. Mlađi  brat Saša je vanredni profesor na Muzičkoj akademiji u Banja Luci. On  već deset godina vodi etno grupu „Iva“ s kojoj je učestvovao  na Džez festivalu „Nišvil“.