ПАЛАНАЧКЕ независне варошке новине

Први број изашао је 8. децембра 2006. Директор и уредник Дејан Црномарковић

Познати Паланчани

Зоран Миловановић Шиља председник Оријентиринг асоцијације за Југоисточну Европу и генерални секретар Оријентиринг конфедерације за Медитеран: СПОРТ ГА ВИНУО У СВЕТСКИ ВРХ

Зоран Миловановић-Рођен је у Смедеревској Паланци, почео је да тренира фудбал, али је после једне повреде одустао, учланио се у Планинарско-смучарско друштво „Јасеница“, по одслужењу војног рока запослио се у Туристичкој агенцији, велике успехе постигао је у оријентиринг спорту, дао је велики допринос његовој популаризацији у Југославији, па потом и у свету, стигао је до места  председника Оријентиринг асоцијације за Југоисточну Европу и секретара Оријентиринг конфедерације за Медитеран, а данас богато знање и искуство преноси широм света

 

У нашу Редакцију дошао је с концептом своје  животне приче и намером да акценат стави на оно што је њему донело, слободно се може рећи, светску славу. Зоран Миловановић, међу рођацима и пријатељима познатији као Шиља,  достигао је неслућене висине у оријентирингу. Богато знање и вишегодишње искуство у том спорту, сада преноси широм света и на то је веома поносан.

Цео његов живот везан је за Смедеревску Паланку. Син је познатог фудбалера Миодрага, који  се у спортску историју уписао надимком Милованка, и просветне раднице и солисте  „Абрашевића“ Анкице, чији је славујски глас трајно урезан и на грамофонским плочама. Од родитеља је наследио оно најплеменитије – да поштује људе и негује дружељубље.

НРођен је 1961., а од 1968. године је растао и као личност се формирао у самом центру града,а и данас живи у  стамбеном објекту „Змај“.  Био је кренуо очевим стопама, али се у фудбалу није дуго задржао, пошто је претрпео озбиљну повреду, тако да се 1974. прикључио Планинарско-смучарском друштву „Јасеница“. Још од малих ногу желео је да гради  активну спортску каријеру.

-Прве две-три године искључиво сам се посветио планинарењу, а онда и модерном  оријентиринг спорту који је био у  зачетку у тадашњој Југославији – износи Зоран.-Доласком у Гимназију, ја и моји вршњаци и пријатељи, нас пет-шест, формирали смо огранак у нашој школи  и готово да нема ни једног ученика  који кроз њега  није прошао. Имали смо чак и Билтен штампан на шапилографу, који је бележио све наше значајније активности.

По завршетку клупско-такмичарске каријере, њих неколико,  доспело је у државну репрезентацију, прво јуниорску па затим и сениорску. Било је тако све до одласка на одслужење војног рока 1988. Од 1983. до 1988. био је  активи члан државне репрезентације у оријентирингу. Учестовао је на 1.500 међународних такмичења, постизао запажене резултате, како као репрезентативац, тако и са клубом.

Ј-Оно што никако не могу да заборавим и што је мене и моје другове држало на окупу, то је међусобно уважавање и поштовање, стално дружење и међусобно посећивање из чега су проистекла дивна, незаборавна пријатељства, која су нераскидива и трајна због чега сам веома срећан и поносан – прича Зоран.- Ми смо учинили нешто што је вредно, а то је да смо  генерацијама  указали на то шта је живот и шта их у животу чека, нарочито  каква је и колика улога спорта у свему томе. Учили смо их самопоуздању, стварању радних навика, предности и  лепоти спорта у природи. Захваљујући оријентирингу, ја и моји другови, па и они који су нас у томе следили, прокрстарили смо Југославијом  уздуж и попреко, такмичили смо се у европским размерама, сваког лета смо ишли на међународна такмичења. То су била незаборавна путовања која се носе у успомени и вечно памте. Стекли су се пријатељи из целе Европе.

У све ово укључен је и велики број Паланчана. Миловановић напомиње да је дат велики допринос развоју и омасовљењу оријентиринг спорта. Тако су он и његови клупски другови постали препознатљиви у ширим размерама, па и ван граница Србије, некадашње државе Југославије, Европе… Паланчани су постали препознатљиви и као организатори великих такмичења, а посебно од 2001. када се кренуло са вишедневним  такмичењима на Копаонику којима су претходили меморијали у Смедеревској Паланци.

-Брзо смо схватили да за неке међународне трке морамо, нажалост отићи ван нашег града, па смо се одлучили за Копаоник. „Копаоник опен“ и данас траје као велико међународно такмичење. Сада се одржава свако године, у лето и траје по пет дана, уз учешће такмичара који долазе из земаља широм света. Као круну навео бих да смо 2009. били организатори Првенства Европе за младе, што је делом виђено и у наше граду.

ГОно чиме све у животу бавио наш саговорник проистекло је великим делом из спорта. После војске кренуо  је да ради у области туризма, најпре у друштвеној, па у својој агенцији. Скоро да је цео радни век провео у туризму, активно се бавећи спортом. И данас се такмичи упркос годинама, јер је оријентиринг спорт  за свакога. Уз све то усавршавао се, па је био и тренер, а низ година и контролор Међународне  оријентиринг федерације . Упражњавао је читав спектар активности, а последњих десетак година веома је  активан на међународном плану. У име Светске оријентиринг федерације задужен је за развој тог спорта. Федерација окупља осамдесетак земаља, а Миловановић је ту регионални координатор. Задужен је за развој оријентиринга у новим земљама. Последњих неколико година у Међународну оријентиринг федерацију укључио је више земаља, међу којима и Египат.

-Последњих десетак година прилично сам  ангажован на проширењу сарадње, а од 2010. налазим се и на месту генералног секретара Конфедерације за Медитеран. Поред тога, обављам и дужност председника Оријентиринг асоцијације за Југоисточну Европу. Србија је прошле године била домаћин  једног од шампионата Југоисточне Европе. Већ неколико година, због пословних обавеза, делујем ван Смедеревске Паланке, доста сам активан у Региону, па су моји послови везани за туризам и спорт, скоро спојени. Сарађујем са неким норвешким компанијама, које се баве таквим видом туризма, а то је активни туризам, дакле не класични. Радимо за велике групе, а организујем и вишедневна међународна такмичења, углавном   у Црној Гори.

ЉВеома је ангажован и као предавач из оријентиринг спорта. Доста га траже, прес свега, због четрдесетогодишњег искуства, јер готово да нема области коју није покривао. Данас многи организатори оваквих такмичења желе да га имају уз себе, јер у консултацији с њим успевају да покрију много тога, било да се ради о такмичењу, клубу или функционисању савеза. По тим питањима тражен је и у скоро свим европским земљама. Прошле године предводио је велику групу на Ветеранском првенству у оријентирингу  у Бразилу. Поред учешћа у неким дисциплинама, Миловановић је био и члан међународног жирија за то такмичење.

-Оријентиринг у свету напредује, а код нас у Србији ако спорт није са лоптом, увек је проблем – подвлачи Миловановић.- Оријентиринг је више индивидуалан спорт, па је и то мали проблем за нас. Али, ко једном дође на нашу промоцију, учествује на неком тренингу или се  нађе на неком такмичењу, углавном  остаје. Зашто? Зато што је ово један диван спорт, јер се одвија у природи, пружа прилику за путовања, мултидисциплинаран  је, па се може повезати и са школским предметима: математика и географија, на пример. Дакле, од сваког изискује комплетну личност. У овом спорту,као и у шаху, потребно је брзо размишљати, читати карту, одлучивати…

Миловановић са жаљењем констатује да Србија последњих година, кад је овај спорт у питању, тапка у месту. Дешавања у последњих 20 година никако  нису ишла на руку оријентирингу. Миловановић зато подвлачи да би било корисно вратити се на тренутак у времена када није било интернета, кад су се људи више дружили. То је оно што данас много недостаје. Техника и општи прогрес су донели многе новине, али  није добро што су се људи отуђили, па наш саговорник  инсистира на враћању изворности. У противном, закључује наш саговорник,  идемо у погрешну страну. Оријентиринг је спорт – сматра Миловановић – који нас може вратити на прави пут.

Д. Јанојлић

 

ССВЕТСКО ПРИЗНАЊЕ

Зоран Миловановић је добитник многих признања као спортиста, тренер, спортски радник. И данас их добија. Најдраже му је оно које је добио 2012., а реч је о Бронзаној значки Међународне светске оријентиринг федерације. То је за њега, вели, било велико изненађење, јер је први спортиста са територије некадашње Југославије, који је  добио тако високо признање. То признање га и обавезује да настави путем којим је давно кренуо.

Носилац је награда Планинарског савеза, Планинарско-смучарског клуба „Јасеница“ и др.

 

 

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *